("Beket prijatelj", NIN 2605-2607)

      Razočarao me je trodelni feljton "Beket prijatelj", s prepiskom koju je Semjuel Beket vodio s beogradskim intelektualcima i supružnicima, prevodiocem Kaćom Samardžić i srpskim filozofom (palanke) Radomirom Konstantinovićem, uskraćujući im "opširnost"...
       I pored mistifikovanih i opširnih Konstantinovićevih komentara, iz Beketovih kurtoaznih i lapidarnih beležaka saznajemo vrlo malo i ne mnogo bitno: recimo, da Beketu nije bio isplaćen honorar u Beogradu (što za pisca i nije bilo važno) ili da je Beket dobio nekakvo slatko od svojih beogradskih prijatelja (što je, neočekivano, postalo i glavna tema ove prepiske). Dok Beket zahvaljuje na "poslastici kojom se pogostio", Žan Marten dopisuje kako darodavce "pominju svakog dana kad dođe vreme za slatko", a Suzana ih obaveštava, nešto kasnije, da su im "ostale još samo 1 tegla i 1/4 slatkog"...
       Ako se Beket užasavao svakog nasilja nad privatnošću, kao što i Konstantinović kaže, zašto su baš u NIN-u objavljeni oni delovi prepiske u kojima dominiraju tegle sa slatkim? Ne saznadosmo samo koje vrste je bilo slatko (s obzirom na to da se u našoj palanci prave slatka raznih vrsta - od dunja, od jagoda, od šljiva...)!
       Čekali smo Godoa, a dočekali smo - slatko!
      
       SLOBODAN NOVAKOVIĆ,
       dramaturg, Beograd