Trebalo bi da nadležni, zajedno sa kompetentnim stručnjacima ocene šta bi se, uz božju pomoć, moglo učiniti za našu vodoprivredu. Pri tom bi bilo najvažnije da se oceni koliko bi odmah trebalo izdvojiti sredstava, ne za budući razvoj, već samo za najnužnije saniranje i održavanje postojećih vitalnih vodoprivrednih objekata i sistema

      Pod vodoprivredom, najkraće rečeno, podrazumeva se celokupna delatnost na vodama i oko voda u cilju racionalnog korišćenja voda, zaštite od štetnih dejstava voda i zaštite voda. Kod nas se, međutim, vodoprivreda najčešće identifikuje samo sa zaštitom od poplava, a previđaju se druge značajne oblasti kao što su: snabdevanje vodom stanovništva i industrije, kanalizacija, odvodnjavanje i navodnjavanje, uređenje vodotoka, zaštita od erozije i bujica, korišćenje vodnih snaga, plovidba i dr.
       U prethodnih 100 i više godina vodoprivrednim radovima stvoreni su, u našoj zemlji, uslovi za razvoj praktično svih grana privrede, a posebno poljoprivrede. No, taj razvoj je svakim danom pred vodoprivredu postavljao sve veće i složenije zadatke u pogledu proširenja i povećanja pouzdanosti sistema za zaštitu od poplava, obezbeđenja sve većih količina vode za stanovništvo i industriju, povećanja efikasnosti i proširenja sistema za odvodnjavanje i navodnjavanje, povećanja iskorišćenja raspoloživih vodnih snaga, itd. Nažalost, iz brojnih razloga tempo izvršavanja ovih zadataka nije bio zadovoljavajući, što je imalo nepovoljne posledice na privredu i društvo u celini. Kao jedan od najčešće navođenih razloga za takav tempo, bio je nedostatak sredstava za ulaganje u vodoprivredu. No, kada bi se, na primer, posle neke poplave sračunale nastale štete, pokazalo bi se da su te štete neuporedivo veće od sredstava koja bi se utrošila za izgradnju odgovarajućeg sistema zaštite od poplava.
       Situacija se posebno pogoršala u poslednjih nekoliko godina. Na primer, u poslednje dve godine nije izgrađen ni jedan kilometar nasipa za zaštitu od poplava, dok su se sredstva za održavanje postojećih vodoprivrednih objekata i sistema svela na oko 40 odsto od potrebnih!
       U periodu od 1983. do 1996. godine je u Institutu za vodoprivredu "Jaroslav Černi" iz Beograda izrađena, revidirana i predata naručiocu Vodoprivredna osnova Republike Srbije. Međutim, taj bazni planski vodoprivredni dokumenat nije zvanično usvojen. Zato je u međuvremenu, vlast "pod hitno" formirala ministarstvo za turizam da bi danas bivši ministar ovog ministarstva izjavio da je u periodu njegove dvogodišnje vladavine "turizam doživeo veći pomak nego od 1945. do 1998. godine"! Postavlja se pitanje : zašto Vodoprivredna osnova nije usvojena i zašto javnost nije upoznata sa razlozima za njeno neusvajanje? Moguće je da se Vodoprivredna osnova nije svidela vlastima, posebno zato što su u njoj izneti na videlo realni problemi i što su dati predlozi za njihovo rešavanje. Možda su zbog toga nadležni organi donosili odluke o nekakvim "prelaznim" rešenjima koja nisu bila u skladu sa rešenjima iz Vodoprivredne osnove Srbije.
       Da se ovakve stvari ne bi i ubuduće dešavale i da bi se krenulo u rešavanje nagomilanih vodoprivrednih problema, trebalo bi da nov vlast detaljno pregleda i eventualno dopuni ili koriguje izrađenu Vodoprivrednu osnovu.
       Tek posle toga bi trebalo da nadležni, zajedno sa kompetentnim stručnjacima ocene šta bi se, uz božju pomoć, moglo učiniti za našu vodoprivredu. Pri tom bi bilo najvažnije da se oceni koliko bi odmah trebalo izdvojiti sredstava, ne za budući razvoj, već samo za najnužnije saniranje i održavanje postojećih vitalnih vodoprivrednih objekata i sistema. A za kasnije videćemo.
      
       (Autor je profesor u penziji Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu).