U periodu bezvlašća, nastalom prvih dana posle 5. oktobra, kada su samo dve institucije novog sistema radile - Koštunica i gradska skupština - a sve institucije stare vlasti bile u stanju raspadanja, ništa drugo nije ni moglo da se dogodi.
       Dve oružane sile, bez vrhovne komande, plašeći se i jedna druge i, u istoj meri, raspleta cele priče, zazveckale su oružjem. Rade Marković, načelnik Državne bezbednosti Srbije, misli da je sve počelo zbog jedne logičke greške.
       "Mi smo posle događaja u Skupštini i Televiziji počeli da stupamo u kontakt sa DOS-om", svedočio je Marković za ovu knjigu. "Vrlo prosto, trebalo je zaustaviti nemire, upade u policijske stanice, paljevine. Nikome to nije išlo u prilog i Služba je počela da šalje signale i ljude čelnicima DOS-a, kako bi zajedno to zaustavili. I tu je nastao problem."
       Službe su se, uoči, tokom i posle 5. oktobra međusobno kontrolisale. Vojna obaveštajna bezbednost javila je Pavkoviću za te kontakte, sasvim moguće i za susrete Mihajla Ulemeka sa Zoranom Đinđićem, 4. i 5. oktobra. Vojna obaveštajna je zaključila da Legija u tom trenutku nije više pod direktnom komandom Radeta Markovića. Takođe, zaključila je i da bi Legija mogao da krene na Generalštab. Na osnovu čega, ostalo je nepoznato, tek, Pavković je pozvao načelnika srpskog DB-a. Dogovorili su se da se sastanu u Generalštabu. Ulazi u dve komande udaljeni su samo nekoliko stotina metara. Ogromni placevi imaju zajedničku ogradu. U trenutku kada je Marković iz Instituta krenuo u Generalštab, ponoć je već prošla. Preko ograde još nisu virile cevi.
       "Šta se događa u službi državne bezbednosti?" pitao je Pavković.
       "Ništa", odgovorio je Marković, "pokušavamo da spustimo tenziju."
       "Ti više ne komanduješ JSO-om", rekao je načelnik Generalštaba.
       "Nije tačno", odgovorio je načelnik DB-a. "Nijedno nezakonito i nelogično naređenje JSO nije primio i nijedno naređenje nije odbijeno. Sve što sam naredio da urade, uradili su."
       "Nije tačno", rekao je Pavković. "Oni hoće da napadnu Generalštab!"
       Kada je sve prošlo Marković je, za ovu knjigu, rekao da je i to bila logička greška. "Nerealno je bilo očekivati da će JSO, u suštini mala jedinica, napasti toliko moćniju vojsku. Uostalom, Generalštab je bio obezbeđen specijalnim jedinicama, a u toku večeri je i dodatno obezbeđen. Cele večeri vojska je pomerala svoje jedinice da bi zaštitila objekte."
      
       Pavković mu nije verovao. Tražio je da u Generalštab dođe Legija. Marković je okrenuo telefon. Komandant JSO pojavio se posle deset minuta, sa pratiocima. Sva trojica su se već dovoljno dugo i dobro znala i nisu bila željna svađe. Pavković je naredio da se postavi sto za večeru.
       U malenoj sobi Generalštaba, vojnički urednoj i sveže okrečenoj u belo, sa novim stilskim komodama i istim takvim stolom, trojica oficira su jela i zaklinjala se.
       Pre toga je načelnik Generalštaba malo i pripretio, sve između zalogaja:
       "Izbor je vaš", rekao je, "budete li krenuli na vojsku, sprečićemo vas svim raspoloživim sredstvima."
       "I ona dva borbena helikoptera", dodao je, "iz vaše baze... ne smeju da polete bez naše dozvole."
       Posle su se svi zakleli da neće biti sukoba.
       Marković i Ulemek su iz Generalštaba otišli uvereni da su svi problemi rešeni. "Mislio sam da su shvatili da je sve jedna velika dezinformacija."
       Pavković je ipak mislio drukčije.
       "Kada su otišli", svedočio je za ovu knjigu, "naredio sam da se preduzmu neke mere. I doveo sam neke jedinice u Beograd, deo Šezdeset treće i deo Sedamdeset druge." Na batajnički aerodrom sletela su dva velika andonova. Beogradom, željnim lepih vesti, proneo se glas, sasvim pogrešan, da Milošević beži. Teško naoružani padobranci istrčali su iz aviona i ušli u kamione.
       U tri ujutru Markoviću je javljeno da je Institut delimično opkoljen. Preko susedske kapije virile su cevi.
       "Bili smo delimično opkoljeni oklopnim sredstvima i cevi su bile okrenute prema nama", pričao je kasnije Marković.
       Jedan od pripadnika "crvenih beretki", ujutru je prijatelju, koji ga je zvao telefonom, uz smeh rekao:
       "Dođi da vidiš šta rade ovi partizani ovde."
       U samom Institutu Marković je komandantu JSO rekao da će sam da se pobrine za problem. Pukovnik iz rezeda sobe zvao je Generalštab. Buha se spremio da pripomogne.
       "Mi smo se sa generalom Pavkovićem izuzetno dobro sporazumeli", svedočio je Marković za ovu knjigu. "On je, kada je trebalo, kod predsednika države, i sam priznao da su informacije koje su imali bile bez osnova."
       To je verovatno bio ključ. U danima posle 5. oktobra svi akteri drame prešli su pod komandu novog šefa države:
       Mihajlo Ulemek Legija otišao je u Palatu federacije i pred Koštunicom položio zakletvu.
       Rade Marković je otišao u Palatu federacije i Koštunicu oslovio sa "gospodine predsedniče".
       Pavković je, iz Generalštaba pozvao telefonom:
       "Gospodine predsedniče, čestitam vam pobedu", rekao je, "Vi, po Ustavu komandujete vojskom u miru i u ratu. Ja vam se stavljam na raspolaganje, ja i čitava vojska."
       Padobranci su se povukli sa položaja.