Koja su tajna oružja novog guvernera NBJ Mlađana Dinkića

      Zluradi ostaci propalog reži ma tvrde kako je Mlađan Dinkić menjao novčanice da bi se na njima potpisao. Dinkić odgovara: Novi dinar za novo vreme! Potpis je garancija da je sadržaj autentičan. Na pitanje zašto reklamira novac na televiziji i bilbordima kad potražnja premašuje ponudu, guverner kaže: Svako daje reklamu novom proizvodu da bi se za njega čulo; mi proizvodimo pare!
       I policija se reklamira, u skladu s vremenom, mada nije neposredni proizvođač. Više se bavi duhovnom delatnošću.
       Guverner Dinkić potpisivao je inovirane novčanice u odsustvu lektora - danak neiskustvu - i zato se potpisao u mađarskom maniru, protivno slovu srpskog pravopisa, prvo prezime, zatim ime: Dinkić Mlađan. Ćirilica je olakšavajuća okolnost.
       Na novoj dvadesetici, primećuju konzumenti, NJegoševa bista je u položenom stavu, tako da postament deluje upadljivo falusoidno. Svaka simbolika je slučajna.
       Za Novu godinu guverner Dinkić je na Trgu Republike u Beogradu otpevao tri pesmice i onda je raspustio svoj bend "Monetarni udar". Cvrčak je postao mrav!
       Uprkos olako obećanoj brzini - o, nestrpljiva mladosti! - Mlađan Dinkić je za nepuna dva meseca boravka u Narodnoj banci Jugoslavije okončao prvu fazu monetarne reforme konvertibilnošću dinara! U Narodnu banku je ušao nenasilnim putem, s maslinovom grančicom, a ne, kako ga je Šešelj optužio, pomoću bagera, kalašnjikova i kriznog štaba!
       - Nikada nisam nosio oružje u svom životu - pravdao se Dinkić pred Narodnom skupštinom. - Nikada nisam upao sa automatskim puškama u Narodnu banku Jugoslavije. Jedino tokom služenja vojnog roka video sam kako izgleda automatska puška, a tamo sam dužio ručni bacač, tako da samo oni koji su doveli do toga da smo imali najžešću inflaciju u ljudskoj istoriji, do toga da nam plate padnu na 9-10 maraka, mogu da pričaju takve stvari.
       Da mu posle ne bi rekli da se obogatio u NBJ, Dinkić je narodu prijavio sledeću imovinu: dvosoban stan od 73 kvadratna metra u Novom Beogradu, plus garaža od 16 metara, i dva pežoa - 205 i 206 (jedan za suprugu). I to je sve. Od oružja ništa: samo, veli, olovka, kravata i kompjuter!
       Kad su pare u pitanju, gajim skepsu: nikad ih nismo imali. Ovaj mladi čovek obećava nam pak astronomskih 250 maraka do kraja godine! U prilog tom džinovskom pomaku ide i to što više nema obnove sopstvenim snagama.
       Ohrabruje i činjenica da je novi guverner nove novčanice od 50 i 100 dinara, numizmatičke vrednosti, poklonio po čvrstom političko-pevačkom i literarnom kriterijumu: novčanicu broj jedan dobio je predsednik Koštunica, novčanicu s nulom Rambo Amadeus, a slede patrijarh Pavle, Miroljub Labus, Zoran Žižić, Dušan Kovačević, Vida Ognjenović. Predsednik Srbije Milutinović nije dobio ništa.
       - Hteli smo da građanima za 21. vek damo novčanice pristojnog izgleda - kaže Dinkić - jer ako želimo u Evropu, moramo da imamo i evropski kvalitet novčanica.
       Savremeni izgled Dinkićevih banknota ublažava, bar nakratko, gorku činjenicu da Jugoslavija duguje više od hiljadu dolara po stanovniku. U vezi s tim, jedino se Dinkićevim optimizmom mogu odagnati zle misli, i čvrstim dinarom.
       Dinar to zaslužuje. Bacimo li pogled u istoriju, videćemo da je još u 13. veku dinar imao zlatnu podlogu. A kada je u Kraljevini Srbiji 1884. godine osnovana Narodna banka, novac u opticaju - beleži literatura - bio je pokriven zlatom sa 168,54 odsto! Drugim rečima, bilo je više zlata nego para. I, konačno, između dva rata švajcarski franak mnogo više se kolebao nego jugoslovenski dinar!
       Posle su došli komunisti, da bi se preobrazili u socijaliste.
       Od 10 tačaka za prvih sto dana rada u Narodnoj banci Jugoslavije, koje je istakao Dinkić, već su ostvarene četiri: uvođenje pune konvertibilnosti dinara, obnavljanje članstva u Međunarodnom monetarnom fondu, održavanje stabilnosti kursa dinara i jačanje deviznih rezervi zemlje (uvećano za 100 miliona dolara).
       Dinkić nas uvlači u svoj optimizam:
       - Naš ulazak u MMF daje zeleno sveto i drugim međunarodnim investitorima. Sada spadamo u red zemalja u koje vredi investirati.
       Strategija je, dodaje guverner, da se u početku koriste donacije koje pripadaju postkonfliktnim zemljama, a naša zemlja je stradala i u bombardovanju i imala je katastrofalnu ekonomsku politiku. (Pitanje je ima li kapital savest. Dinkić kaže, ima).
       Kada je trebalo da postane guverner Narodne banke, Dinkić se, uprkos godinama, poneo principijelno. Pragmatično-politički možda nije bio u pravu, ali moralno jeste (držao sam mu stranu), jer je odbio da mu zamenik bude Vuk Ognjanović, guverner NBJ u vreme hiperinflacije. "Bio je guverner kada je zabeležena mesečna inflacija od 1 880 procenata; kada su iznošene ogromne devizne rezerve iz ove banke u inostranstvo, Ognjanović je u sve to imao uvid i nije to zaustavio."
       Tek izabranom Dinkiću pretili su smenom (ugrožava koalicioni dogovor s Crnogorcima); onda se sam Ognjanović setio da odustane...
       Dinkić Mlađan, guverner Narodne banke Jugoslavije (vidi novčanice od 20, 50 i 100 dinara), rođen je u Beogradu 1964. godine od roditelja (takođe) uglednih ekonomista. Diplomirao je i magistrirao na Ekonomskom fakultetu, bio je asistent kod profesora LJubomira Madžara koji javno ističe njegov talenat. Proslavio se knjigom "Ekonomija destrukcije" (1995), potanko pripovedajući kako se dogodila velika pljačka naroda; knjiga je dokument o beskrupuloznosti apsolutističke politike i vlasti spremne da izvrši destrukciju ekonomskih zakonitosti, iskompromituje najvažnije kategorije tržišne privrede i osiromaši sopstveni narod.
       Hvala bogu, to je sada prošlo (valjda je prošlo).
       Za Evropu i 21. vek Dinkić Mlađan je spremio kompjuter i kravatu.