Otvorio sam velika vrata. "Svi se trude oko mene. Za PSV "Ajndhoven" nosim broj 9 kao nekada Brazilci Romario i Ronaldo

      Kada je minulog leta za vreme evropskog fudbalskog šampionata, u Liježu protiv selekcije Norveške, posle provedenih samo 36 sekundi na terenu isključen iz igre, za Mateju Kežmana, najmlađeg člana jugoslovenske reprezentacije, prvenstvo je praktično bilo završeno. Onda su se svi ozbiljno ljutili - selektor, rukovodstvo reprezentacije, navijači... U svom debitantskom predstavljanju na velikoj fudbalskoj sceni dvadesetjednogodišnji mladić se nenadano našao u "neobranom grožđu"! Ali, u svetu svi crveni karton ne doživljavaju na isti način. Mateja Kežman je, ne svojom voljom, pre nego što se vinuo u zvezde evropskog fudbalskog i šou-biznisa, na naslovne strane tabloida, postao zaštitni znak tinejdžerske rok grupe iz engleskog grada Istborna na obali Lamanša. "Zaslužio je da bude naš zaštitni znak, jer prema našem mišljenju, bio je to veći akt virtuoznosti nego postići gol! Mlad je, shvatanja sličnih našim i zato smo grupu registrovali pod imenom "Kežman", objasnili su mladi rokeri.
       "Lagao bih ako bih rekao da sam neprijatno iznenađen, ali bi bilo kudikamo bolje da ih je inspirisao neki moj gol, a ne najmračniji trenutak u mojoj dosadašnjoj karijeri", kaže Mateja Kežman.
      
       Cena slave
       Poslednjih nedelja, na izmaku dvehiljadite godine, Mateja Kežman je najčešće ime koje se pojavljuje u holandskim sportskim medijima. Gotovo da ne prođe utakmica u dresu PSV "Ajndhoven", a da ne postigne gol-dva, na jednoj čak četiri - na gostujućem terenu! Kada je, posle one neprijatne epizode u Liježu, polazio u Holandiju da postane član bogatog kluba iz Ajndhovena, čiji je glavni finansijer čuveni gigant "Filips", samouvereno je rekao: "Odlazim u veliki PSV da postanem prvi igrač Evrope!"
       Mateja Kežman je apsolutno siguran u ono što govori. Posle prvih igara u "crveno-belom" dresu PSV "Ajndhovena" usledile su oscilacije, što je uobičajeno kada fudbaler promeni sredinu. Potom su njegova ostvarenja na terenu postala zadivljujuća. Golovi u Ligi šampiona i nacionalnom prvenstvu Holandije nizali su se kao na traci. Postao je uzdanica trenera, Belgijanca Erika Geretsa, a najviše obožavan od mladih "sklouča".
       "Otvorio sam velika vrata. Ovde u Ajndhovenu kažu da ne pamte da je neko za dve nedelje uspeo da stekne toliku popularnost u Holandiji. Sve to obavezuje, ali ne osećam taj pritisak. Svi se trude oko mene, pogotovu saigrači. Slomiše noge da pomognu. Znaju da kad meni bude lakše da će i njima i ekipi biti mnogo bolje."
       Ajndhoven, grad sa blizu 250 hiljada stanovnika i centralnom ulicom, koja podseća na Knez Mihailovu, u sportskim radnjama prebukiran je fotografijama i dresovima sa brojem devet iznad koga je izvedeno prezime Kežman. Mladež luduje za "crveno-belom" devetkom koja se prodaje više nego "trava" u Amsterdamu i predstavlja dodatnu zaradu za marketing kluba.
       "Tražio sam moju 'četrnaesticu', ali su u klubu insistirali da nosim dres sa brojem devet na leđima. Maltene bi se uvredili da nisam uzeo taj broj. Tvrde, čuvali su ga za mene. U svakom slučaju, velika čast. Uvek 'devetka' ima posebnu težinu, u svakom timu, a u PSV to je nešto zaista posebno. Ranije su taj broj ovde nosili Brazilci Romario i Ronaldo. NJima je PSV 'Ajndhoven' bio odskočna daska kada su prelazili u 'Barselonu' i u kasnijoj karijeri. Daću sve od sebe da krenem njihovim stopama. Neće biti lako jer sada protivnički igrači više pažnje posvećuju mojoj igri. Osim u 'Partizanu' igrao sam u klubovima skromnih mogućnosti: 'Radničkom' iz Pirota, 'Loznici' i 'Sartidu'. Valjda je to bila cena buduće slave", saopštava Mateja Kežman.
      
       Novi Krojf
       Bogat klub, PSV "Ajndhoven" koji je 1988. osvojio i prestižni Kup evropskih šampiona, svojim fudbalerima pruža najrazličitije modele komfora što nije neobično u razvijenom delu Evrope.
       "Izabrao sam lep stan u centru grada, za početak sasvim korektan. Pitali su me šta od stvari da usele. Naravno, tražio sam tehniku i kompjuter. Pa, 'Filips' drži klub, znači nije bilo problema. A, kako svi fudbaleri voze 'Mercedesove' automobile, s obzirom da je on jedan od sponzora, ni meni nije preostalo ništa drugo nego da sednem u 'mečku'..."
       Fudbalsko putešestvije Mateje Kežmana do Ajndhovena nije bilo u "mercedesu". Trebalo je prvo da upozna zemlju Srbiju, od Zemuna i kluba u Gornjoj varoši, pa preko Pirota, Loznice, Smedereva i beogradskog "Partizana", i pravo u zemlju lala, retkog cveća koje ne miriše. Čovek kome je Mateja najviše zahvalan za sve što je do sada postigao je njegov otac. Legendarni golman "Zemuna", Zlatko Kežman u svakom trenutku je znao pravila igre, da proceni situaciju...
       "Da njega nije bilo verovatno bih ostao prosek, možda ne bih ni igrao fudbal. Više me je kritikovao nego hvalio, ali me je podržavao u svim mojim nastojanjima i željama. Pri svakom izboru kluba znao je kako treba!"
       Zlatko je Mateju odveo na stadion čim je "junoša" postao dovoljno stasit da može da šutne fudbalsku loptu, a da se od nje ne odbije. Dok je veliki otac stajao između stativa, sin je sa atletske staze sa divljenjem posmatrao golmanske bravure, trčao da u teren vrati loptu i mrštio se svaki put kada poneka nađe put do mreže.
       "Bio sam niži od vršnjaka, pa niko nije ozbiljno shvatio da zbog oca treba da postanem golman i nastavim tradiciju. Doduše, uživao sam dok sam gledao oca kako brani i tugovao kada mu promakne neka lopta. Negde duboko u meni tinjala je želja da tresem mrežu, ne da je čuvam. Uživao sam kada se postigne gol, ali ne u očevoj mreži. Postao sam sve više svestan želje da postanem taj koji će davati golove, a navijači izvikivati moje prezime i radovati se... U stvari, otac mi je stalno govorio koliko je nezahvalno biti golman, koliko je potrebno rada i znoja utrošiti da bi se zaustavio samo jedan šut. Najviše je govorio kako su greške golmana jedino što publika vidi."
       U Holandiji Mateju Kežmana porede sa neuništivim Betmenom, sa njihovim idolom iz sedamdesetih, Johanesom Hendrikusom Krojfom, igračem sa brojem četrnaest na leđima, ali u dresu slavnijeg kluba "Ajaksa", za koga se i danas tvrdi da bi u 53. godini života mogao da odgovori zahtevima savremenog fudbala. Frank Arnesen, direktor PSV "Ajndhoven", legendarni reprezentativac Danske govori za NIN o sličnostima Krojfa i Mateje Kežmana: "Johan je bio veliki i neprikosnoveni vođa timova u kojima je igrao, neobično brz, borben i uporan, fudbaler koji je bio simbol fudbalske evolucije, a to u skoroj budućnosti može da postane i Kežman."
       Fudbal je igra koju svi, donekle, razumeju, i koja izaziva, naravno, i oprečna mišljenja. Velikan jugoslovenskog fudbala (igrač i trener) Ivica Osim, aktuelni trener "Šturma" iz Graca za NIN kaže: "Koliko sam imao prilika da vidim Kežmana, mislim da bi trebalo da dobije na težini. Povećanjem mišićne mase dobio bi mnogo na probojnosti. Ovako, mnogo je lagan i lopta mu beži u duelu sa snažnijim igračima. Ne mislim da bi mnogo izgubio na brzini, jer sve što sam prethodno rekao je deo savremenog fudbala."
       Doduše, mišićnu masu je pokušao da uveća Brazilac Ronaldo, prethodnik Mateje Kežmana u dresu PSV "Ajndhoven", ali "debljina" ga je za duže vreme udaljila sa terena, nije izdržalo koleno!
      
       Reprezentacija
       I mada svaka poređenja gube objektivan fudbalski smisao, Dragoslav Šekularac, "anfan teribl" jugoslovenskog fudbala ima zanimljivo mišljenje: "Mali je odličan, ali treba da zna da još nije odigrao glavnu utakmicu. Dobro je kada se piše o talentovanom fudbaleru, makar ne uvek i u pozitivnom smislu. Da te ljudi ne zaborave... Moje iskustvo kaže da ne treba uvek biti prgav, jer u žaru borbe možeš svašta da učiniš. Mali je dobro prošao na šampionatu Evrope, bolje nego što se meni dogodilo pre više od trideset godina u Nišu..."
       Fudbalska orbita Mateje Kežmana je, do sada, bila uvek u uzlaznoj putanji. Možda mu se zato nedavno omaklo: "Želim uvek da igram u reprezentaciji Jugoslavije i ako me selektor pozove onda je red i da igram." Klupa ga, naravno, ne interesuje. Selektor Ilija Petković kaže: "Nisam čuo za takvu izjavu Mateje Kežmana i ne želim da je komentarišem. Dok sam selektor igraće oni igrači koje budem pozivao, a to znači oni koji su spremni. Tim sastavljam ja!"
       Naš novi fudbalski junak, nalik na slavnog Johana Krojfa, sa malim gabaritima, kako primećuje u svetu priznati trener Ivica Osim i večiti nestaško jugoslovenskog fudbala Dragoslav Šekularac, uzleteo je poput "letećeg Holanđanina".
      
       ALEKSANDAR MIHAJLOVIĆ