S obzirom na to da u ovoj zemlji gotovo i ne egzistiraju stručni filmski časopisi (čast izuzecima), pojava "Antipirata" zaslužuje pažnju
      
       Vuk Pavlović
       Polazeći od teze da bez bioskopa nema ni filma, profesor FDU i scenarista Nebojša Pajkić tokom jula prošle godine pokreće "Antipirat", filmske novine ("gusarski bilten") čija je glavna meta kinematografska piraterija. Posle nultog broja, Pajkić, u svojstvu direktora i odgovornog urednika, i Aleksandar Radivojević, kao glavni urednik, u decembru 2000. izbacuju i prvi broj "Antipirata" sa tendencijom da ove novine počnu da izlaze kao mesečnik.
       Preokupacija "Antipirata" je jasna - preispitati, istražiti i pokriti široko i dosad neistraženo polje filmske piraterije u nas, boriti se protiv nje jer i ona, pored drugih uzročnika, ima zavidan udeo i učinak u razaranju naše kinematografije i njene degradacije u poslednjih deset godina. Kako se društvo uništavalo, sličnu sudbinu je doživela i srpska filmska scena: mizeran broj snimljenih filmova, masovno gašenje producentskih kuća i bioskopa, s jedne strane, a s druge - cvetanje piraterije u svakom pogledu, od videoteka do raznih televizija (govorilo se: kada kažem piraterija, mislim TV Politika).
       Zato "Antipirat" ukazuje na ovu opaku, kancerogenu boljku, pokušava da je iskoreni i razloži uzroke njenog nastanka da bi se, pored domaćeg gledaoca, zaštitila i nacionalna kinematografija. U prvom broju, profilisanijem i uređenijem u odnosu na nulti, časopis nudi recenzije značajnih naslova koji se trenutno mogu naći u video-klubovima (ko zna kad će se pojaviti u bioskopima, a možda i neće), kao i (ne)kvalitet njihovih kopija. Pored pregleda vesti iz sveta filma, te intervjua sa kultnim rediteljem DŽonom Milijusom, ovaj broj širi svoj fokus i na crtaće, porno industriju, i na strip.
       S obzirom na to da u ovoj zemlji gotovo i ne egzistiraju stručni filmski časopisi (čast izuzecima), pojava "Antipirata" zaslužuje pažnju jer se radi o ozbiljnoj publikaciji kakva nam je odavno bila potrebna, a čija prava vrednost tek treba da se potvrdi.
       Ima nečeg istovremeno utopijskog, paradoksalnog i bizarnog u ovoj priči: naime, ako bi se ostvarila nastojanja "Antipirata" da se na ovim prostorima konačno doaka pirateriji, tada bi sam časopis izgubio smisao svog delovanja i postojanja! No, dotle Pajkićevim antipiratima predstoji veliki trud da im borba premaši donkihotovsku dimenziju, u čemu ih valja podržati.