Šta se krije iza dvogodišnjeg slogana "Život ponovo - Fest ponovo"

      Fest 2001, praćen velikim publicitetom kako i treba, upravo počinje. Već i letimičan pogled kazuje da je njegov program obećavajući. Događa se, doduše, pod pompeznim, pa i banalnim sloganom "Život ponovo - Fest ponovo"; neće biti da baš sve sad počinje. Još nas, čini se, drži revolucionarni zanos. Šta o programu festivala, njegovim pripremama, značaju, pojedinim ostvarenjima i gostima kaže selektor Miroljub Vučković, inače vrstan poznavalac kinematografije i višegodišnji direktor Instituta za film...
      
       PAROLA: Međunarodni filmski festival Fest čine filmovi, gledaoci, gosti, atmosfera, energija koja se generiše i koncentriše u događanjima, susretima - neposrednim ali i onim posredstvom medija, u razmeni mišljenja. Fest 2001. ima puno filmova, ulaznice se prodaju veoma dobro. Recimo, film "Ples u tami" Larsa fon Trira koji otvara festival, već je rasprodat. Slogan "Život ponovo - Fest ponovo" sažeto je obraćanje javnosti koje je osmislila "Ideja plus". Po mom mišljenju ta pozivnica za Fest 2001. je pozitivna. "Život. Ponovo. Fest. Ponovo". Četiri reči i tri tačke raspoređene između te četiri reči. Imam utisak da deluju. Vi se, izgleda, aktivno odnosite prema toj pozivnici. Čujete, registrujete sadržaj koji ulazi u procesor i on vama, kažete, banalno zvuči. Pitate se i da li baš sve sad počinje. Ja, međutim, iz svog procesora čujem nešto drugo: "Nikad dosta života, život nije sneg". Sneg pada, prizor je idiličan - za gledanje kroz prozor i uživanje. Sedimo i gledamo, umorimo se od gledanja, pa malo prilegnemo. Kad se probudimo, sneg niko nije očistio i kažemo: "Dokle taj sneg?!" To što vam kažem mislim da nije banalno i bio bih zadovoljan ukoliko mi verujete da je iskreno. Prema tome, moja interpretacija pozivnice Festa 2001. je - uživajmo u životu, nastojmo da gradimo zadovoljstva, ne zapostavljajmo svoju aktivnu i blagovremenu ulogu u tome.
      
       PONUDA: Da, pred gledaocima će se naći 111 filmova - 90 novih igranih i dugometražnih dokumentarnih, dva kratkometražna i jedan srednjemetražni igrani, kao i 19 filmova koji su proizvedeni pre 1990. godine. Neka vrsta omaža prošlosti. Naravno da je fizički neizvodljivo i duhovno nesvrsishodno da pojedinac vidi sve filmove za deset dana koliko Fest traje. Jer, Fest nije takmičenje a gledalac nije trkač. Fest je, međutim, otvoren za sve koji žele da se takmiče. Možda neko želi da vidi, pogleda, baš sve filmove! Za onog, pak, ko voli da bira - vođen interesom, intuicijom, poznavanjem savremenog filma, radoznalošću, savetima prijatelja, poštovanjem tuđeg mišljenja i tome slično, mogućne su različite varijante ponude. Hoću reći da Fest 2001. ne treba savladati. Nije reč o tome. Radeći na orkestriranju programa, mislio sam na Usvajanje a ne na Osvajanje. Nisam smatrao da treba da namećem. Moja "politika" je bila da nudim: "O svojoj sudbini odlučujem sam" - setio sam se naslova tog dokumentarnog filma od pre dvadesetak godina.
       Verujem da Fest treba da bude aktivan festival. Da omogući gledaocu potvrdu njegovih uverenja o određenim filmovima, umetnicima, kinematografijama, da gledaocu takođe omogući da otkriva ili napušta nove bogove, pa i da se prošeta i, ako hoćete, snobovski se pojavi u velikom holu Sava centra. Sve je dopušteno. Program Festa 2001. nudi značajne filmove koji su obeležili sezonu 1999-2000. Kao što znate, sezona filmova je stanje stvari, ona nije posledica nečije volje. Zadovoljan sam da je prošla sezona bila plodna i da je moja volja, kao selektora, bila manje bitna od dobrog roda filmova. Istovremeno, bilo bi odstupanje od istine ukoliko ne bih pomenuo konstruktivnu saradnju s vlasnicima prava - domaćim distributerima, predstavnicima inostranih kulturnih centara i ambasada akreditovanih u našoj zemlji koji su pružili nesebičnu pomoć u obezbeđivanju filmova.
      
       SVET I MI: U vezi novih kinematografskih pravaca i pojava, one se po pravilu mogu konstatovati aposteriori. Za definisanje novih pojava i pravaca potrebno je da se one stalože i da tako smirene budu konstatovane. Program Festa 2001. više je na putu detektovanja nego konstatovanja novih pravaca i pojava u svetu filma. Vrlo je važno imati odgovoran odnos prema svim novinama. Radeći na programu Festa 2001. svakako da sam se rukovodio konkretnim iskustvom - uvidom u ogroman broj filmova koje nude međunarodni filmski festivali kojima sam, pretežno kao gost, imao sreću da prisustvujem. Time samo želim da kažem kako sam dosta toga video, to nije nikakvo nemotivisano hvaljenje tipa "ja sve znam". S druge strane, daleko od toga da sam nezadovoljan onim što sam na taj način imao prilike da upoznam. Drago mi je da će gledaoci Festa 2001. biti u prilici da konstatuju preplitanja i pretakanja između etabliranog i alternativnog. Ono što, recimo, nudi film "Magnolija" Pola Tomasa Andersona započeo je zapravo Tod Solanz filmom "Sreća". "Ples u tami" Larsa fon Trira preplitanje je televizijske "sapunice" i muzičkog klipa, a "Pritajeni Tigar, skriveni Zmaj" Anga Lija je simbioza privlačnog filozofskog traktata i, 'ajmo reći, "Matriksa".
      
       MOJ IZBOR: Možda će izgledati veštački ukoliko kažem da bih voleo da posetioci Festa otkrivaju pojedine filmove, kao što sam ja to činio pa ih onda programirao za festival. Izdvajanjem iz ponude, završava se proces proizvodnje filma. Na taj način ispunjava se njegova funkcija. Bilo bi suviše idealno da hiljade posetilaca Festa unapred raspolažu svim potrebnim elementima i onda dođu u situaciju da odista biraju. Gledaoci otuda najpre veruju nagrađenim filmovima na velikim festivalima a Fest ove godine nudi pregršt takvih: od već pominjanog "Plesa u tami" - koji je pobedio u Kanu - do "Magnolije" koja je pobedila u Berlinu i "Kruga" DŽafara Panahija koji je pobedio u Veneciji. Tu su zatim filmovi "Humanost" Bruna Dimona, "Rozeta" Lika i Žan Pjer Dardena, "Legenda o Riti" Folkera Šlendorfa, "Hotel od milion dolara" Vima Vendersa, "Pesme s drugog sprata" Roja Andersona, "Hleb i lale" Silvija Soldinija, "Hvala za čokoladu" Kloda Šabrola, "Kazna" Gorana Rebića, eto ipak njih da izdvojim. Po mom ukusu su, što će reći da sam ih sa zadovoljstvom gledao, i filmovi "Dobar posao" Kler Deni, "Zbogom slatki dome" Otara Joselijanija kao spoj gruzijskog duha i francuske tolerancije bizarnog, zatim "Rejkjavik 101" Baltazara Kormakura sa Viktorijom Abril koja igra učiteljicu flamenka na Islandu, i to kao jedan pravi beogradski film koji nikako ne bi trebalo propustiti.
      
       CELINA I DELOVI: Fest 2001. događa se u Sava centru i dvoranama Kulturnog centra, Doma omladine, Takvuda, Jugoslovenske kinoteke i bioskopu Roda. Najatraktivnija ponuda nazvana je "Gala gala": to su filmovi poznatih reditelja, kao i oni nagrađeni najvažnijim nagradama. Uz pojedine koje smo već pomenuli, tu su i "Felicijino putovanje" Atoma Egojana, "Sentimentalne sudbine" Olivijea Asajasa, "High Fidelitdž" Stivena Frirsa, "Prljavština i bes" Đulijana Templa, "O, brate, gde si?" DŽoela Koena, "Uragan" Normana DŽuisona, "Vatel" Rolanda DŽofea, "Brat" Takešija Kitana.
       U okviru programa "Duhovne teritorije" fokusiramo, na primer, kinematografiju Francuske: "Sitan lopov" Erika Zonkea, "Kraljeve kćeri" Patricije Mazui, "Malecku" An Vilasek. Tu je, zatim, ono što smo nazvali "austrijski internacionalizam" - filmovi koji se pretežno bave ili događaju izvan Austrije: "Kazna" Gorana Rebića, "Leteći voz za Orijent" Rut Bekerman, "Nevin" Dijega Donhofera, "Zatvorenih očiju" Mansura Madavija... Posebno treba istaći svetsku premijeru filma Gorana Radovanovića "Otpor" koji pripada programu "Činjenice i slagalice", baš kao i filmovi "Sakupljači i sakupljačica" Anjes Varde, "San o letenju" Zorana Solomuna i "Havana, ljubavi moja" Uli Gulkea.
       Osmislili smo i program "Nemirni" koji ukazuje na reditelje koje tek treba prepoznati i podržati. "Otkrića" su filmski portreti Fransoa Ozona, Lea Koraksa, braće Darden i Juris Podneiksa. Zatim, "Blagodeti prljavog" svojevrsna je posveta Festu 1971, to jest njegovom programu "Vidici". Za razliku od prvobitnog programa "Vidici" koji je predstavljao hrabro tretirane teme iz politike, istorije i društva, koji je bio svojevrsna ilustracija - "izlog u nastajanju" knjige Amosa Fogela "Film kao subverzivna umetnost", "Blagodeti prljavog" ističu seksualnost i erotičnost na filmu danas.
      
       GOSTI: Logično je pretpostaviti da se Fest 2001. obratio rediteljima i glumcima gotovo svih filmova koji su na njegovom programu. Svaki festival se trudi da takvih gostiju bude što više. Imamo potvrdu da će u Beograd doći Folker Šlendorf, jedan od najznačajnijih evropskih reditelja danas, zatim DŽulijen Templ, reditelj dokumentarnog filma "Prljavština i bes", pa DŽafar Panahi koji je osvojio "Zlatnog lava" za film "Krug", potom Leo Koraks, Žan Mark Bar, Goran Rebić, Dijego Donhofer, An Vilasek, Baltazar Kormakur. Drago mi je da će u Beograd doputovati i ekipe filmova "Je li jasno, prijatelju" Dejana Aćimovića u kome igraju Radko Polič, Rade Šerbedžija i Mustafa Nadarević, potom "Blagajnica želi ići na more" Dalibora Matanića i "Mliječni put" Faruka Sokolovića. Kao što vidite, na Festu nema nijednog novog domaćeg filma iz jednostavnog razloga što su svi oni već ranije prikazani. Isto važi i za filmove iz Slovenije i Makedonije.
      
       NEOSTVARENE ŽELJE: Kao i uvek, postoji čitav niz filmova koje nismo uspeli da dobijemo. Jedan od njih je sigurno "Trefik" Stivena Sodeberga koji je na programu Berlinskog festivala. Fest je takođe bio zainteresovan za novi film Raula Ruiza "Sin dveju majki", još i više za film "Jedan i dva" Edvarda Janga. Nažalost, ostali smo bez njih.
      
       MINULI VEK I BUDUĆNOST FILMA: Ponekad prepričavam početak filma "Davljenje po brojevima" Pitera Grinaveja: devojčica preskače konopac i broji zvezde, kad je došla do stotine, prestala je da broji... Neko je upitao zašto je stala a ona je odgovorila: "Jer sve ostale su iste." Dakle, ne verujem da će sve ostale stotine godina filma biti iste. Naprotiv. Verujem da će tehnološko biti bitno ali ne i predominantno. U Americi i Nemačkoj već postoje bioskopi koji transmituju digitalno registrovane slike. Za mene je to podatak koji ohrabruje, koji me ne zabrinjava. Fest 2001. prikazuje "Sakupljače i sakupljačicu" Anjes Varde - film koji je ona snimila digitalnom "igračkom". U tom filmu je nekoliko slika Fransua Milea koje su nastale pre stotinu godina. Digitalna kamera izdvojila ih je iz konteksta, nije ih oštetila, niti doradila. Vi ste već videli film "Pritajeni Tigar, skriveni Zmaj" Anga Lija koji je i misao i igra... Briljantno iskustvo! Moć virtuelne stvarnosti, pre svega moć Interneta, već je ogromna. U tom smislu će se sve više menjati i kinematografija, a s njom i Fest. I to u smislu živahnosti, okrenutosti ka budućnosti, nastojanju da se na planu regionalnog okupljanja učine pravi i blagovremeni koraci koji bi dali svrsishodne efekte u regionu i u saradnji sa svetom. To jeste težak ali i ostvariv cilj.
      
       BITI SELEKTOR: Moram reći da sam srećan što sam u prilici da se suočavam sa različitim vrstama filmova, da otkrivam novo i razvijam znatiželju. Filmovi su ispred, ja sam u senci i hoću tamo da budem. Privlači me ono "što se da videti". Nedavno sam gledao petnaest "instalacija" u okviru projekta "Film bez zidova" koji su činile fotografije, simultane video-projekcije, umnoženi dugi pogledi, slajdovi... Zovem se Miroljub Vučković i gledam - izdvajam pogledom. Često "prepisujem" od mlađih, od svog sina, u čijem odrastanju preispitujem sopstveno odrastanje.
      
       JASMINA LEKIĆ
      
      

Nova saradnja Italijanski ambasador Đovani Karačolo di Vijetri i direktor Jugoslovenske kinoteke Radoslav Zelenović dogovorili se o zajedničkim projektima        Novi ambasador Italije u Jugoslaviji NJegova ekselencija Đovani Karačolo di Vijetri pokazao je želju da se obnovi saradnja između dve zemlje pre svega kad je reč o širenju filmske kulture. NJegova prošlonedeljna poseta Jugoslovenskoj kinoteci rezultirala je dogovorom o realizaciji zajedničkih programa retrospektiva italijanskog filma, revija savremenih ostvarenja italijanske kinematografije i predstavljanja pojedinih autora, kao što su Bertoluči, Moreti.        Italijanski ambasador je predložio i druge vidove saradnje: restauraciju ugroženih filmskih kopija (pre svega unikatnih italijanskih filmova koje čuva Kinoteka), saradnju povodom nabavke savremenih italijanskih filmova na DVD, CD-ROM i videu, kao i pomoć da se popuni velika praznina u fondu knjiga i časopisa koja je nastala tokom perioda međunarodne izolacije Jugoslavije.        Posebno je zanimljivo obećanje gospodina Karačolo di Vijetrija da će pomoći oko gostovanja autora i protagonista ciklusa filmova "Preko balkanskog kontinenta" koji će biti prikazan u martu ove godine u Muzeju Kinoteke. Kinoteka je inače sa ovim programom gostovala na prošlogodišnjem Venecijanskom festivalu.