NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Mahinacije laburista

Skandal sa lažnim biračkim spiskovima i spiskovima partijskog članstva, kao i tajne donacije protivničkim partijama prete da nanesu veliku štetu Laburističkoj partiji

      Lima - Beograd - Vašington - Sidnej. Ne, to nije nova avionska linija koja "spaja" skoro celi svet, već je to redosled na političkoj karti planete gde su izborne krađe izazvale tektonske poremećaje.
       Najpre je u Peruu posle masovnih demonstracija Alberto Fuhimori priznao nepravilnosti, raspisao nove predsedničke izbore a potom pobegao u Japan, domovinu svojih predaka. Oktobarski događaji u Beogradu svima su još u sećanju. Tek posle 45 dana i ko zna koliko puta naknadno prebrojanih glasova na Floridi SAD su dobile šefa države.
       Desetogodišnje mahinacije u Laburističkoj partiji Australije tek prošle nedelje su otkrivene.
       Skandal sa lažnim biračkim i spiskovima partijskog članstva, kao i tajne donacije protivničkim partijama, prete da nanesu veliku štetu Laburističkoj partiji Australije, koja se nada osvajanju vlasti u Kamberi na saveznim parlamentarnim izborima iduće godine.
       Na to upozoravaju australijski mediji povodom nedavnog otkrića izbornih prevara u državi Kvinslend (glavni grad Brizbejn).
       "Nisam shvatio da će to ispasti tako loše", izjavio je premijer Kvinslenda laburista Piter Biti, javljaju agencije, pošto je otkriveno da su njegov zamenik i još neki stranački prvaci više od decenije lažno upisivali u partijske biračke spiskove ljude, uključujući članove porodica, kako bi prvo unutar partije obezbedili kandidaturu i potom svoju pobedu na izborima.
      
       Vreća novca
       "Sidnej morning herald" piše da je nedozvoljenim fondom, koji je korišćen za plaćanja za lažno partijsko članstvo početkom devedesetih upravljano iz premijerove kancelarije koji nije znao za taj fond.
       Pre nekoliko dana je jedan od laburističkih poslanika izjavio u parlamentu da je na izborima 1996. godine dao vreću punu novca opozicionoj Demokratskoj partiji u njegovom izbornom okrugu. Poslanik Vejn Švejn nije rekao o kojoj se sumi radi niti zašto je dao tu donaciju, ali tvrdi da to nije bilo zbog glasova.
       Nacionalna novinska agencija AAP izvestila je da je Savezna izborna komisija pozvala policiju da povede istragu pošto javni tužilac nije uspeo da utvrdi da li je ovim prekršio izborno pravilo.
       Da bi povećali broj svojih pristalica laburistički političari su na lažne adrese upisivali prijatelje i rođake kako bi omogućili da glasaju u određenim izbornim mestima.
       Posle otkrića u Kvinslendu, skandal se proširio i na državu Viktoriju (glavni grad Melburn) gde je jedan nezavisni kandidat na izborima 1998. godine izjavio da su mu laburisti tada nudili novac za glasove.
       U Australiji se na izborima koristi specijalni preferencijalni sistem i veoma je važno koga će glasači, kandidata koje partije staviti na drugo mesto po poželjnosti. Ti preferencijalni glasovi mogu ponekad da odluče i ko će pobediti na izborima.
      
       Najugroženija manjina
       Iako Aboridžini, starosedeoci Australije, realno gledano kao glasači nisu bitni u izbornoj utakmici (ima ih ukupno 2,03 odsto od 19 miliona stanovnika), domorodačko stanovništvo petog kontinenta poslednjih meseci zadaje glavobolju vladi u Kamberi.
       Stotine hiljada ljudi marširalo je prošle nedelje na ulicama Melburna i Perta održavajući pomirenje između domorodačkog stanovništva i belih doseljenika - stanovnika Australije.
       Skup podrške, kojem je prisustvovalo i nekoliko ministara vlade Australije, doveo je do višečasovne blokade saobraćaja u centru Melburna.
       Prema procenama policije, u protestnoj šetnji je učestvovalo više od 400 000 osoba, a jedan broj demonstranata je nosio zastavu i uzvikivao parole kritikujući vlasti zbog odnosa prema Aboridžinima, prvim stanovnicima Australije, a danas najugroženijom manjinom. Nekoliko desetina ljudi učestvovalo je u sličnom protestu u Pertu, glavnom gradu savezne države Zapadna Australija.
       Premijer DŽon Hauard izazvao je ogorčenje i među Aboridžinima i među belcima zbog odbijanja da uputi zvanično izvinjenje vlade domorodačkoj populaciji radi lošeg odnosa belih doseljenika prema njima.
       Posle nešto više od 200 godina doseljavanja belaca, Aboridžina danas ima samo 386 000 od 19 miliona stanovnika Australije. Oni se ubrajaju u najsiromašniju i najugroženiju etničku grupu u Australiji.
      
       Osmogodišnji privredni rast
       Političke "igre" ne tresu privredu zemlje. Australijska privreda se kreće tako da Centralna banka razmišlja o novom manevru kočenja na frontu kamata. Australija je prošlu godinu završila sa privrednim rastom od 4,5 odsto. Posle osam godina neprekidnog rasta u australijskoj privredi se ne očekuje nikakvo usporavanje.
       Narodna banka Australije (Rizerv bank) pustila je pre neki dan u opticaj prvu domaću novčanicu od pet dolara na kojoj nije lik nominalnog šefa te države, britanske kraljice Elizabete Druge.
       Međutim, izborne krađe i mahinacije nisu izazvale toliko bure kao poskupljenje piva od devet odsto.
       LJubitelji piva u Australiji organizovali su potpisivanje peticije kojom od australijskog premijera DŽona Hauarda traže sniženje cena ovog pića. Peticiju je potpisalo 850 000 ljudi što je pravi rekord za Australiju. Gnevne pivopije traže od predsednika vlade da ispuni obećanje da cene piva neće biti povećane više od 1,9 odsto, nakon što je na snagu stupio novi zakon o oporezivanju.
      
       HRANISLAV NIKOLIĆ


Copyright © 1996-2003 NIN - redakcija@nin.co.yu