Prof. dr Slobodan Čikarić, v.d. direktora Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije:

      Japanci su posle bombardovanja Hirošime i Nagasakija ustanovili da se broj obolelih od leukemije enormno povećao u prvih dve do pet godina, zatim je leukemija opadala a rasli su tumori drugih lokalizacija: rak pluća, kože, genitalnih organa. Ovo iskustvo pokazuje jedan od razloga zbog kojih za sada nema statistički značajnog rasta ovih oboljenja, dok je drugi razlog to što nije celo stanovništvo bilo izloženo udaru jonizujućeg zračenja. Merenje radioaktivnosti u Beogradu pokazalo je da nema povećanja radijacije u odnosu na prirodni fon, koji je i inače iz godine u godinu sve veći.
       Ugroženo stanovništvo treba podvrći analizama kojima se utvrđuje nivo uranijuma u kostima i krvi a koji je unet putem vazduha, vode i hrane. Jonizujuće zračenje predstavlja samo jedan od faktora rizika u nastanku malignih oboljenja. Uranijum koji je već u kostima i koji zrači ne može se odstraniti, ali zato drugi faktori rizika treba da se uklone da ne bi došlo do njihovog sinergetskog dejstva koje povećava opasnost. Prevencija pomaže da se maligne bolesti otkriju u stadijumu u kom su izlečive no, nažalost, ako se radi o leukemiji onda je to teži problem bez obzira na rano otkriće.