Doneti u što kraćem roku odluku o otpočinjanju izgradnje novih proizvodnih kapaciteta na ugalj u basenu Kolubara i Kostolac

      Država je dužna da obezbedi potrebna finansijska sredstva za izgradnju novih elektroenergetskih kapaciteta, a elektroprivreda da obezbedi neprekidno, sigurno i kvalitetno snabdevanje zemlje električnom energijom.
       Vlada Srbije je umesto da stalno ulaže u razvoj elektroprivrede, uzimala od elektroprivrede, u prvom redu devizna sredstva, isplaćivala penzije potvrdama za plaćanje računa za struju za maj, jun i juli 1999. godine i nije platila EPS-u potrošenu električnu energiju u vrednosti od oko 3,5 milijarde dinara, politikom niskih cena struje štitila nizak nivo životnog standarda stanovništva i dozvolila da se preko elektroprivrede rešava problem nezaposlenosti, itd.
       Elektroenergetska kriza u kojoj se Srbija nalazi, trajaće duže vreme i ne može se rešiti samo uvozom električne energije. Stoga je potrebno preduzeti sledeće mere:
       1. U dogovoru sa međunarodnom civilnom upravom na Kosovu postići sporazum da se TE "Kosovo" sa raspoloživom neto snagom od 1235 MNJ što pre vrati Elektroprivredi Srbije i stvore bezbednosni i materijalni uslovi za normalan rad TE "Kosovo" A i B i rudnika uglja koji snabdevaju elektrane. Time bi se trajno smanjila potreba za uvozom električne energije i uvoz sveo na minimum.
       2. Nastaviti sa radovima na izgradnji TE "Kolubara" B i rudnika uglja na polju Tamnava.
       3. Doneti u što kraćem roku odluku o otpočinjanju izgradnje novih proizvodnih kapaciteta na ugalj u basenu Kolubara i Kostolac.
       4. U Tarifnom sistemu za prodaju električne energije uvesti trotarifnu prodaju električne energije za domaćinstva.
       5. Organizovati vlastite servisne službe za vršenje remonta elektrana, obezbediti kupovinu rezervnih delova, vršiti remonte prema utvrđenom godišnjem planu i izvršiti revitalizaciju tehnički dotrajalih postrojenja.
       6. Uvesti pogonsku spremnost postrojenja kao stimulativni deo ličnog dohotka u elektroprivredi.
       Na ekonomskom planu treba radikalno menjati sve ono što je dovelo EPS da posluje sa gubicima. U tom cilju potrebno je preduzeti sledeće mere:
       1. Glomaznu i skupu organizaciju rada racionalizovati ukidanjem nepotrebnih direkcija pri elektranama i ostaviti samo potrebno tehničko osoblje sa upravnikom elektrane na čelu.
       2. Troškove rada i poslovanja elektroprivrednih organizacija objektivizirati sa normativima troškova poslovanja, radne snage i dela dohotka za lične dohotke i zajedničku potrošnju.
       3. Cene električne energije utvrditi na bazi objektiviziranih troškova poslovanja, radne snage i dohotka. U cenu električne energije ugraditi akumulaciju za razvoj elektroenergetskog sistema.
       4. Cene električne energije usklađivati sa kretanjem ekonomskog indeksa troškova električne energije, sastavljenog na bazi indeksa cena energenata, indeksa cena proizvođača elektro i mašinske opreme, indeksa cena građevinskog materijala i indeksa troškova života.
       5. Iz računa za električnu energiju isključiti TV taksu na električna brojila, doprinos za jamske rudnike, porez za železnice i druge dažbine. Poreska opterećenja svesti na ukupno do 10 posto. U zemljama sa tržišnom ekonomijom poreska opterećenja za elektroprivredu kreću se do 6 posto godišnje.
       6. U okviru Uprave EPS-a formirati službu za ekonomske studije koja će se baviti praćenjem troškova, analizama i unapređenjem ekonomike poslovanja i predlagati mere koje će doprineti porastu produktivnosti rada, racionalnom gazdovanju i racionalnijem korišćenju raspoloživih kapaciteta elektroenergetskog sistema.
       Da bi se što pre izašlo iz elektroenergetske krize i otvorio proces ekonomske optimizacije poslovanja elektroprivrede, potrebno je prvo smeniti odgovorne za postojeće stanje i izvršiti "generalni remont" rukovodstva EPS-a, zameniti političke stručnjake u Upravnom odboru odgovarajućim stručnjacima i rukovodioce koje su postavili SPS i JUL zameniti stručnjacima koji će odgovorno obavljati poslove i zadatke.
      
       (Autor je direktor JUGEL-a u penziji)