|
STRIP
Ofanziva naših
Zlosutna najava redakcije novosadskog "Marketprinta" iz decembra 1999. da "radove domaćih autora nećemo za sada objavljivati u Stripoteci", nažalost, sasvim je ispoštovana. I zaista, nijedan kaiš i nijedna stranica nekog domaćeg crtača tokom naredne godine nije štampana kod njih, čak ni da popuni pauze između stripova. Ispunjavale su ih stupidne inostrane table "Video Kiće", "Dvotočkaša" i slične. Koliko će to "za sada" trajati, nije rečeno. U međuvremenu, ovaj, i pre raspada SFRJ naš najugledniji stripski izdavač, obnovio je redovno mesečno izlaženje "Stripoteke" (12 svesaka, ukupno 720 stranica), a pored nje publikovao je i mnoštvo uzgrednih izdanja. Stoga, i mi ćemo ZA SADA sa ove liste izostaviti i "Marketprint" i "Politikin Zabavnik" (52 broja + 52 broja "Mikijevog zabavnika" i tri albuma "Taličnog Toma") i sve druge izdavače-prevodioce koji ni na koji način ne podržavaju razvoj našeg stripa (prihvaćenijeg, poštovanijeg i komercijalnijeg u inostranstvu nego ovde). Time dosledno nastavljaju svoju konformističku, sebičnu višedecenijsku strategiju prevođenja većinom bezvredne stripske konfekcije, oportunističku politiku redakcija koje su malograđanski iskompleksiranim zanemarivanjem i dovele domaći strip tu gde jeste. Jedini izuzetak na listi će biti izdavač "Hinaki" koji inostranim stripskim početnicima osvežava scenu i čini je žanrovski raznovrsnijom (obrazloženje videti u NIN-u br. 2598 od 12. oktobra).
Bez obzira na sve, naši umetnici likovne naracije i pojedini izdavači, tokom 2000. u zemlji i van nje, samostalno su pravili prodore kakve smo proteklih sezona retko mogli da pratimo.
Zahvaljujući investiciji kuće LOM, tj. poznatog prevodioca Flavija Rigonata, konačno se, posle deset godina uspeha širom sveta u kojem je postao svojevrsna institucija i mnogobrojnih albuma na svim važnim svetskim jezicima, i kod nas pojavila jedna knjiška zbirka stripova Aleksandra Zografa (Saša Rakezić), kompilacija "Okean iznenađenja".
Prošlogodišnji NIN-ov stripski projekat sezone uspešno se održao i u 2000. Štaviše, nedeljni elektronski časopis "Strip vesti" toliko je ušao u rutinu da je sebi dozvolio i komociju izvesnog otmenog naginjanja ka šablonu.
Selekcija domaćih autora ne samo što je prvi put organizovano izlagački predstavljena na najznačajnijem svetskom festivalu stripa već je odmah postigla sjajne i kratkoročne i dugoročne rezultate. Na 27. salonu u Angulemu, za strip "Točak" nagradu francuske izdavačke kuće "Glena" primili su scenarista Goran Skrobonja i crtač Dražen Kovačević, a zahvaljujući ličnom prisustvu naših stripara i sklopljenim ugovorima, ovih dana takođe u Francuskoj izlazi, već tokom 2000. završen album Alekse Gajića. Neposredno posle Angulemskog festivala, srpska selekcija je imala priliku da, posle petnaest godina, sa velikim uspehom izlaže stripove i u našem kulturnom centru u Parizu.
I pored velikih nevolja u kojima se našla njegova kuća B92, oduzimanja prostorija i celokupne opreme, Zoran Penevski je našao vremena i energije da uredi dve maestralne sveske originalnog projekta "Grafička zavera" i inicira najuspešniji ovogodišnji domaći stripski konkurs s temom "Srbija 2001".
Miloš Krnjetin, potpuno originalan, kako bi se to danas reklo, andergraund autor, apsolutno samosvojan srpski tvorac "žanra pre žanra" iz pedesetih, kreator legendarnog "O'Stoje", zatim "Koste", "Drake" i ostalih serija i likova, doživeo je da u jednoj obimnoj knjizi konačno vidi rezime svog poluvekovnog revolucionarnog rada na stripu.
Među najzanimljivije događaje nesumnjivo spadaju i dva uporedna projekta oca i sina Vlahovića; dve generacije, dve stripske knjige, dva velika umetnika dijametralno suprotnog senzibiliteta i, bar za sada, nedodirljivih područja interesovanja, na kraju efektno zajednički rezimirana i predstavljena na junskoj izložbi u galeriji Kuće Đure Jakšića (videti NIN br. 2585 od 13. jula).
Posle jednogodišnje pauze konačno je objavljena redovna sveska časopisa "Striper" Radovana Popovića, u NIN-ovom izboru 1997. proglašen za projekat sezone.
Iako po broju porodičnih fotografija umetnika u rasponu od ranog detinjstva do danas, kao i po naglašeno obzirnim, kurtoazno intoniranim naručenim i priloženim tekstovima inače vrsnih poznavalaca srpskog stripa, monografija pre liči na nekakav zbrzano sklepani spomenar nego na ozbiljno realizovan i relevantan rezime opusa i sveobuhvatan izvor objektivnih podataka s obzirom na nespornu važnost ovog našeg stripara, knjiga o Draganu Bosniću se ipak našla u našem izboru.
Literarni časopis "Književna reč" je kao separat objavila jedan meko ukoričen album, drugu po redu crtanu priču iz serije "Čuvari izgubljenog vremena" scenariste Marića i crtača Radovanovića, koja je skoro deceniju bezuspešno čekala na već najavljeno objavljivanje kod izdavača "Dečje novine".
SLOBODAN IVKOV
|
1. Aleksandar Zograf: "Okean iznenađenja", LOM, Beograd
2. "Strip Vesti", 3M Comics, Novi Sad
3. Naši u Angulemu (Francuska)
4. "Grafička zavera" br. 1 i 2, KVS, Rex i Samizdat Free B92, Beograd
5. Miloš Krnjetin: "O'Stoja i druge priče", Grafiprof i "Ošišani jež", Beograd
6. Jugoslav Vlahović: "KonSekvence"; Jakša Vlahović i Risto Banić: Dandddž Trotoar, Porodična manufaktura, Beograd
7. "Striper" br. 7, Beopolis, Beograd
8. Monografija o Draganu Bosniću, "Beogradske novine", Beograd
9. Miroslav Marić i Vujadin Radovanović: "Čuvari izgubljenog vremena" (2. deo), separat-sveska literarnog časopisa "Književna reč" br. 511, Beograd
10. Stripovane početnice, "Hinaki", Beograd
|
|
