Potraga za Osamom bin Ladenom, oličenjem međunarodnog terorizma, zasad je neplodna i kontraproduktivna. Rešenje se traži u političkoj prinudi na tvrdokorne režime i ekonomskom kažnjavanju naroda, pa je i Kofi Anan zaključio da sankcije protiv Avganistana neće olakšati ni mirovne napore ni humanitarni rad UN

      Sankcije Saveta bezbednosti UN protiv talibana u Avganistanu spadaju među političke apsurde ovog vremena. Ne toliko zbog povoda koliko zbog neizvesnog ishoda.
       Uvedene su na američki zahtev i trajaće sve dok vođe talibana ne izruče Sjedinjenim Državama poznatog teroristu Osamu bin Ladena koji je našao utočište i političku zaštitu u Kabulu. Rusi su se saglasili sa Amerikancima, ponajviše zato što talibani pomažu teroriste u Čečeniji. Kina je bila uzdržana, ali je Kofi Anan bio protiv. Obično uz Amerikance, on ovog puta procenjuje da će sankcije više pogoditi avganistanski narod nego organizatore međunarodnog terorizma i islamske fundamentaliste.
       Već prvo reagovanje talibana pokazalo je opravdanost Ananovih slutnji. Oni su zatvorili sva predstavništva Ujedinjenih nacija u Avganistanu, uključujući i centre za distribuciju humanitarne pomoći. Tako se desilo da su Ujedinjene nacije posredno doprinele da rad obustave neke od njihovih najvažnijih agencija.
       Talibani su optužili Ujedinjene nacije da su "neprijatelji islama" i krenuli su u verbalni džihad protiv svetske organizacije. Štiteći jednog ozloglašenog teroristu, oni su ceo avganistanski narod, koji već više od dve decenije prolazi kroz teška ratna stradanja, pretvorili u taoca. Da stvar bude apsurdnija, UN su naknadno otkrile da ne postoji način da se u jednoj zatvorenoj i izolovanoj zemlji kontroliše primena sankcija, posebno embargo na dotur oružja.
       Amerikanci, koji su u osamdesetim godinama utrošili milijarde dolara da bi naoružali avganistanske mudžahedine za borbu protiv ruskih vojnika, sada, zajedno s Rusima, ali i drugima, žele da spreče da se savremenim oružjem opremaju talibani koji skrivaju i obučavaju međunarodne teroriste.
       Ovo je prvi put od kraja hladnog rata da su Amerikanci i Rusi uspostavili tesnu saradnju u istovremenoj borbi protiv međunarodnog terorizma i islamskog fundamentalizma. Predstavništva talibana u muslimanskim zemljama treba da budu zatvorena, a računi u stranim bankama zamrznuti. To je zapravo drugi krug sankcija. Prošle godine bio je zabranjen avionski saobraćaj, a blokirani su i neki međunarodni finansijski aranžmani.
       Talibanski vođa Mula Mohamad Omar nazvao je Ujedinjene nacije ne samo "neprijateljima islama, nego i neprijateljima čovečanstva". Takvu tešku i iracionalnu optužbu protiv svetske organizacije dosad nisu izrekli čak ni oni koji su u očaju potezali oružje na "plave šlemove". Omar tvrdi da logori za obuku terorista ne postoje. Ne pada mu na pamet da izruči Osamu bin Ladena. Savet bezbednosti mu je dao rok od mesec dana da to učini, pre nego što sankcije stupe na snagu.
       Sad je izvesno da neće biti obaziranja na rok. Za talibane je Osama bin Laden sveti ratnik protiv nevernog sveta, a ne oličenje međunarodnog terorizma. Talibanski ambasador u Pakistanu, odakle u Avganistan stižu glavne količine oružja, tvrdi da su SAD uključile UN u svoju akciju "narušavanja ljudskih prava". Talibani će tražiti političku podršku muslimanskih zemalja.
       Prema procenama međunarodnih humanitarnih organizacija, u Avganistanu gladuje više od milion ljudi. Još pre uvođenja sankcija postavljalo se pitanje kako će većina stanovništva preživeti ovu zimu. Takvo stanje je verovatno najviše i nagnalo Kofija Anana da izjavi da "sankcije neće olakšati ni mirovne napore ni humanitarni rad Ujedinjenih nacija".
       Sa međunarodnog stanovišta nije, naravno, sporna sama potraga za Osamom bin Ladenom. Vašington ga optužuje za atentate na američke ambasade u Keniji i Tanzaniji 1998. godine, kada je poginulo oko 80 ljudi, kao i za napad na američki brod "Kol", u oktobru ove godine u Adenu, kada je život izgubilo 17 američkih mornara. Amerikanci takođe tvrde da ovaj, inače bogati Saudijac, koji je verski fanatik, finansira i u Avganistanu obučava teroriste za akcije u više zemalja. Dosad su takve akcije preduzimane na Filipinima, u Burmi i severnoj Africi. Osamina glava ucenjena je na pet miliona dolara.
       Rusi, sa svoje strane, tvrde da teroristi iz Avganistana ne podstiču samo teroriste i secesioniste u Čečeniji, nego i da ugrožavaju bezbednost i šire islamski fundamentalizam u zemljama Srednje Azije, kao što su Uzbekistan, Kazahstan i Kirgistan. Za njih to nisu samo usamljeni atentatori, zadojeni verskim fanatizmom, nego i politički protivnici koji organizovano ugrožavaju bezbednost celog regiona.
       Sada se, očigledno, postavlja pitanje svrsishodnosti borbe protiv terorizma isključivo političkim sredstvima i metodima, iako je nesporno da je međunarodni terorizam politička pojava. Posledice takve borbe izgledaju pogubne po nedužne ljude, a ne garantuju uspeh. Hoće li posle neuspešnih sankcija doći išta drugo sem novih sankcija protiv režima koji nisu osetljivi na stradanja sopstvenog stanovništva?
       Utisak je da se rešenje traži u političkoj prinudi i ekonomskom kažnjavanju, iako ucenjene glave zlikovaca impliciraju i postojanje drugih, recimo policijskih, metoda. Ali izgleda da su se smeli komandosi preselili u holivudske filmove i loše reportaže.