Naše pozorište se uklapalo u tendenciju koja preovlađuje i u današnjem evropskom teatru, u kojem ne dominiraju formalni eksperimenti, već se intenzivno forsiraju novi pisci sposobni da govore o problemima ljudi u modernom, iz temelja izmenjenom svetu

      Pri sastavljanju liste najuspelijih predstava u prošloj godini, primenjivani su, kako i mora biti, razni kriterijumi: ocenjivano je kako one funkcionišu kao celina, šta se na njima izvodi, da li omogućavaju teatru da odsudnije utiče na formiranje javne svesti u našem društvu. Da je isključivo uzimano u obzir prvo i najglavnije merilo, ona bi se neminovno svela na pet prvonavedenih ostvarenja. U tom slučaju, olako bismo prevideli pošten napor našeg pozorišta da gledaocima prikaže i nekoliko u najmanju ruku veoma zanimljivih savremenih komada, da se omogući da dva klasična dramska dela iznova počnu život na modernoj pozorišnoj sceni. I to je, naposletku, presudilo da ova lista bude takva kakva jeste.
       Zainteresovaniji čitalac će bez teškoća uočiti da je u svim favorizovanim predstavama izuzetna pažnja poklonjena dramskom tekstu. Kad je tako postupalo, naše pozorište se samo uklapalo u tendenciju koja preovlađuje i u današnjem evropskom teatru, u kojem ne dominiraju formalni eksperimenti, već se intenzivno forsiraju novi pisci sposobni da govore o problemima ljudi u modernom, iz temelja izmenjenom svetu. U osnovi, taj odlučni zaokret donosi i svođenje računa sa do sada poslednjim relevantnim talasom avangarde, koja je u šestoj i sedmoj deceniji XX veka s uspehom preispitivala u čemu je suština pozorišta. To je i način da se očuva ugrožena duhovna supstanca teatra, da se suprotstavi pokušaju da se u izvesnom smislu ukine, ili bar marginalizuje jedna književna vrsta stara više od dve hiljade godina.
       S druge strane, iz toga što se na ovom spisku nalazi samo jedna inostrana predstava nipošto se ne sme izvesti zaključak o superiornosti našeg nad evropskim pozorištem. Do te optičke varke dolazi pre svega posredstvom Bitefa, koji je, kao što je to uvek i bio, za ogromnu većinu gledalaca jedini predmet poređenja u odnosu na koji se sme procenjivati vrednost onog što se kod nas stvara u teatru. Ona je direktna posledica delovanja Jovana Ćirilova, koji već nekoliko sezona zaredom, dok u svojim selekcijama forsira igračko-muzičke spektakle, na silu konstruiše sliku jedne pozorišne situacije prividno analogne onoj iz vremena kad su elementi uzeti iz plesa, iz filma, iz stripa, iz cirkusa unošeni u predstave da podsete i stvaraoce i publiku da se pozorište ne može svoditi na njegovu književnu komponentu.
       Međutim, ta analogija je i veštačka i lažna, podrazumeva da se očigledna divergencija da transformisati u nasilnu konvergenciju dve pozorišne vrste koje danas, u potpuno izmenjenim prilikama, idu svojim samostalnim, odvojenim putevima. Kad bi ta analogija bila tačna, literatura, ili ono što je od nje eventualno preostalo u predstavama, služila bi jedino za to da produbi i donekle osmisli baletski, plesni, koreografski teatar, što je contradictio in adjecto, bar sa stanovišta modernog, obnovljenog dramskog pozorišta.
      
       VLADIMIR STAMENKOVIĆ
      
      

1. "Jegorov put" Vide Ognjenović, u režiji autorke, Grad teatar Budva        2. "K. I. iz Zločina i kazne" F. M. Dostojevskog, u režiji Kame Ginkasa, Teatar junovo zritelja, Moskva        3. "Demon" I. B. Singera, u režiji Egona Savina, Narodno pozorište; Beograd        4. "Antigona u NJujorku" Januša Glovackog, u režiji Bore Draškovića, Grad teatar Budva        5. "Bokeški d-mol" Stevana Koprivice, u režiji Milana Karadžića        6. "Oblomov" I. A. Gončarova, u režiji Egona Savina, Crnogorsko narodno pozorište, Podgorica        7. "Pad" Biljane Srbljanović, u režiji Gorčina Stojanovića, Grad teatar Budva, Štajerska jesen iz Graca i Bitef teatar        8. "Divlji med" Majkla Frejna, u režiji Dejana Mijača, Atelje 212, Beograd        9. "Maksim Crnojević" Laze Kostića, u režiji Nikite Milivojevića, Narodno pozorište, Beograd        10. "Klinč" A. I. Slapovskog, u režiji Gorčina Stojanovića, Pozorište "Boško Buha", Beograd