Ja u stvari i ne gledam televiziju. Moglo bi se reći, više ona gleda mene. Prosto, navikao sam na tu plavičastu svetlost, pa tako televizor radi od jutra do sutra. Čim se probudim ja upalim TV, nije mi dovoljna dnevna svetlost. Onda lepo uzmem novine, pa pažljivo proučim šta je to bilo juče na televiziji. Malo kasnije na Internetu pogledam šta će biti danas, sutra.
       Nisam nepravedan, svakom dajem šansu, s vremena na vreme menjam kanale, dobro je za aparat. I daljinski je ubitačno oružje, ako je u pravim rukama.
       Sve to je počelo zapravo naglo, onda kada sam kupio kompjuter. Tada sam okrenuo leđa televiziji. Nije bilo drugog rešenja. Pokušavao sam, ali jedino dobro mesto za novopridošli aparat je bilo tačno nasuprot televizora. Ubrzo sam uvideo kako je to sasvim prirodno, gledam u monitor kompjutera, a plavičasta svetlost televizora i romor glasova iza leđa. Kad plavičasto preraste u crveno, ili se zvuk naglo pojača, onda se naglo okrenem. Obično ne bude ništa dobro. Zato se sve ređe okrećem.
       Prednosti kompjutera su se vremenom gomilale. Prvo smo probali da čitamo knjigu, ali to je dosta traljavo išlo. Malo bolje je bilo sa radiom i televizijom, ali smo se brzo uverili koliko su moćni "čuvari kapije".
       Mada, nije bilo dosadno, žalićemo mi za čuvenim uličnim anketama RTS-a. Sa Internetom ide mnogo lakše, za par sekundi možete dobiti odgovor na svako pitanje (naravno, po principu: kakvo pitanje takav i odgovor).
       Televizija ima svoj svet, svoju ideologiju, ne uzbuđuje je stvarnost, više voli da je stvara. Kako stoje stvari u svetu, nije to tako loše.
       Kada jednom postanete deo svetske mreže - Interneta, sve drugo je manje uzbudljivo. Sasvim paradoksalno, u tom digitalnom svetu nula i jedinica, nalaze se stvarni ljudi. Dok je televizija potpuno otuđena, Internet je zajednica. Sve je interaktivno i to tačno onoliko koliko želite. Možete biti sasvim anonimni posmatrač, a možete organizovati i demonstracije sa hiljadama učesnika i ritualnim sukobima sa policijom.
       Pa ipak, navikao sam na tu plavičastu svetlost i, kao što rekoh, ne gasim TV; ne verujem da će da bude nešto, ali za svaki slučaj.
       Ni televizija nije glupa, i ona bi da se ušunja u kompjuter. Samo ima jedan problem, njoj je potrebno mnogo više od onoga što nudi Internet.
       I tako nisam rekao ni reči o Pinku i ANEM-u, RTS-u i STB-u, NUNS-u i UNS-u. Stvarno nema potrebe.
      
       ZORAN M. MARKOVIĆ