NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Put do nove regulative

Svi novi Zakoni o radio-difuziji u državama bivše Jugoslavije doneti su u saglasnosti sa Savetom Evrope, pa očekujemo da će tako biti i kod nas

      Proteklih mesec dana diglo se dosta prašine u javnosti o budućem uređenju u oblasti radio-difuzije u Srbiji i Jugoslaviji. Organizovano je i nekoliko skupova o toj temi, a oglašavali su se tim povodom asocijacije i udruženja elektronskih medija, savezni ministar za telekomunikacije Boris Tadić i drugi.
       Ako se sumiraju sve izjave nadležnih, najverovatnija opcija je da će uskoro biti raspisan novi konkurs za dodelu radio-frekvencija i TV kanala i da će se praktično početi od nule - svi vlasnici postojećih stanica (više od 500 - oko 150 je u državnom i javnom vlasništvu, u koje spadaju i gradske i opštinske, i oko 350 u privatnom vlasništvu), isto kao oni koji tek nameravaju da krenu u etar, moraće da konkurišu za novu licencu.
       To praktično znači da je moguće da neki elektronski medij posle novog konkursa za licence, koji bi mogao biti raspisan tokom proleća, ne dobije toliko frekvencija ili TV kanala koliko trenutno koristi i umesto da pokriva, na primer, veći deo Srbije, ubuduće pokriva samo jedan grad i postane lokalna TV stanica. Teoretski (što da ne i u praksi) sasvim je moguće da neka od postojećih TV stanica koja pokriva, recimo, veći deo Srbije, ubuduće pokriva samo jedan grad i postane lokalna TV stanica. Što da ne. Dakle, svi na konkurs. Uključujući i državnu RTS.
       Sličan postupak o dodeli radio frekvencija i TV kanala sproveden je tokom prošlih godina i u ostalim republikama bivše Jugoslavije, a u novembru je potpuno isti postupak o dobijanju koncesije raspisala i međunarodna zajednica na Kosovu, o čemu je redovno informisao časopis Satelit TV video. Na tim prvim konkursima za licencu morali su da učestvuju SVI, i oni koji su se već emitovali i oni koji su to tek nameravali da počnu. Uključujući i državne TV kuće, npr. HRT, MRT, BHTV... Prvi konkursi za koncesije kod suseda raspisani su za:
       - TV i radio mreže (uglavnom tri) - stanice koje pokrivaju signalom celu teritoriju države;
       - regionalne (u Hrvatskoj županijske) stanice - pokrivaju određeni deo države;
       - lokalne stanice (za njih se raspiše najviše koncesija) - pokrivaju određeni grad, mesto...
       Svi novi Zakoni o radio-difuziji i ugovori koje su države nastale iz bivše Jugoslavije sklapale sa onim kućama koje su dobile koncesiju za emitovanje, doneti su u saglasnosti sa Savetom Evrope, i imaju sve klauzule koje imaju i slični zakoni u ostalim evropskim zemljama, članicama Saveta Evrope, pa očekujemo da će tako biti i kod nas.
       Pored ostalih, imaju i klauzulu o neprenosivosti dobijene koncesije, kojom se sprečava koncentracija kapitala u medijima, tačnije mogućnost medijskog monopola. Takođe, nezaobilazan element novog zakona i ugovora su i klauzule koje se odnose na zaštitu intelektualne svojine čime se najrigoroznije sankcioniše bespravno - piratsko - emitovanje bilo kog programa (sa video kasete ili sa satelita). Za svaki sekund programa koji nije iz sopstvene produkcije, vlasnik stanice mora imati potpisan ugovor sa vlasnikom prava na taj program. Kada je u pitanju reemitovanje satelitskih programa, što je kod nas već toliko uobičajeno, pravo na zemaljsko emitovanje često i ne treba tražiti od samog satelitskog kanala, već od vlasnika određenog programa, npr. pravo na emitovanje trka "formule 1" ne treba tražiti od SAT TV kanala RTL TV, RAI, ili nekog drugog koji ih takođe prenosi, već od kompanije Ufa Medija (ima predstavnika u Beogradu) koja je vlasnik TV prava na "formulu 1" i ona ih prodaje svim evropskim TV stanicama, uključujući i pomenute.
       Sasvim isti zakoni važe u svetu, a očekujemo da će i kod nas biti zastupljeni u novom Zakonu o radio-difuziji, i za kablovske sisteme. Za svaki TV ili radio kanal koji se "pušta" pretplatnicima, vlasnik kablovskog sistema (kabl-operator) mora imati potpisan ugovor sa samim TV ili radio kanalom, ili njegovim zastupnikom za Jugoslaviju. Čak i ako vlasnik SAT TV kanala ne naplaćuje kablovsku distribuciju od vlasnika kablovskog sistema (npr. francuski TV 5), svaki kabl-operator mora imati ugovor sa vlasnikom tog SAT TV kanala. Sve je to već vrlo uobičajeno u Evropi i svetu, a najsvežiji primer imamo u susedstvu. U Makedoniji je letos raspisan 1. konkurs za kablovske operatore, a koncesiju će dobiti samo oni koji imaju potpisane ugovore sa svim stranim TV kanalima koje će emitovati u svom kablovskom sistemu.
      
       DRAGUTIN GAGA MARKOVIĆ
       Glavni urednik časopisa Satelit TV video


Copyright © 1996-2003 NIN - redakcija@nin.co.yu