Princ od Velsa "zabrinut" zbog namera Evrope da obrazuje sopstvene oružane snage

      Namera Evrope da obrazuje oružane snage "zabrinula je" britanskog princa od Velsa, zašlog pozamašno u svoj prinčevski staž ali - pokazalo se - i dalje gluvog za glasni savet javnosti da se kloni poslova državne politike. Obrazovanje snaga Evrope moglo bi naškoditi angloameričkom savezu, poverio se princ Čarls nekom neimenovanom prijatelju, držeći da njegovo političko ispovedanje ne može biti važno, čim je iskazano kao privatno. Međutim, šta uopšte može ostati kao "privatno" kada, danas, na zidovima svačije "privatnosti" postoje uši?
      
       Republika?
       Čarlsovo "strogo lično" mišljenje o osetljivoj temi procurilo je smesta u javnost, podižući političarima pritisak baš uoči samog Božića. Iritirao ih je prinčev, ne prvi, previd ograničenja za predstavnike krune u polju politike. Kruna jeste simbol Engleske, ali njena vlast nije u rukama monarha. Vlast ima Parlament. Kraljevski nasledni red je jedno, izborna ovlašćenja nešto sasvim drugo te, ukratko, nije Čarlsovo "da vodi politiku" - smatraju političari. Jedni su poskočili, grdeći što sin britanske kraljice gura nos "u posla koja ga se sasvim ne tiču", kako je, na primer, sročio svoju primedbu Menzis Kembel, govornik liberalnih demokrata i jedan od najtvrđih pobornika stvaranja "evrosile", na ovoj strani Atlantika.
       Drugi - na primer pojedini torijevci (i, reklo bi se u pitanju potencijalne armije Evrope, slučajno ili ne, Čarlsovi istomišljenici!) - priskočili su u odbranu, zastupajući opšte pravo građana na lično mišljenje, makar ono bilo i lično prinčevsko. "Svaki pojedini građanin ove zemlje, bio on na tronu ili ne, ima pravo da se zabrine zbog vladinog marševanja u pravcu takve armije", uskočio je u verbalni okršaj Dankan Smit - govornik u resoru odbrane torijevske opozicije - dočekavši zgodnu priliku da ovom "kraljevskom poštom" dopakuje štošta i aktuelnoj vladi britanskih laburista.
      
       "Separatizam" NATO
       "Obmanom i vrdanjem, vlada zavodi javnost oko prave prirode takvih snaga Evropske unije", optužio je Blerovu vladu Dankan Smit. Odluka evropskih zemalja o obrazovanju autonomnih oružanih snaga objavljena je koncem novembra. Predviđeno je da buduće snage Evrope za brzu reakciju broje šezdeset hiljada ljudi iz petnaest država članica, izuzimajući učešće SAD. Budući zadatak evroarmije ograničio bi se na brzu intervenciju u interesu neutralizacije mogućnih lokalnih sukoba i humanitarnih katastrofa (sličnih nedavnim balkanskim).
       Rok za postrojavanje pod zastavu je 2003. Moskva, koja je u doba Jeljcina podsticala svojim nevelikim preostalim uticajem "separatizam" evropskog krila NATO-a u odnosu na Ameriku, pozdravila je novembarski korak Unije. Rusija je spremna na "konstruktivnu saradnju", komentarisao je ministar Ivanov. SAD su "manje oduševljene". Inicijativa Evrope mogla bi da potkopa (pokaže li se uspešnom) osećaj njene zavisnosti od Sjedinjenih Država na polju odbrane.
       Nisu oduševljeni ni britanski konzervativci, tradicionalno nepoverljivi prema "kontinentu, odsečenom u magli" i tradicionalno privrženi "specijalnom prijateljstvu" Britanije i SAD. Ono podrazumeva britansku aktivnost u odbrani strateških interesa Amerike u Evropi. Takve su, ukratko, kučine u koje je uleteo princ od Velsa. Jedan predstavnik palate Sent DŽejmsa (Čarlsovog službenog doma, još iz vremena neuspelog braka sa nesrećnom ledi Dajanom), inače, nekadašnje rezidencije kraljice Viktorije, tvorca svojevremeno najmoćnije imperije, požurio je da, u kontaktu s predstavnicima britanske vlade, razjasni incident. Čarls nikada ništa nije izjavio javno niti bi "to učinio", objasnio je predstavnik palate.
      
       Republika?
       Princ žali zbog slučaja, propušteno je u javnost iz Vajthola.On zna da je vlada vrlo "osetljiva kada je reč o važnosti specijalnih odnosa Britanije i SAD, i "impresioniran je načinom na koji ga g. Bler sve vreme informiše o stvarima odbrane", ukazano je. Uzalud, božićna nirvana veselih zvončića poremećena je produženom raspravom o Čarlsovoj sklonosti da se nepozvan javlja za reč. Svojevremeno, upleo se u javnu svađu oko arhitekture Londona (Sitija), po njegovom mišljenju - unakaženog savremenim građevinama. Prebacivali su mu, zatim, da je (vezom sa Kamilom Parker) oskrnavio ikonu javno obožavane Dajane, čak svesno zanemarujući interes monarhije da ima naslednika neokaljanog u javnosti.
       Kritikovali su ga zbog izjava protiv vladine politike u oblasti genetskog inžinjeringa poljoprivrednih useva i zbog javnih lekcija Kini, povodom njenog odnosa prema Tibetu. Da li su izjave o bezbednosti Evrope, prema tome, kraj opusa ili princ od Velsa možda ima nameru da se kandiduje za predsednika - ukoliko Britanija reši da u ovom veku postane republika?
      
       PETAR POPOVIĆ