Jedna reč - patriotizam- zloupotrebljavana i habana godinama, dobila je ponovo svoje značenje zahvaljujući jugoslovenskim ekonomskim stručnjacima koji su znanje i priznanje stekli negde drugde, a sada su došli ovde sa samo jednim motivom - da pomognu

      Da vam je neko juče rekao da je neki Jugosloven odlučio da napusti blistavu karijeru u inostranstvu, dobro plaćen posao na univerzitetu ili u nekoj od vodećih svetskih kompanija, da je doneo odluku da zapostavi svoju porodicu i uopšte - zaboravi svoj udoban život da bi spakovao kofere i došipčio u Beograd, verovatno biste mislili da je u pitanju loš vic. I još, da taj neko nije željan da se na brzinu domogne neke platice u upravnom odboru, neke zvučne funkcije, stana na Dedinju, ili poprečnog puta za valjanje cigareta, da li biste verovali?
       Neki ljudi, i to ne bilo koji već vrsni jugoslovenski stručnjaci, došli su na poziv novih jugoslovenskih i srpskih vlasti da ličnim primerom pokažu da postoji nešto što se zove patriotizam, da imaju poverenja u one koji su ih zvali, da veruju da Jugoslavija, ili sutra možda samo Srbija, jeste zemlja koja obećava i da se gorko iskustvo iz pesmice Bore Čorbe "za ideale ginu budale", do daljnjeg stavlja ad acta.
       Nije slučajno što su jugoslovenski stručnjaci koji su već angažovani u saveznoj, srpskoj vladi i Narodnoj banci Jugoslavije (NBJ), ili će tek doći u Beograd u narednim danima, ekonomisti i inženjeri.
       Potpredsednik savezne vlade Miroljub Labus i mandatar za sastav nove srpske vlade Zoran Đinđić najavili su krajem prošle godine da će nova, 2001.godina proći u znaku ekonomije. Predsednik Jugoslavije Vojislav Koštunica ima dva ekonomska savetnika, Labus i Đinđić takođe po dvojicu, a i guverner NBJ biće okružen ljudima visoke stručne reputacije. Neki od njih su "domaći", a neki "stranci".
       "To je samo početak", najavio je Božidar Đelić, jedan od jugoslovenskih stručnjaka iz inostranstva "na privremenom radu kod kuće", jer mnogi ljudi koji su napustili zemlju, a neko je pobrojao da ih je za deset godina otišlo 600 000, takođe su najavili svoj povratak.
      
       Milica Uvalić, savetnik u saveznoj vladi
       Milica Uvalić (1952), donedavno profesor na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Peruđi, a sada Labusov savetnik u Saveznom ministarstvu za ekonomske odnose s inostranstvom, zadužena je saradnju Jugoslavije sa Evropskom unijom i regionalnim organizacijama i inicijativama, među kojima su Pakt za stabilnost, SECI i druge.
       Gospođa Uvalić biće i koordinator radnog stola II Pakta za stabilnost koji se održava ovog meseca i na kojem će biti razmatrani projekti koji mogu da konkurišu za finansiranje na donatorskoj konferenciji za Jugoslaviju u maju ili junu 2001.
       O svojim motivima za povratak u zemlju kaže: "Došla sam u Beograd posle 20 godina života i rada u Italiji iz čisto patriotskih razloga - jer volim Jugoslaviju, a posebno Beograd u kojem sam i rođena, jer sam ovde provela važan deo moje mladosti, jer sada je zaista istorijski trenutak za Jugoslaviju i treba ga maksimalno iskoristiti, i svi naši građani u inostranstvu koji mogu da pomognu ovoj zemlji, treba to da učine kako bi se što pre nadoknadilo izgubljeno vreme."
       U vreme bivšeg guvernera NBJ Dragoslava Avramovića,gospođa Uvalić napravila je 1996. program privatizacije, koji nikada nije sproveden jer je Avramović smenjen. Potom je postala jedan od članova Saveta G17 plus od samog osnivanja te organizacije, i krajem prošle godine ponovo stigla u Beograd.
       Tokom univerzitetske karijere najviše je bila usredsređena na privrede u tranziciji, privatizaciju i radničko akcionarstvo, radila je kao konsultant na projektima za Ujedinjene nacije, Bertelsman fondaciju i OECD, objavila pet knjiga i veliki broj naučnih radova.
      
       Milan Zavađil,savetnik guvernera NBJ
       Milan Zavađil (1954) dolazi u Beograd 15.januara iz Vašingtona, sa mesta direktora odseka u Međunarodnom monetarnom fondu (MMF), da bi bio savetnik guvernera NBJ u sprovođenju monetarne politike i politike deviznog kursa i u reformama koje bi od NBJ trebalo da naprave modernu centralnu banku.
       "Učestvovaću i na pregovorima u vezi s restrukturiranjem našeg duga prema državnim i komercijalnim kreditorima, kao i na strukturnim reformama uopšte", kaže Zavađil, koji je kao pripravnik svojevremeno radio u NBJ.
       Zavađilova karijera u MMF duga je 17 godina, a poznavaoci procedure napredovanja u toj instituciji kažu da je ovaj jugoslovenski stručnjak ( inače najviše rangirani Jugosloven u MMF-u) veoma brzo napredovao. Bio je predstavnik MMF-a u Kairu, a u poslednjih 10 godina upravljao je operacijama MMF-a u Kolumbiji, Panami, Egiptu, palestinskim teritorijama, Siriji i Sudanu.
       "Prihvatio sam se ovog posla jer smatram da je za Srbiju ovo izuzetno važan trenutak. Ukoliko se iskoriste saznanja i iskustva iz drugih zemalja u tranziciji i, možda još važnije, ako bude postojala jaka politička podrška reformama, postoji mogućnost da se relativno brzo uključimo u grupu zemalja (Mađarska, Poljska) koje su brzo stabilizovale ekonomije i približavaju se članstvu u Evropskoj uniji.Ukoliko ne uspemo, sadašnja loša ekonomska situacija će da potraje", kaže Zavađil.      
      
       Boris Begović, savetnik u saveznoj vladi
       Boris Begović (1956) u svojoj profesionalnoj karijeri, dugoj više od 20 godina, bio je istraživač, konsultant i profesor na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Za savetnika u Vladu SRJ je došao iz Centra za liberalno-demokratske studije, nevladine organizacije koja se retko oglašava u javnosti, ali ima veliki uticaj na donosioce odluka.
       Deo svog ekonomskog obrazovanja stekao je u Velikoj Britaniji (London School of Economics).
       Spada u mikroekonomiste, a uže oblasti njegovog profesionalnog interesovanja su industrijska organizacija, ekonomika regulacije, ekonomika infrastrukturnih grana i urbana ekonomika. Dok makroekonomisti propisuju recepte za srpsku privredu, Begović posmatra da li oni "leče" na konkretnom primeru preduzeća.
       U kabinetu potpredsednika Labusa je ekonomski savetnik za mikroekonomsku problematiku, ali se njegove aktivnosti šire i na budžet i spoljnotrgovinsku politiku. Koordinator je pregovora sa Svetskom bankom, Evropskom bankom za obnovu i razvoj i Evropskom investicionom bankom. U okviru Pakta stabilnosti zadužen je za praćenje realizacije investicija u infrastrukturu.
       Spada u red liberalno orijentisanih ekonomista, veruje u delovanje slobodnog tržišta, zalaže se veoma ograničenu i čvrsto definisanu ulogu države. Kredo: "Država treba isključivo da stvara ambijent, ostalo je stvar tržišta i onih koji učestvuju u tržišnoj utakmici."
       Motiv: U vladu je ušao jer veruje da su se otvorile mogućnosti da Srbija brzo i uspešno postane prava tržišna privreda. I da se realizuju liberalne ideje u koje veruje. Na pitanje zašto baš sada, ima kontrapitanje: "Ako ne sada, onda kada?"      
      
       Radovan Jelašić, direktor u NBJ
       Kao član G17, Radovan Jelašić (1968) već je dobro poznat jugoslovenskoj javnosti. Sa privremenog mesta savetnika guvernera NBJ Mlađana Dinkića, nedavno je naimenovan na mesto direktora za kontrolu bankarskog poslovanja NBJ, a biće jedan od ključnih ljudi koji treba da osmisle program rekonstrukcije našeg gotovo uništenog bankarskog sistema. Sudeći po iskustvu drugih zemalja u tranziciji, to je jedan od najtežih mogućih zadataka.
       Jelašić je, kako je sam to rekao, odlučio da napusti mesto saradnika u vodećoj svetskoj konsultantskoj kompaniji Mc Kinsez u Frankfurtu onog trenutka kad je čuo rezultate saveznih izbora.
       Rođen je u mestu Baja u Mađarskoj, nekoliko kilometara od granice sa Jugoslavijom. Diplomirao je na smeru marketing na Ekonomskom fakultetu u Beogradu 1992. godine a magistrirao finansije na Univerzitetu države Ilinois, u Čikagu 1995.
       Pre nego što je 1999. prešao u McKinsez, Jelašić je proveo četiri godine u Dojče banci u Frankfurtu, prvo kao pripravnik u odeljenju za korporativno bankarstvo, potom kao menadžer tog odeljenja u odseku za centralnu i jugoistočnu Evropu.
       Jugoslovenskoj stručnoj javnosti predstavio se u nekoliko navrata u prethodne tri godine. U Letnjoj školi ekonomske politike G17 1998. godine držao je predavanja o rehabilitaciji banaka u centralnoj Evropi, pre svega u Hrvatskoj i Mađarskoj.      
      
       Božidar Đelić, ministar finansija
       Božidar Đelić (1965), budući ministar finansija, ustalasao je javnost rečenicom "Mene niko ne može da kupi." Đinđić ga je promovisao kao čoveka koji je odlučio da se odrekne plate od 100 000 nemačkih maraka da bi došao na ministarsku platu od 200 maraka mesečno.
       Đelić je rekao da je odlučio da na ličnom primeru demonstrira šta je patriotizam plus zdrav interes. U jednom intervjuu rekao je da će sve stručnjake koji sada rade u vladi (naravno, ako se pokažu uspešnima) jednog dana juriti sve svetske kompanije da ih angažuju za konsultante za investiranje na ovom tržištu.
       Đelić je francuski đak, sa neprekinutim meteorskim usponom u karijeri. Sa 22 godine postao je savetnik predsednika američke kompanije "Tompson", zatim je nastavio obrazovanje na Harvardu i 1991.godine magistrirao. Iste godine odlazi u Poljsku, gde je bio koautor programa masovne vaučerske privatizacije, zatim u Rusiji radi na sličnom projektu kao savetnik tadašnjeg premijera Anatolija Čubajsa. Tokom 1997.godine bio je savetnik rumunskog premijera Čorbee. Od 1991.godine je jedan od 600 partnera (pozicija partnera najpribližnija je položaju direktora i vlasnika udela u preduzeću) vodeće svetske konsultantske kuće McKinsez.
       "Moj plan je kao raketa sa tri sprata. Na prvom je klasičan program Međunarodnog monetarnog fonda, na drugom, plan da ubedimo Evropsku uniju da nam značajno pomogne u restrukturiranju privrede. Treći sprat je da gospodin Domazet i ja iskoristimo naša iskustva, on singapursko, ja moje iz Silicijumske doline da od Srbije napravimo središte visoke tehnologije. Kao što je Mađarska uspela da dovede IBM i Filips, koji tu proizvode robu za strano tržište, možemo i mi. Neki sada možda misle da je tako nešto nemoguće, ali ja sam uveren da jeste", kaže Đelić.
      
       TANJA JAKOBI