Kada politički novinar ima peh da napusti zemlju na dan revolucije, onda prestižna stipendija i boravak u Oksfordu imaju sasvim drugačiji spin. Duga tri meseca prokleta ljudska radoznalost navrzla se baš na RTS: ko li je i kako sada na TV Bastilji? Da li je istinita priča o bakici sa juga Srbije koja je pozvala unuka da se hitno vrati iz Beograda koji je očigledno okupiran jer se na Dnevniku pojavio Zoran Đinđić? Jesu li ti novinari zaista tako nevešti a pitanja otužno udvorička? Nije valjda da nema spremljenog koncepta transformacije tog mastodonta, nego da tuča tek počinje, kao i ko zna koliko međunarodnih konferencija, domaćih okruglih stolova i ekspertskih honorara...
       Britanski mediji više su od utehe. U ovoj zemlji postoje porodice u kojima su novinari već četvrta generacija, radio sluša čak 91 odsto stanovništva, a nedeljna izdanja novina imaju posebne brifinge i vrtoglave tiraže. TV izbor je zaista raskošan: Bi-Bi-Si sa svojim legendarnim dramskim i dokumentarnim programom, ambiciozni Kanal 4, Mardokov BSKDŽB, dinamična nezavisna ITV, kanali sa dobrim starim filmovima. Sve je savršeno organizovano i uhodano: serija "Koronejšn strit" čija se radnja odvija u pabu na periferiji Mančestera, proslavila je ni manje ni više nego četrdeseti rođendan, a odluka ITV-a da premesti svoje vesti sa 22 na 23 časa bila je predmet beskrajnih analiza i prognoza.
       Prvi program Bi-Bi-Sija za najširi auditorijum, i drugi, za sofisticiraniju publiku, javna su televizija. Finansiraju se iz godišnje pretplate koja je oko 350 DEM, uz obavezu da pokrije svaki delić zemlje, i nema reklama. Vlada postavlja upravni odbor, ali unutrašnju organizaciju i uređivačku politiku određuje samo kuća, uz obavezu proizvodnje određenih programa. Čanel For je osnovao Parlament, sa idejom da bude prostor za istraživanja i inovacije, ali uz finansiranje od reklama.
       Država nije vlasnik medija, ali ima snažnu nadzornu i regulativnu ulogu. Kako bi se sprečio monopol, i Bi-Bi-Si ima obavezu da emituje emisije nezavisnih produkcija. Pravo na prenose sportskih liga dobija ko ponudi više, a posebna nezavisna komisija kontroliše da li se komercijalne stanice pridržavaju programskih uslova postavljenih prilikom dobijanja licence. Naravno, dinamika, vizuelna uglađenost i tehnička perfekcija se podrazumevaju.
       Povratak u Beograd deluje kao putovanje vremeplovom. Neiskusne spikerke, glave zabijene u papiriće, iznajmljeni termini za propagiranje kič bogataša, emisija o crkvi i narodnom životu skoro kao u "patriotska" vremena, a reklama o kupovini kola i stana na kredit ružičasta kao iz doba obnove i izgradnje.
       Bilo kako bilo, radoznalost je zadovoljena. Samo još da mi je znati u kom trenutku će ona bakica sa juga postati vatreni fan Medlin Olbrajt, DŽordža Robertsona ili bar Gorana Svilanovića. Ako već nije.
      
       SVETLANA ĐURĐEVIĆ-LUKIĆ