Ponekad i dvočlani izrazi nisu dovoljno dugački za birokratu, pa ih proširuje...

      Glagol vršiti pružio je povod za pisanje Miloradu Stošiću iz Kruševca. "Čini mi se, kada se izuzmu psovke, da je to najfrekventniji glagol u našem jeziku. Na svakom koraku možete čuti ili pročitati: vršimo upis, vršimo popravku, vršimo čišćenje, vršimo, vršimo... Nedavno mi jedan čovek reče, verujte mi, da je juče 'vršio razgovor sa...' Ponadao sam se da je jedan zlatar hteo da izrazi gnev zbog ovakve upotrebe glagola kad je u svom izlogu napisao 'NE VRŠIMO MERENJE ZLATA'i 'NE VRŠIMO PROCENU ZLATA'. Kad bolje pogledah, a ono u istom izlogu, niže, piše: 'VRŠIMO BEZBOLNO BUŠENJE UŠIJU'..."
       U dodatku svog pisma, napisanom posle duže pauze, g. Stošić piše: "Video sam da se glagol vršiti ne može uvek izbeći. Vi ste to potvrdili kada ste ga u NIN-u broj 2602 upotrebili u rečenici: 'Kad vršimo tzv. nominalizaciju...' Verovatno bi bilo neprirodno reći 'kad nominalizujemo'?"
       Ovu boljku savremenog jezika naši lingvisti (u prvom redu dr Milorad Radovanović) već su poodavno uočili. Oni to zovu "dekompozicija predikata" i povezuju je s drugom pojavom, raširenom ne samo u našem jeziku, koja se naziva "nominalni stil". Reč je o tome da se radnje, umesto glagolom kao što bi bilo normalno, iskazuju imenicom - a onda se uz tu imenicu mora dodati glagol krajnje uopštenog značenja kao što je vršiti, ponekad i obavljati, ostvarivati, ili bezlična konstrukcija doći do (nečega: "došlo je do izlivanja vode" umesto "voda se izlila").
       Takvo glomazno i zaobilazno izražavanje svojstveno je onome što obično nazivamo birokratski stil. Zato, recimo, ako je državni organ od nekoga naplatio više nego što treba, još se nikad nije desilo da vrati pare. Može u najboljem slučaju da "izvrši povraćaj sredstava".
       S druge strane, imenice su često neizbežne u stručnim terminologijama. Normalno je da se u stručnim tekstovima kaže "vršimo melioraciju", "obavljamo gastroskopiju", "sprovodimo gasifikaciju", pa tako i "vršimo nominalizaciju". Odgovarajući glagol tu često i ne postoji, a ako postoji zahtevao bi da se navede objekat. "Deratizovaćemo" zvuči nepotpuno - koga ćete deratizovati? Umesto da nabrajate, "deratizovaćemo ulice, podrume, dvorišta, kanale...", svakako je kraće da kažete "vršićemo deratizaciju". Besmislica je, međutim, kad neko stavi natpis "vršim popravke kišobrana", a mi znamo da on naprosto - popravlja kišobrane.
       Naporedo s dekompozicijom predikata, u kancelarijskom jeziku buja i "eksplicitna kategorizacija" - kako je tu pojavu nazvala dr Duška Klikovac s Filološkog fakulteta u Beogradu. Umesto uobičajenog imena neke stvari, birokrata voli da upotrebi opštiji, apstraktniji naziv, pa ga naknadno sužava. U jednom radu objavljenom pre dve godine u časopisu "Jezik danas" dr Klikovac je navela obilje takvih primera: "kongresni skup" umesto kongres, "parkovski prostor" umesto park, "sindikalna organizacija" umesto sindikat, "zimski period" umesto zima, "poreska davanja" umesto porezi, "zakonska regulativa" umesto zakoni, "poljoprivredni proizvođač" umesto poljoprivrednik, "maloprodajni objekat" umesto prodavnica...
       Naravno, tu spadaju i svima znani "vaspitno-obrazovni centri" (tj. škole) i "kliničko-bolnički centri" (tj. bolnice). Ponekad ni dvočlani izrazi nisu dovoljno dugački za birokratu, pa ih proširuje: svojinska transformacija postaje "proces svojinske transformacije", spoljna trgovina - "oblast spoljnotrgovinske razmene", a gradska inspekcija dobija naziv "gradski sekretarijat za inspekcijske poslove"...
       Kad već govorimo o birokratizaciji jezika, pomalo uznemiravajuće deluje podatak na koji mi je skrenuo pažnju Rastko Mladinović iz Kikinde. Na novim novčanicama koje dobijamo ovih dana jasno se vidi potpis novog guvernera Narodne banke: "Dinkić Mlađan". Šta mu bi? Jezikoslovci odavno upozoravaju da je u srpskom normalan redosled ime pa prezime, a da obrnuti red treba primenjivati samo u spiskovima. Valjda iz ovog detalja ipak ne treba zaključivati da će mlađani guverner ispasti veći birokrata od starih (na dosadašnjim novčanicama pisalo je, kao što i treba, "B. Gazivoda", odnosno "D. Avramović")...