Dve hiljade godina hrišćanstva

      Dve hiljade godina je od rođenja Gospoda Isusa Hrista - gde smo i kakvi smo kao ljudi, koliko smo daleko od hrišćanskog praizvora?
       - Dve hiljade godina je, dabome, veliki period. Ali, po reči Hristovoj, što se više budemo približavali kraju sveta, a tome idemo redovno, sve teže i teže biće za hrišćanstvo. On kaže: čućete ratove i glasove o ratovima, biće ratovi po svetu, zemlja će se tresti, biće gladi i pomora; i što će se bezakonje umnožiti, ohladniće ljubav kod mnogih hrišćana, i ustaće jedan na drugoga i izdaće jedan drugoga. Dalje kaže da će ljubav oslabiti i da će doći do izdaje među samim hrišćanima. Ali, koji izdrži do kraja, taj će se spasti.
       Ili ona reč Hristova o čoveku koji u pustom polju nailazi na blago sakriveno. Odlazi kući i prodaje sve što je imao da bi kupio to pusto polje. U očima svojih ukućana i drugih ljudi video je da ga gledaju kao da je lud. Ali, on zna ono što oni nisu znali, da će ono blago dati nesravnjivo više, nego sve što je dotle imao. LJudi koji danas ne veruju nisu naišli na blago sakriveno u polju. Ili je za njih propoved o krstu ludost. A nama je, dabome, sila Božja koja spasava. I danas je mnogima teško da shvate da nas Bog ovakve kakvi smo tako zavoli, da nam šalje sina svoga jedinoga, da strada i umre za naše spasenje.
      
       U Hristovim rečima, koje pomenuste, kao da raspoznajemo vreme u kojem živimo. Koliko je stanje u kome se nalazimo posledica nepoštovanja osnovnih moralnih vrednosti?
       - Na svaki način, za nas, kao hrišćane, greh je uzrok smrti i uzrok svih nesreća. Mi smo stvoreni da budemo besmrtni i, razume se, stvoreni smo iz ljubavi, da ljubavi imamo i prema neprijatelju, a mi je nemamo ni prema najbližim. Znate i sami kakvo je stanje u porodici, kakvo je stanje u društvu.
       Čovek je, pored uma, obdaren i srcem, osećanjem i voljom kao snagom koja može da ostvari ono što um i srce nađu da treba. A osim toga obdaren je još i slobodom. Čovek može onako kako Bog hoće, a može i suprotno. Jer, što kaže naš filozof Boža Knežević, "čovek je biće kome može i Bog da se obraduje, a od koga može i đavo da se zastidi". Vidite koliko je to ogroman razmak! Gde ćemo se naći, zavisi od nas.
       Svakako da je ovih pedesetak godina i te kakve ateizacije, i te kakve upotrebe sviju sredstava u materijalističkom izlaganju stvarnosti imalo velikog udela i uzroka što smo mi danas robovi. Ali, na kraju krajeva, čovek može da bude i da ostane čovek i među neljudima. Može da ostane ovca Hristova među vucima, a može među ljudima da bude nečovek. Što su prilike teže, a čovek ostane čovek, on je sve viši i pred Bogom i pred precima i pred ljudima dobre volje.
       Evo primer: pored Hrista Gospoda dvanaest je NJegovih najbližih učenika apostola, ali Juda ostaje Juda, izdajnik. A video je svojim očima njegov opstanak i sva njegova dela i čuda, čuo i reči iz NJegovih usta, reči koje mi sada možemo da čitamo! Jedan broj ljudi u to doba, Jevreja, očekivalo je da će doći spasitelj, ali da će on biti car ovoga sveta, da će srušiti Rimsko carstvo, pa podići novo carstvo u kome će Jevreji biti vladajući narod. A On propoveda da će na krstu umreti! Neprihvatljivo! I apostoli su iz jevrejskog naroda i sveta Bogorodica. Hristos, istina, nije Jevrejin, u smislu očinstva koje daje pripadnost naciji. I Adam nije ni Jevrejin ni Srbin. On je opšti otac sviju. Svi apostoli su iz jevrejskog naroda i prvi hrišćani, ali je većina ostala van crkve, nisu verovali da je Hristos pravi spasitelj.