("Nove tehnologije umesto šljivovice", NIN br. 2608)

      Uz čestitke za izborni uspeh novom mandataru srbijanske vlade, nekoliko paski o stavovima koje je u svom intervjuu izneo o odnosima sa Crnom Gorom. Ne delim njegov pristup da će se već samim činom eventualnog referendumskog izjašnjavanja građana za samostalnost, Crna Gora otcepiti od Jugoslavije, niti da je jedini razlog što Srbija insistira na zajednici sa Crnom Gorom strah da će se, njenim eventualnim otcepljenjem, definitivno izgubiti i Kosovo.
       Građani Crne Gore i organi vlasti u Crnoj Gori treba neizostavno da se opredele za šta su i da to učine striktno po Ustavu Crne Gore.
       Kako smo pobornici pravne države i vladavine prava, zanimljivo je razjasniti kako se to po Ustavu Crne Gore menja njen državni status, što je u javnosti iz nerazumljivih razloga do sada potpuno prećutano.
       O promeni državnog statusa, pre odlučivanja u Skupštini Crne Gore, referendumom se izjašnjavaju građani. Stav usvojen na referendumu ne obavezuje imperativno Skupštinu Crne Gore (čl. 2 Ustava RCG).
       Održavanje referenduma predlaže Skupštini predsednik Crne Gore (čl. 88, st. 1, tač. 5 Ustava RCG). O održavanju referenduma Skupština odlučuje većinom ukupnog broja poslanika (čl. 83, st.2 Ustava RCG).
       Stav ili odluka usvojena na referendumu predstavlja inicijativu za promenu Ustava. Inicijativa se formuliše prvo u vidu nacrta, a potom predloga za promenu Ustava RCG. O predlogu za promenu Ustava koja se odnosi na promenu državnog statusa Skupština odlučuje dvotrećinskom većinom svih poslanika (čl. 118, st.2). Ako se predlog ne usvoji, stavlja se tek posle godinu dana na ponovno izjašnjavanje u Skupštini (čl. 117, st. 2). Ako se predlog usvoji, Skupština se raspušta i bira nova (čl. 119, st.1). Novi saziv Skupštine odlučuje dvotrećinskom većinom svih poslanika o identičnom predlogu koji je usvojio stari saziv Skupštine (čl. 119, st.2). Ako ga ne usvoji, predlog za promenu državnog statusa se povlači iz procedure odlučivanja.
       Podsećam da u sadašnjem sazivu Skupštine Crne Gore, vladajuća koalicija nema dvotrećinsku većinu. Ključ je u rukama SNP-a.
       Znači, ne treba dizati paniku. Mirno i sabrano, vlasti, stručnjaci i građani Srbije treba da pripreme koncept efikasnog i delotvornog državnog oblika Srbije i Crne Gore. Mogu se konsultovati i svetska iskustva, kao i vodeći svetski eksperti, npr. Karl Fridrih sa Harvarda.
       Šta će vlasti u Crnoj Gori učiniti? Usvojiće zakon o referendumu prema kojem državljani Crne Gore koji imaju prebivalište u Srbiji neće moći da glasaju; cenzus za uspeh referenduma biće glasanje apsolutne većine birača, a referendumska odluka će biti validna ako za nju glasa apsolutna većina onih koji izađu na glasanje; konačno, predvideće se da odluka doneta na referendumu imperativno obavezuje Skupštinu da je potvrdi u istovetnom obliku. Ići će se na varijantu da teoretski 110 000 ljudi donese obavezujuću odluku za 600 000 stanovnika Crne Gore.
       Verujem da, ipak, građani Crne Gore i Srbije neće afirmisati načelo: bolje je i hteti ništa nego ništa ne hteti.
       A što se tiče šljivovice i novih tehnologija, zanimljivo bi bilo znati koliko Škotska zaradi od izvoza viskija a koliko od izvoza softvera. Ili, pak, Amerika koja od izvoza poljoprivrednih proizvoda više zaradi nego od izvoza softvera i hardvera ili TV prava.
      
       BUDIMIR RUDOVIĆ,
       Beograd