Za emisiju su zanimljiviji likovi koji se, kao Goran Matić, brane, koji govore da nije tačno da su rekli nešto što su rekli, nego oni, poput Karića, koji otvoreno priznaju ne samo da su pred vlašću saginjali glave nego da su klečali pred njom

      Jedna od zanimljivijih emisija u prilično jednoličnoj ponudi domaćih televizija nazvana je "Veš mašina" (petak 22.30) jer beleži pokušaje "istaknutih pojedinaca" da svoje biografije ili politička ubeđenja prilagode duhu novog vremena ili da se, kako se to narodski kaže, operu. Suočeni sa nezgodnim pitanjima i kompromitujućim video materijalom koji podsećaju na dane prošlosti, "u mašini" su se dosad našli bivši funkcioneri SPS-a Milorad Vučelić, Zoran Lilić, Raka Radović, levičar Goran Matić, Patriotski savez, vidovnjaci, Toni Montano, Milan St. Protić...
       - Ideja je nastala već petnaestak dana posle 5. oktobra kada su u javnosti počeli da se pojavljuju ljudi iz bivšeg režima i, što je mene najviše iznerviralo, ljudi koji su počeli da se predstavljaju kao disidenti prethodnog, režima poput Lilića, Vučelića, Jovića... NJihova priča je da su se oni davno distancirali od Miloševića ili su, kao Karić, koji je navodno sve vreme brinuo o svojoj kompaniji i hiljadama zaposlenih u njoj, morali da ga trpe. Slično je i sa Željkom Mitrovićem, vlasnikom Pinka, koji je, kako sada tvrdi, u JUL-u bio pukim sticajem okolnosti i, kao, ništa nije imao s tim što ga je ta stranka kandidovala i za poslanika na izborima - objašnjava Miša Vesić, autor emisije.
       - Posle 5. oktobra krenula je ta naknadna, rekao bih turbo-peračina uz izjave tipa "mogu ponosno da se šetam ulicom jer znam da za mog mandata nisam uradio ništa". Kao da sama činjenica što su godinama bili u vrhu režima i ništa nisu uradili ne govori dovoljno o njima. Oni čak ni ostavke nisu davali nego su čekali da ih iz stranke oteraju.
       Cela ta priča je prilično ljigava i gadna. S obzirom na kratko pamćenje koje je ovaj narod pokazao u protekloj deceniji, zbog čega ga možda i ne treba kriviti budući da broj "istorijskih" događaja koji su se ovde dešavali iz dana u dan ne bi mogao da u memoriju strpa ni neki bolji kompjuter, ideja je, dakle, bila da pokažem ko su ti ljudi i koja je bila njihova uloga u tom režimu dok su bili na pozicijama. Pozicije su gubili ne zato što su se suprotstavili politici režima već zbog nekih ličnih odnosa u partiji, zbog toga što nekome u nekom trenutku nisu bili simpatični.
      
       Njihova verzija događaja, ipak, bitno se razlikuje?
       - Oni u razgovor kreću sa priličnom dozom samouverenosti, kojom kao da pokušavaju da izbrišu nekadašnji stav nadobudnih moćnika. Pokušavaju da i mene ubede da su oduvek bili demokrate samo time nisu hteli da se hvale. Neki od njih su mi u razgovorima govorili da je njihovo distanciranje od Miloševića počelo pre pet, šest godina. Emisija je, međutim, koncipirana tako da ih ja tada suočim sa njihovim izjavama od pre 5. oktobra, a u kojima mnogi veličaju Miloševića i SPS, i tu nastaje zbunjivanje.
       Zanimljiv je bio razgovor sa Goranom Matićem, tokom koga sam ga pitao da li on još veruje da, kako je svojevremeno govorio, aktivisti "Otpora" uhapšeni u Požarevcu imaju za sobom 60 godina robije za silovanje, teške krađe i ubistva. On je tražio da mu navedem datum, mesto i vreme kada je dao tu izjavu. Valjda je računao da sam ja prosečan gledalac RTS-a koji se više ničeg ne seća. Kada sam mu izdeklamovao tu njegovu negdašnju izjavu i naveo datum i ostalo, Matić je najpre bio zbunjen, potom je postao mnogo oprezniji i u daljem razgovoru pazio šta će izjaviti. U tom smislu za emisiju su zanimljiviji ovakvi likovi koji se kao Matić brane, koji govore da nije tačno da su rekli nešto što su rekli, nego oni poput Karića koji otvoreno priznaju ne samo da su se pred vlašću saginjali nego i da su klečali pred njom.
      
       Da li svojim sagovornicima, u dogovorima za intervju, predočavate karakter emisije?
       - Sada već da budući da mnogi ljudi već znaju za "Veš mašinu". U početku sam prećutkivao sam naziv emisije znajući da ako to kažem, razgovoru je kraj. Nisam, međutim, skrivao namere, ljudima sam objašnjavao da želim da govorim o političkim prevrtačima i da, budući da ih javnost doživljava kao takve, želim da čujem da li ostaju pri svojim nekadašnjim stavovima ili su oni bili samo prazna priča. Hteo bih ovde da naglasim da za emisiju nije presudno hoće li glavni junak da pristane na razgovor ili neće. Ipak, za njih same bolje je da se odazovu pozivu jer im se pruža prilika da bar pokušaju da objasne svoje postupke, da se, dakle, operu.
      
       Pretpostavljam da nisu svi akteri bili zadovoljni načinom na koji su predstavljeni?
       - Javljala se supruga Zorana Lilića koja je bila razočarana. Valjda su oni očekivali da će dobiti afirmativan, promotivni intervju kakve je Lilić već davao posle 5. oktobra. Zamerili su mi što sam isekao misao koju su smatrali ključnom. Lilić je, naime, rekao da mu, na kraju krajeva, nije ni bitno šta ko misli o njegovom radu i dodao "vreme će pokazati." Ovo poslednje o vremenu isekli smo smatrajući to frazom. Uostalom, vreme je već nešto pokazalo. Pominjana je i neka tužba ali mislim da se od toga odustalo.
      
       Nedavno ste i bivšeg gradonačelnika Beograda Milana St. Protića pridružili grupi političkih prevrtača, kao prvog predstavnika DOS-a u tom društvu. Ima li mesta i za neke druge?
       - Biće, čim zasluže. Protić je bio prva žrtva "Veš mašine" iz prostog razloga jer je prvi izneverio očekivanja građana. Ne može čovek koji je Beograd oblepio svojim posterima na kojima je pisalo "Bolji Beograd - moja obaveza," skakati na novu, bolju funkciju posle svega tri meseca boravka u gradskoj skupštini, i to uz obrazloženje da za taj posao nema boljeg. Ako je to zaista tako, ako u DOS-u sve funkcije moraju biti podeljene između njih osamnaest i ako tamo nema drugih ljudi onda cela priča o stručnim kadrovima koji će zameniti staru vlast pada u vodu. Naravno, biće i ostali na meti. Ovo je sada period davanja obećanja i mora im se dati neko vreme da počnu da ostvaruju ta obećanja. Ako budu počeli da ih krše, naći će se u emisiji. Imam potpunu slobodu i ni u jednom trenutku nije mi rečeno da se nekoga klonim. Znači ne postoje beli medvedi.
      
       Postoji li idealan kandidat za mašinu koji ostaje neuhvatljiv?
       - Voleo bih da čujem Slobodana Miloševića, da čovek objasni, recimo, da li je uz borbu za dobrobit srpskog naroda stiglo i bar nešto lične koristi. Ali, čini se, to je ekskluziva na koju pravo ima samo Miki Vujović.
      
       LJUBICA GOJGIĆ