Hoće li se Fudbalski savez Jugoslavije raspasti i pre eventualnog razlaza Srbije i Crne Gore

      Iako se do pre samo godinu dana to činilo gotovo nemogućim, rukovodeći dvojac jugoslovenskog fudbala Miljan Miljanić - Branko Bulatović odlazi u (zasluženu) penziju, a izbor njihovih naslednika na mestu predsednika i generalnog sekretara Fudbalskog saveza Jugoslavije, i ostalih njegovih rukovodilaca, najavljeno je, treba da se održi 18. februara. I dalje se ne zna ko će biti srećni naslednik ali, što je još važnije, nije sasvim sigurno ni šta će naslednik naslediti.
       Zvanično, kaže za NIN (do)sadašnji gensek FSJ Branko Bulatović, nijedna kandidatura za prvog čoveka jugoslovenske fudbalske organizacije još nije podneta. Ono što je izvesno, dodaje drugi čovek FSJ koji je to još od avgusta 1991. godine, jeste da se on neće kandidovati, kako je najavio još posle letošnjeg Evropskog prvenstva održanog u Belgiji i Holandiji. "Prvi i osnovni razlog mog povlačenja su zasićenost i premor. Na Miljanićevo i moje mesto treba da dođu sveži i odmorni ljudi", kaže Bulatović.
      
       Kandidat
       Jedan svež i odmoran čovek, predsednik Udruženja za zaštitu i prosperitet jugoslovenskog fudbala Velibor Vasović, borio se jednako za zaštitu i prosperitet i na tribinama JUL-ovih revolucionara i u revkomima nastalim posle 5. oktobra ("Kakva je to demokratska budalaština da se čoveku uslovljava gde će da govori. Niko me ne pita šta sam tamo govorio - a govorio sam o fudbalu", odgovara Vasović na ova podsećanja, i ističe da je gostovao i na 25 tribina Demokratske stranke i da se tri puta sastajao sa Zoranom Đinđićem, naravno dok je on bio u opoziciji.) Svejedno, tek, potvrđuje Vasović za NIN, namera mu je da se kandiduje za predsednika FSJ, a to će zvanično učiniti čim se razjasni šta je, uopšte, za kandidaturu potrebno.
       To zasad nije jasno. Po Statutu FSJ, predsednika federalnog saveza bira skupština koju čini 30 delegata iz Srbije i duplo manje iz Crne Gore (moguće je da se taj broj, uz isti odnos, smanji na 20 prema 10), a za izbor je potrebna podrška većine prisutnih delegata iz oba republička saveza. U Fudbalskom savezu Srbije šestog decembra je odlučeno da se lista kandidata za funkcije u FSS i FSJ sastavlja "demokratski", a prvi će na listi biti onaj koji dobije podršku najvećeg broja od ukupno 2 177 klubova registrovanih u republici. Ova odluka je, međutim, devet dana kasnije izmenjena tako da se odnosi samo na izbore u FSS, a što se savezne organizacije tiče, kandidatura će se podnositi "na sličan način". Koliko sličan, još nije odlučeno.
       Velibora Vasovića za predsednika FSJ podržalo je 455 klubova iz svih rangova takmičenja, od čega i nekoliko prvoligaša ("Napredak" iz Kruševca, "Obilić", "Rad", "Radnički" iz Niša), tako da je on zasad jedini nezvanično-zvanični kandidat.
       Po prašnjavim kuloarima Fudbalskog saveza Jugoslavije kao mogući kandidat spominje se i doskorašnji predsednik FSS Nemanja Stanković (ali njegov izbor izazvao bi nove svađe u savezu, kažu upućeni u klanovske borbe u fudbalskoj organizaciji), međutim, "najpre fudbalski savezi Srbije i Crne Gore treba da se usaglase ko daje predsednika", kaže Branko Bulatović. I tu dolazimo do problema koji je vrh ledenog brega nesaglasja dva republička saveza.
       "U prethodnom mandatu FSS je imao predsednika, a FSCG generalnog sekretara. Prema tadašnjem dogovoru, po isteku njihovih mandata funkcije bi trebalo da se rotiraju", za NIN govori Duško Bjelica, generalni sekretar FS Crne Gore. U takvom rasporedu, jedan visoki funkcioner FSCG postao bi predsednik, dok spomenuti Nemanja Stanković slovi i kao mogući novi generalni sekretar FSJ.
      
       Rotacija
       Branko Bulatović, pak, kaže da Statut FSJ ne govori ništa o obaveznim rotacijama funkcija ili o tome da predsednik i gensek treba da su iz različitih republika, već da samo postoji "prećutna saglasnost" o tome.
       Ali, kaže Velibor Vasović, bio je red na Crnogorce da daju predsednika FSJ 1997. godine, na prethodnim izborima, čega su se oni - "svojevoljno", tvrdi Vasović - odrekli u Miljanićevu korist. "To im sada ne daje pravo da traže mesto predsednika", njegovo je mišljenje. On dodaje da Crna Gora u FSJ treba da učestvuje "ravnopravno, ali ne i jednako" jer - na 2 177 klubova u Srbiji dolazi njih 36 iz Crne Gore.
       No, da je samo ovo problem u jugoslovenskom fudbalskom savezu, problema skoro da i ne bi bilo. Oni su, međutim, mnogo dublji. Velibor Vasović, tako, kao najkrupniju manu navodi preglomazni sistem takmičenja (čak 84 kluba u saveznom rangu takmičenja, što je za 12 više od Nemačke i Francuske zajedno), dok Duško Bjelica zamera "flagrantno kršenje Statuta FSJ", izazvano političkim gibanjima u federaciji ili samo paralelno s njima, u zapostavljanju Crne Gore na saveznom nivou.
       "Najočigledniji primer nepoštovanja Statuta je nesazivanje Skupštine, koja je morala da se sastane još u februaru 1999. godine, što do danas nije učinjeno, tako da je poslednja održana bila ona izborna, dve godine ranije", kaže Bjelica. "To je dokaz da su određene funkcije u savezu zloupotrebljene ("Ne personifikujem nikoga, već govorim o pojavama"). "Takođe, funkcija saveznog kapitena potpuno je zapostavljena, a Generalni sekretarijat nikada se nije sastao.
       I, naravno u pitanju je novac, toliki da se bivši selektor Milan Živadinović prošlog avgusta, kao član JUL-a, u NIN-u zalagao da država položi ruku na taj novac koji se u fudbalu i kroz FSJ okreće pošto je "reč o milionima". Velibor Vasović će reći da "javnost nikada nije dobila uvid u finansijsko poslovanje FSJ" i da "i igrači, i treneri, i funkcioneri postaju sve bogatiji, a fudbal nam propada" što, svakako, deluje poprilično čudno. Duško Bjelica je još konkretniji: "FSCG je insistirao na ravnopravnoj raspodeli sredstava koje FSJ dobija. Međutim, još od 1993. godine mi nemamo uvid u finansijsko poslovanje. Javno smo na sednici Izvršnog odbora FSJ 8. februara pretprošle godine tražili izveštaj o finansijskom poslovanju, ali nikada ga nismo dobili."
       Odgovarajući na ova sumnjičenja, Branko Bulatović kaže da je u poslovanju FSJ "sve jasno, sve čisto, tu su svi papiri", u šta su se, prema njegovim rečima, uverili i inspektori prilikom revizije poslovanja, izvršene, doduše, 1999. godine. "Fudbalskom savezu Jugoslavije godišnje treba oko pet miliona maraka. Uvek smo bili pozitivni", objašnjava Bulatović, koji na pitanje koliko je novca preko tih pet miliona zarađivano, odgovara: "kako koje godine". On kaže i da su "sredstva usmeravana republičkim i pokrajinskim savezima" što, s druge strane, Bjelica negira.
      
       Separatizam
       Ipak, da li će sva izražena neslaganja dovesti do raspada jugoslovenske fudbalske organizacije? "Nadam se da ne preti cepanje FSJ," kaže Branko Bulatović, priznajući pri tom da je "nažalost u poslednjih godinu - godinu i po dana bilo neslaganja". "Mislim da će organizacija sačuvati jedinstvo, to je svima u interesu. Naravno, sudbina FSJ zavisiće od sudbine zemlje. Ali, uveren je Bulatović, "dok je SRJ biće i FSJ". Velibor Vasović ide i korak dalje, i kaže da, "šta god bude sa Jugoslavijom", dva saveza treba da ostanu zajedno jer "Crna Gora nije u stanju da sastavi pet reprezentacija, od pionirske do A reprezentacije".
       S druge strane (granice), Duško Bjelica nije baš toliki entuzijasta, izražavajući ipak spremnost da se sedne za sto i potraži kompromis: "Fudbalski savez Crne Gore, iako mu je i dosad pripisivan separatizam, neće biti uzrok prestanka rada Fudbalskog saveza Jugoslavije, ali može učestvovati u tome. Jer, već više od godinu dana primoravaju nas na takav potez. Svejedno, pokušaćemo da sa Fudbalskim savezom Srbije pronađemo zajednički jezik, u čemu nećemo pristati na podređen položaj. Nećemo biti megalomani, ali ni popustiti u onome što nam pripada."
       Situacija je, dakle, i dalje nedefinisana, mogućnosti su, u osnovi, dve, a karte se tek polako polažu na pregovarački sto, toliko sličan onom kockarskom. Jer, na talonu su i prolećni deo prvenstva koji treba da počne istog, izbornog 18. februara, i prekinuti večiti derbi zakazan za dan ranije ("Partizan" i dalje odbija da igra novu utakmicu), o sudbini "obezglavljene" reprezentacije pred martovski nastavak kvalifikacija za Svetsko prvenstvo da i ne govorimo... A novog selektora, naslednika Ilije Petkovića, tek treba pronaći, i to tek pošto (ako?) novo rukovodstvo FSJ bude izabrano.
      
       NIKOLA VRZIĆ