Projekat rekonstrukcije koji nudi arhitektonski biro Scenska tehnika je preambiciozan i nerealan

      Predstava "Jubilej", premijerno izvedena o pedesetogodišnjici postojanja Pozorišta na Terazijama, jeste mjuzikl sa stotinak razigranih i raspevanih članova ansambla i pričom o Pozorištu koje kao podstanar već deceniju "živi" i igra na sceni "kod Vuka".
       U stalnom preplitanju stvarnog i izmišljenog, u priči se pojavljuje i američki producent koji upravniku pozorišta obećava da će snimiti mjuzikl na jezeru pozorišne zgrade na Terazijama. Ispostaviće se da je producent prevarant kome je namera da ukrade bistu cara Konstantina pronađenu u temeljima zgrade na Terazijama. Bista je zapravo bila čep i njenim vađenjem jezero otiče u Savu čime propada ideja o mjuziklu na vodi. Sve ovo su smislili i potpisali glumci ovog pozorišta (Milenko Zablaćanski, Rade Marjanović i Dragan Vujić) i reditelj Mihailo Vukobratović, a dramaturški adaptirao Stevan Koprivica, koji je jedini učestvovao u radu na predstavi a da nije iz Pozorišta.
      
       Sami svoji majstori
       Komedija o sudbini Pozorišta ispunjena je muzičkim numerama iz najpoznatijih predstava ovog teatra ("Kabare", "Čovek od La Manče", "Neki to vole vruće", "Moja ljupka dama", "Violinista na krovu", "Priča o konju", "Cigani lete u nebo"), ali i numerama iz mjuzikla bez kojih se ne može ni zamisliti obeležavanje pola veka muzičkog pozorišta ("Kosa", "Fantom iz opere").
       Pozorište "bez krova nad glavom" je, znajući da ne može da očekuje "dodatni" novac od gradske vlasti odlučilo da svojim znanjem, umenjem i raspoloživim sredstvima napravi predstavu kojoj je cilj da se pokrene cela kuća, sva četiri ansambla, hor, balet, orkestar, i glumačko-dramski ansambl, a to znači - oko 140 ljudi. Trebalo je skrojiti najmanje 200 kostima, omogućiti prepis nekoliko hiljada stranica partitura za muzičare, baletski pod i patike, šminku za najmanje 80 izvođača... Ukratko, troškovi jednog mjuzikla su tri-četiri puta veći od troškova za jednu običnu predstavu, a to je, pored problema sa zgradom, najveći problem ovog teatra. Predstavom "Jubilej" Pozorište je, na sceni Doma kulture "Vuk Karadžić", pokazalo da nakon svih ovih godina zaslužuje da se vrati na Terazije.
       Radovi započeti pre deset godina na rekonstrukciji zgrade obustavljeni su zbog jezera koje se pojavilo ispod temelja zato što izvođač radova prethodno nije proučio hidrologiju terena. Ta voda, međutim, nije jedina koja je prodrla u temelje kuće. Pre godinu i po dana, na Trgu Nikole Pašića, 14m od pozorišne zgrade pukla je kanalizaciona cev i voda iz te cevi se ulivala u temelje. Prvo jezero je zapušeno radovima unutar kuće, a gradska vlast je pre mesec dana omogućila da se reši i problem druge vode.
       Na pitanje dokle je stigla rekonstrukcija pozorišne zgrade na Terazijama, i šta je nova gradska vlast učinila da se taj proces ubrza, Mihailo Vukobratović, televizijski i pozorišni reditelj i upravnik Pozorišta od maja 2000, kaže: "Pošto je problem voda koje su razjedale temelje zgrade - rešen, sada je moguće započeti rekonstrukciju. Grad nam je obećao da ćemo biti na 'listi prioriteta' u finansiranju. Međutim, mi kao pozorište imamo primedbe na projekat rekonstrukcije (koji je radio arhitektonski biro Scenska tehnika), jer je preambiciozan i nerealan.
      
       Šta će biti sa kućom
       Nama treba, na primer, upola manja orkestarska rupa, jer naš orkestar broji 30-35 ljudi maksimalno a ova koja nam je projektom namenjena predviđena je za 60 članova orkestra koje mi nikada nećemo imati. Nama nisu potrebni hidraulični liftovi za zatvaranje orkestarske rupe, niti horska sala od 70 članova - trebaju nam kvalitetan ton i dobra rasveta, i da konačno stanemo na svoju binu. Danas se scenografije prave od holograma i rasvete, tako da je mnogo pametnije angažovati četiri-pet softveraša koji će da stvore iluziju. Gigantizovana stvarnost, stvaranje velikih objekata koje niko ne održava pretvara te objekte u relikte bivšeg vremena."
       Izgubivši zgradu, teatar je izgubio identitet a u jednom trenutku je i ime bilo sporno. Za deset godina kroz kuću je prošlo desetak upravnika, nije urađeno više od 15 novih predstava, a "Lutka sa naslovne strane" je prvi domaći muzički komad koji je urađen posle decenije lutanja po repertoaru.
       "Moja strategija je brza revitalizacija repertoara, visok ritam rada. Planiramo da do kraja sezone na scenu postavimo još jedan mjuzikl i dve komedije. Što se repertoara tiče, teatar će se sve više okretati domaćem mjuziklu, jer su najposećenije predstave one koje govore o nama. Mi hoćemo da pričamo o svim problemima ali kroz optiku komedije i mjuzikla", kaže Vukobratović.
      
       ZORA LATINOVIĆ