Treći program je u proteklih 35 godina postao važan segment kulturnog identiteta ove sredine

      Retko se događa da jedan radio program na ovim prostorima postane institucija od nacionalnog ugleda. Za tri i po decenije postojanja, Trećem programu Radio Beograda je to pošlo za rukom i nedavno obeležavanje jubileja bio je povod da se govori o ovoj instituciji kulture. Otvorenost prema razlikama, demokratska tolerantnost prema različitim mišljenjima i uverenjima, otvorenost prema svim ideologijama i političkim orijentacijama, zbir svega toga predstavljao je kredo ovog programa koji je izbegavao zamke svakog ekstremizma.
       Profesor Svetozar Stojanović će stoga i reći:
       "Gotovo da nema nikog ko nešto znači u našoj (pa i internacionalnoj kulturi) a da nije došao do izražaja na talasima Trećeg programa i stranicama istoimenog časopisa. Našu kulturnu i političku istoriju nije moguće sastavljati bez oslanjanja na snimke svog programa i sveske časopisa Treći program. Šteta je što redakcija nije imala mogućnosti da najbolje tekstove plasira na svetskim jezicima. Valjda su sada i u tom pogledu došla bolja vremena."
       Slično o ovom jubileju razmišlja i profesor Sreten Vujović nazivajući Treći program punktom u kojem se nije "tek održavao, niti samo negovao, nego se i stvarao važan segment kulturnog identiteta ove sredine, u čijoj su osnovi bili najviši dometi domaćeg i svetskog intelektualnog delovanja. Uprkos neretko - a naročito tokom poslednjih desetak godina - tegobnim prilikama, u kojima su slobodoumlju postavljane nebrojene prepreke, Treći program je išao uzlaznom linijom. Redakcija Trećeg programa bi, verujem, mogla da posluži kao neka vrsta paradigme za ono što, generalno gledano, ova sredina tek treba da nauči - a to je razumevanje i tolerantnost prema razlici."
       Treći program je važna kulturna činjenica i zbog svojevrsne pisane zaostavštine. Objavljeno je više od sto brojeva časopisa Treći program u kojima su štampani tekstovi od izuzetnog značaja za društvene i humanističke nauke, ali je redakcija, nažalost, u ovom vremenu opšte besparice, bila prinuđena da obustavi njegovo izlaženje. Paralelno sa angažmanom na polju nauke, kulture, obrazovanja... Treći program je bio i poligon za lansiranje novih pravaca u muzici 20. veka. Organizovao je ciklus koncerata Muzička moderna sa novim ostvarenjima svetske muzičke produkcije, ali i sa, za tu priliku naručenim, delima naših autora: Kulenovića, Trajkovića, Hofmana, Mihajlovića, Ivane Stefanović, Radovanovića i drugih. Svojevrsno uživanje slušaoci su imali i dok bi slušali probrane eseje iz muzičke estetike - Teodora Adorna, Pjera Buleza, Pjera Šefera, Ivana Fohta, Dragutina Gostuškog...
       Krajem šezdesetih, pri Trećem programu osnovan je Elektronski studio, kao prvi u Jugoslaviji. U njemu su, osim Vladana Radovanovića, kao inicijatori radili zainteresovani autori iz tadašnje Jugoslavije. Za radiofonska dela, Ivana Trišić i Vladan Radovanović su osamdesetih dobili najveće međunarodno priznanje - Prix Italia.
       Zaposleni u Trećem programu, uz pohvalu intelektualnom poštenju, ovih dana rado citiraju i čestitku koju su o 35. godišnjici dobili od dr Vojislava Koštunice, predsednika SRJ, u kojoj se između ostalog kaže:
       "Nema naučnika ili umetnika koji svoje znanje i umeće nije obogaćivao sadržajima vašeg programa, bilo čitajući vaše izvrsne radio-emisije bilo čitajući časopis koji ste izdavali. U tom pogledu Treći program bio je i ostao jedinstveni izvor kulturnog života ne samo kod nas nego i u svetu."
      
       R.S.