Kako se ocenjivalo i glasalo u nedelju 21. januara u redakciji NIN-a

      Tesna pobeda "Sitničarnice 'Kod srećne ruke'" Gorana Petrovića upućuje na pomisao da je poslednji sastanak Žirija kritike za NIN-ovu nagradu za roman godine bio drmatičan. Ne, samo poneki povišen ton u žaru polemike, principijelne i argumentovane, dinamizovao je završnu raspravu. Svi članovi Žirija odmah su se izjasnili, s razumljivim nijansama, za svoje favorite. Poneko je izdvojio jedno delo, ostali su se dvoumili između dva, pa i tri, ali stavljajući na prvo mesto roman koji se, od drugog ili trećeg, razlikovao u gotovo zanemarljivom stilskom ili estetskom detalju.
       Boško Ivkov se odmah založio za delo Mirjane Novaković "Strah i njegov sluga"; to je, veli, izuzetan roman, događaj u prošlogodišnjoj produkciji, široka fantazmagorijska slika u antidogmatskom ključu. Mirjana Novaković govori o sudbini Srbije i srpskog sveta u 18. veku, ali u tananom dosluhu sa sadašnjim vremenom. Ivkov ukazuje na invenciju, imaginaciju i bogatu fabulu "Straha i njegovog sluge".
       Docnije se Ivkov pridružio pohvali romana Vladimira Pištala "Milenijum u Beogradu" zato što je to hrabar i otvoren pogled na ono što se kod nas događalo u poslednjoj deceniji; roman rezignacije koji, međutim, nikoga ne optužuje. Pomenuo je još vrhunsko bogatstvo jezika "Limunacije u Ćelijama" Radovana Beli Markovića, i u tom pogledu to je izuzetno delo, ali je ostao kod svog favorita, "Straha i njegovog sluge" Mirjane Novaković.
       Đorđije Vuković je na prvo mesto stavio Petrovićevu "Sitničarnicu", naglašavajući strukturnu čvrstinu dela, veštinu oblika koja podrazumeva srazmeru delova i celine, uz vešto razvijanje više ukrštenih priča. Roman govori o građanskom Beogradu i građanskoj Srbiji, u dugom vremenu, i naklonjeniji je lepšoj strani tog sveta; usredsređen je na priče o ljubavi i čitanju. Pisac je dobro izabrao znakove vremena. Delo je nesumnjivo iz pavićevsko-borhesovske škole, ali uopšte nije epigonsko; Petrović je, imajući u vidu kako vodi priču i kako je dovršava, učio od starih majstora.
       Ukratko, zaključuje Vuković, to je knjiga blage ironije, staložena knjiga, u dobrom značenju reči.
       I Đorđije Vuković je naglasio da je "Limunacija u Ćelijama" Radovana Beli Markovića najsmelija knjiga, ali sa velikim ograničenjima u romanesknom smislu.
       Predsednik Žirija Aleksandar Ilić takođe je dao prednost "Sitničarnici 'Kod srećne ruke'" Gorana Petrovića ukazujući na sklad forme i značenja. On drži da je to u jezičkom pogledu najrazuđenije delo, a u pogledu kompozicije složeno. Značenjski, roman je nacionalni i građanski, ali bez ikakve idealizacije. To je žrtvovanje književnosti i lepoti. Ta vizija građanskog sveta, nostalgična, humorna, eliptičnih značenja, zapravo je odbrana sveta duhovnosti.
       Teofil Pančić je za najužu konkurenciju predložio romane Gorana Petrovića, Mirjane Novaković i Vladimira Pištala, s tim što je o Pištalu govorio pohvalno, o Petroviću kritički, dok je nijansu prednosti ipak dao Mirjani Novaković. Petrovićev roman je visokoartističko delo, rekao je Pančić, no pretvaranje realnog u irealno dosta je nategnuto, nedovoljno uverljivo. "Previše hvalimo fikcionalnost", dodao je, "ali to je i vrsta žmurenja na ono što se događa; ima u tome bekstva od stvarnosti, a njegova bajkovitost nije isceljujuća."
       Pištalo ("Milenijum u Beogradu") govori u realističkom ključu, kaže Pančić. Uhvatio je "veltšmerc" generacije šezdesetih pred kojom se sve raspalo; ubedljivo prikazuje taj raspad svih vrednosti.
       Na kraju, Pančić svoj izbor sužava na romane Vladimira Pištala i Mirjane Novaković i s naporom se opredeljuje, ipak, za "Strah i njegovog slugu".
       Član Žirija Svetozar Koljević glasao je za Petrovićev roman.
       Konačan ishod - Goran Petrović, SITNIČARNICA "KOD SREĆNE RUKE", Mirjana Novaković, STRAH I NJEGOV SLUGA 3:2.
      
       M. Gl.