NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Buka bez odjeka

Ili, kako je u Pariz stigla "Srbija, originalna verzija"

      Iznad groba u kome više od 350 godina počiva Arman Žan Rišelje (1586-1642), kardinal i predsednik vlade u vreme vladavine Luja XIII, ori se iz stotine hiljada grla: "Spasi Srbiju iz ludnice, Koštunice, Koštunice..." Retki Francuzi koji su se te subote zatekli u Kapeli na Sorboni u tom trenutku su prisustvovali finalu impresivnog multimedijalnog projekta koji im je dočarao srpsku buku, srpski bes i radovanje od 5. oktobra 2000. godine.
       Teško je dokučiti šta se događalo iza kulisa ove izložbe. Niti je stigao novopostavljeni ambasador u Francuskoj Radomir Diklić, kako je javila Beta, niti u kuloarima spominjana Sofi Marso, niti je među zvanicama bilo ikog relevantnog sa kulturne ili političke scene...Bili su u impozantnom broju beogradski novinari koje je doveo organizator projekta, rektor Univerziteta u Parizu, jedan činovnik u Ministarstvu inostranih poslova Francuske...ostalo naši, manje ili više privremeni žitelji Pariza - Nada Popović-Perišić, Nada Bojić, DŽevad Sabljaković... Dušan Makavejev je dobacio da je na izložbu svratio jer stanuje u blizini, ostali su nam objasnili od koga su čuli pa došli... Elem, ni njih niko nije zvao.
       Ako se imaju u vidu navike Parižana, subota uveče je najnepodesnija za ovakvu izložbu. Sve u svemu, moglo se jedino zaključiti da je to bila generalna proba za dolazak predsednika SRJ Vojislava Koštunice koji će, prilikom posete Parizu, doći i u Kapelu na Sorboni. Lepo, ali čemu, ako se zna da se izložba zatvara odmah posle njegovog odlaska? Tako su iza cele ove pariske novinarske avanture koja je trajala manje od 24 sata, ostala pitanja: čemu obaveštavanje ovdašnje javnosti o nečemu što je za Pariz ostalo nepoznato, ko je učestvovao u neshvatljivo nemuštoj prezentaciji prve jugoslovenske izložbe u Francuskoj posle nekoliko godina izolacije, da li je u pitanju privatni ili međudržavni projekat budući da se kao finansijer spominje i Ministarstvo inostranih poslova Francuske?
       Kakvi god odgovori se nagađali, velika je šteta što je cela ova stvar završena u malom krugu prijatelja, jer izložba "Srbija, originalna verzija" zaista može da pokaže svetu ono za šta pledira njen kreativni direktor Boris Miljković koji za NIN kaže da je ovo prvi legitimni izlazak likovne Srbije u svet posle toliko godina izolacije: "Osim vizuelnog, ova izložba ima i dramaturški koncept. Služeći se politikom kao materijalom, pokušali smo da napravimo medijsku operu koja, kao i politika, ima svoju tragičnu verziju, a s vremena na vreme i svoju potresnu priču i svoje operetsko naličje. Baroknost ove izložbe je namerna kao i tonska neusaglašenost čitave stvari. U tom smislu to je opera buke i opera koja nema trajanje. Svaka od instalacija vrti se u svom beskonačnom luku tako da posetioci prisustvuju neprestanoj beskonačnoj buci."
      
       Jugoslovenski scenograf Miodrag Tabački je 1987. godine u Jugoslovenskom kulturnom centru u Parizu imao samostalnu izložbu kostimografije i scenografije. Posle 13 godina došao je u Pariz kao jedan od autora u ovom projektu: "U konceptu koji je reditelj Boris Miljković zamislio, meni je palo u zadatak da uradim ono čime se inače bavim - scenografija dela izložbe. Pre toga, primio nas je ljubazni gospodin Gotje, ministar za kulturu Pariza koji se veoma angažovao da dobijemo ovaj prostor za izložbu, što je bio objektivan problem jer se u ovom gradu sve izložbe planiraju po godinu-dve unapred. A mi smo taj 5. oktobar doživeli prilično naprasno i kasno za organizovanje ovakve izložbe u Parizu. Kapela Sorbone je potpuno odgovarala inventivnom konceptu koji je reditelj osmislio. Tema izložbe je veoma zanimljiva a mi smo je, čini mi se, na atraktivan način pokazali. NJen koncept je sasvim sigurno išao dalje od same estetike."
       U taj koncept smeštena je Srbija koja je proključala 5. oktobra. Na samom ulazu u Kapelu deo bagera sa monitorima, iza njega medijski grob sa likom Slobodana Miloševića, jednostavno i duhovito rešenje Miodraga Tabačkog, iznad glava kupola - fotografije kolubarskih rudara. Prostorom dominira "ikonostas" sačinjen od svojevrsnog video-zida sa kojeg se emituju govori Miloševića i njegovih najbližih saradnika - sa titlovima na francuskom. Deo izložbe posvećen je "Otporu" a u jednom delu su smeštene "tužne stvari" koje su nam obeležile život poslednjih godina: pendrek, zvečke, šlemovi i štitovi policajaca oteti na demonstracijama, falsifikovani glasački listići...
       Cela izložba je sukob onih koji su 24. izgubili na izborima i onih koji su 5. oktobra svoju pobedu morali na silu da preuzmu. Boris Milivojević bi voleo da ovaj projekat bude zapravo početak stvaranja novog kulturnog kontinuiteta koji bi Srbija morala da ostvari sa ostatkom Evrope. U tom cilju se i najavljuju dalje postavke ove izložbe.
      
       RADMILA STANKOVIĆ


Copyright © 1996-2003 NIN - redakcija@nin.co.yu