("Beket i slatko", NIN, br. 2608)

      Šta se može saznati iz sitne ali opake paskvile koju je Slobodan Novaković napisao protiv Radomira Konstantinovića koga naziva "srpskim filozofom (palanke)"? Najpre, da ga je razočarao trodelni feljton "Beket prijatelj" čija je osnova nedavno objavljena istoimena knjiga Radomira Konstantinovića. Zašto ga je razočarao? Zato što im (Kaći Samardžić i Radomiru Konstantinoviću koji su se dopisivali sa Beketom) Beket "uskraćuje opširnost". (Sa stanovišta palanačkog duha to zaista nije lepo od Beketa). S druge strane, valjda nadoknađujući Beketove "lapidarne i kurtoazne beleške", misli Novaković, Konstantinović je ponudio svoje "mistifikovane i opširne komentare". Ali, vrhunac njegovog nezadovoljstva (gotovo dramaturškog klimaksa) izaziva otkriće da je "Beket dobio nekakvo slatko od svojih beogradskih prijatelja", što je, prema Novakoviću koji nije pročitao knjigu", neočekivano postalo i glavna tema ove prepiske". "Čekali smo Godoa, a dočekali smo - slatko!", jedi se on.
       Zašto ova ružna paskvila obelodanjuje palanački duh Slobodana Novakovića? Duh o kome je Radomir Konstantinović napisao najznačajniju filozofsku knjigu u našoj filozofiji XX veka, pored ostalog što je napisao. Nije neobično što Novakoviću smeta upravo "Filozofija palanke", jer duh mu je palanački. On sam priznaje da nije pročitao knjigu "Beket prijatelj" koja, uzgred, nije nekakav dokumentaristički feljton u kome bi Beketova pisma imala primarni značaj, nego filozofski esej o nemogućnosti prijateljstva. Ipak, palanačko zgražavanje (pored zluradosti) kod Novakovića izaziva "otkriće" da je Beket u svojim pismima, umesto o Godou, mogao da piše o slatku! "Iskustvo nam je palanačko", kako je pisao Konstantinović.
      
       NENAD DAKOVIĆ
       Beograd