Da li je bivša predsednica RS jedini predstavnik ratnog vrha vlasti u RS protiv koga nije podignuta optužnica u Hagu

      Tribunal (za ratne zločine) u Hagu je jedino mesto gde se argumentovano može braniti neki čovek, a da li će se odbraniti, to je druga stvar", rekla je marta prošle godine bivša predsednica Republike Srpske Biljana Plavšić, upitana da li bi njen predsednički prethodnik Radovan Karadžić trebalo da se preda Hagu. Ironijom sudbine, tačnost svoje tvrdnje Plavšićeva, jedan od političkih miljenika međunarodne zajednice u Republici Srpskoj, mogla bi da proveri pre Karadžića. Naime, poslednjih dana prethodne godine Republiku Srpsku obišla je senzacionalna vest da se na listi optuženih u Hagu našla - Biljana Plavšić.
       Plavšićeva tu vest nije ni potvrdila ni demantovala, jer se već danima ne javlja na telefon. Poslednji put u javnosti se pojavila prošlog meseca kao gost na skupu Demohrišćanske stranke Srbije Vladana Batića. Istovremeno, pravdajući se zdravstvenim razlozima, 70-godišnja Plavšićeva podnela je i ostavku na mesto poslanika u Skupštini RS.
       Portparol njene partije Mira Lolić-Močević vest o odlasku Plavšićeve u Hag nazvala je "nečuvenom hajkom" koja potiče iz domaće srpske kuhinje. "Biljana Plavšić je više puta ponovila da će sama otići u Hag, bez obzira na to u kojem svojstvu bude pozvana", rekla je Mira Lolić-Močević.
      
       Izvori
       Istina, Haški sud se u RS već dugo ne pojavljuje u isključivoj ulozi međunarodnog pritiska na lokalne političare. S jedne strane, objavljivanje raznih "tajnih lista" optuženih u Hagu jedini je način da novine u RS rasprodaju svoje skromne tiraže a, s druge, Hag je i ubojito sredstvo bespoštednog obračuna lokalnih političara, podeljenih između nacionalnog SDS-a i prozapadnih Plavšićeve i Milorada Dodika. Naime, u RS nije nikakva tajna da je Plavšićeva u svom obračunu sa SDS-om, leta 1997, uspela da ovlada banjalučkom policijom tek kada su tamošnje trupe NATO-a uspele da u pokušaju hapšenja po nalogu iz Haga ubiju Simu Drljaču, šefa policije u Prijedoru, koji je do tada uspevao da održava kontrolu SDS-a nad celom policijom u Krajini. Dve godine kasnije, na primer, prododikovske "Nezavisne novine" objavile su da se zbog ratnih zločina nad Bošnjacima u Brčkom na tajnoj listi Haga nalazi probeogradski orijentisani Petar Đokić, tadašnji predsednik Skupštine. Đokića je branio Mirsad Đapo, bošnjački političar iz Brčkog, tvrdeći da se u dosijeu "Brčko" njegovo ime nigde ne pominje.
       O mogućnosti da se u Hagu nađe Plavšićeva govore strane diplomate u Bosni, poslovično mnogo upućeniji u predstojeće događaje od lokalnih političara. Upravo na te izvore u novogodišnjem broju pozvao se bijeljinski "Ekstra magazin" tvrdeći da su američke diplomate u Bosni Plavšićevoj već pokušali da "predoče ozbiljnost situacije u kojoj se nalazi". Drinu je vest prešla posredstvom agencije Beta, prema kojoj je Plavšićeva dobila zvaničan poziv Haškog tribunala da se 3. januara pojavi pred Sudom i da je zbog toga vođstvo svoje stranke već prepustila potpredsedniku Svetozaru Mihajloviću.
       Betu je prilično neuverljivo demantovao predsednik Vlade RS Milorad Dodik, koji je rekao da "nema nikakvih saznanja o zvaničnom pozivu Haškog tribunala bivšoj predsjednici RS". "Vlada nema nikakvu ulogu u takvim procesima", ogradio se Dodik. Portparol Tribunala DŽim Lendejl rekao je da "iz sudskog dela Tribunala Biljani Plavšić nije upućen poziv" i da nikakvi pretresi nisu zakazani do 15. januara, kad će biti nastavljena suđenja. Ali portparol haškog tužilaštva Florens Hartman rekla je da "i kada bi poziv postojao, Tužilaštvo to nikada ne bi saopštilo".
      
       Pocepana partija
       Da u tom dimu može da bude vatre, NIN-u je potvrdio izvor iz vlasti RS, koji za sebe kaže da mu Hag spada u "deo opisa radnog mesta". On tvrdi da Plavšićeva "najverovatnije tokom januara ide u Hag, iako je još nejasno u kom svojstvu". "Iako se o optužnici protiv gospođe Plavšić govori već duže vreme, njena kooperativnost sa međunarodnom zajednicom odlagala je njeno objavljivanje", rekao je taj izvor.
       Međutim, posle opštih izbora u RS, gde je prozapadna struja sa Dodikom i Plavšićevom na čelu, doživela težak poraz, bivša predsednica RS, sa samo dvojicom poslanika u 83-članom parlamentu i pocepanom partijom, nije neko sa kime stranci još mogu da računaju. Ipak, funkcioner Socijalističke partije RS Tihomir Gligorić ocenjuje da je Plavšićeva bila "toliko kooperativna sa međunarodnom zajednicom da je, čak i da je optužena za ratne zločine, zaslužila amnestiju".
       Ali kooperacija u RS ne znači amnestiju. Optužen za genocid nad krajiškim muslimanima, u julu 1999. na ulicama Banjaluke uhapšen je i u Hag odveden Radoslav Brđanin, nekada visoki funkcioner SDS-a, kasnije još jedan saučesnik Zapada i Plavšićeve u svrgavanju te partije. Slično je prošao i general Momir Talić, bivši načelnik Generalštaba Vojske RS. Uhapšen je avgusta 1999. na jednoj međunarodnoj konferenciji OEBS-a u Beču. Bio je jedini nasilno uhapšen Srbin u čijem hapšenju nije učestvovao Sfor.
       Kooperativnost sa strancima, dakle, nije nikakva garancija ni za Plavšićevu. Već citirani izvor iz vlasti RS, međutim, tvrdi da je teško poverovati da se ona u Hagu "može pojaviti u svojstvu klasičnog zatvorenika". "Plavšićeva može da bude svedok-optuženik", kaže on poredeći njen slučaj sa slučajem Dražena Erdemovića, pripadnika Vojske RS koji se marta 1996. sam predao Hagu. Priznajući da je učestvovao u masovnim egzekucijama Bošnjaka u Srebrenici, Erdemović je načeo dosije Srebrenica i bio osuđen na pet godina zatvora. Međutim, već u maju prošle godine kao slobodan čovek pojavio se svedočeći u Hagu protiv generala Vojske RS Radislava Krstića, optuženog za zločine u Srebrenici.
       Odlazak Plavšićeve u Hag bio bi još jedan podsticaj radikalnim međunarodnim krugovima da RS proglase genocidnom tvorevinom koju kao takvu valja ukinuti. Uostalom, evo kako izgleda sudbina dosadašnjih predsednika RS: Radovan Karadžić (1991-1996), optužen u Hagu, krije se po šumama RS; Biljana Plavšić (1996-1998), možda optužena; Nikola Poplašen (1998-1999), smenjen po nalogu Karlosa Vestendorpa, visokog predstavnika međunarodne zajednice u BiH, posle čega RS sve do prošlogodišnjih novembarskih izbora nema predsednika; Mirko Šarović (2000), iako na funkciji tek mesec dana, ultimativno nateran da 12. decembra potpiše pred Volfgangom Petričem niz veoma zahtevnih obaveza, među kojima je i saradnja sa Hagom, koja podrazumeva izručivanje optuženih iz RS.
      
       Nejasnoće
       Tokom rata osuđivana zbog svojih radikalnih izjava, prema kojima je "etničko čišćenje sasvim prirodna pojava" ili da je prihvatljivo da "šest miliona Srba izgine da bi ostalih šest živelo u slobodi", nejasno je zbog čega bi se Plavšićeva mogla naći u Hagu. Tokom rata, na funkciji potpredsednika RS bavi se humanitarnim poslovima, a njenu ratnu ulogu Momčilo Mandić, visoki ratni funkcioner policije RS, vidi ovako: "Ona je samo jedna profesorica u politici. Dok je sve vrilo u Bosni, ona je vodala Lindu Karađorđević po manastirima."
       U proleće 1998, po vlastitom priznanju doživela je "užas", kada je, navodno zbog provere, zaustavljena na aerodromu u Beču. Iako je incident izglađen kao "veliki nesporazum", ostalo je da su bečki policajci njeno ime pronašli na spisku optuženih za zločine. Krajem maja prošle godine usledio je još jedan "veliki nesporazum". Policijsko obezbeđenje pred njenom zgradom u Banjaluci zaustavilo je nekoliko pripadnika Sfora koji su pokušali da uđu u njen stan.
       Ipak previše je nesporazuma i slučajnosti koji se događaju između Plavšićeve i Haga. Dok u njenoj stranci veruju da bivšoj predsednici RS "smeštaju" politički protivnici, ostaje da je gubitkom njene političke snage prestao i njen "međunarodni imunitet". Nešto ranije, na pitanje šta ako se nađe na haškim listama, Plavšićeva je odgovorila ovako: "Za RS izginulo je više od 20 000 ljudi, uglavnom mladih, a skoro 600 000 Srba je izbeglo. Šta prema svemu tome znače pojedinci koji odlaze u Hag i odgovaraju na osnovu optužnica koje bi mogle da važe za mnoge u RS."
      
       BILJANA MITRINOVIĆ