"Bez obzira na koji način bude odabran treći operater mobilne telefonije u Srbiji, posao će biti sasvim javan i transparentan, a korupciju ćemo na svaki način eliminisati", kaže Boris Tadić, savezni ministar telekomunikacija

      Za ovu anegdotu upućeni u slučaj tvrde da je istinita: jednom našem uglednom advokatu svakog meseca stizao je račun za mobilni telefon oko pet hiljada dinara. Kad mu je to dosadilo, otišao je u banku, zakupio sef i uz zapisnik i dva svedoka zaključao svoj mobilni aparat. Posle mesec dana, opet mu je stigao račun od oko pet hiljada dinara. Onda je on pokupio svoju dokumentaciju i otišao kod direktora mobilnog operatera (jednog od dva postojeća) da reklamira cenu usluge. Primedba je, kažu, uvažena.
       Ostali korisnici mobilne telefonije, njih oko milion, koji nisu bili ovoliko agilni, imaju na raspolaganju tri opcije - da ćute i da plaćaju, da se bune i opet da plaćaju, ili da se rastanu od mobilnog telefona. Kod nas, naime, ne postoji nikakav način da se kontroliše utrošak impulsa ni u tzv. pripejd, niti u postpejd sistemu.
      
       Monopol
       Tako se, praktično, čine opravdanim primedbe da dva postojeća operatera, Telekom i Mobtel, imaju monopol na srpskom tržištu i da zato mogu da diktiraju uslove pod kojima će pružati usluge. Dok su u razvijenom svetu građani u poziciji da biraju najpovoljniju ponudu, a operateri (zdravo tržišno) prinuđeni da se što boljim ponudama bore za njihovu naklonost, kod nas je obrnuto.
       Pretplatnici treba da čekaju u redovima satima, ne bi li se dokopali pretplatnih kartica. One se dele na kašičicu, ili se preko novinskih oglasa preprodaju, podrazumeva se uz proviziju. Zvanično, niko ne zna kako se to događa. Nezvanično, cela gužva ima svrhu da "neko" zaradi ekstra profit.
       Upravo ovolike gužve i ogromno interesovanje građana opravdavaju tezu da usluge mobilnih telefona, i po ovim monopolskim cenama, nisu skupe za naš standard. Izgleda, ipak, da će monopolu doći kraj: novi savezni ministar telekomunikacija Boris Tadić najavio je da će ugovori mobilnih operatera Mobtela i Telekoma proći kroz reviziju. U razgovoru za NIN ministar Tadić izrazio je "veliko nezadovoljstvo postojećim operaterima koji ne ispunjavaju dobro svoju funkciju". Oni se, kaže Tadić,ponašaju kao lovci koji izvlače profit, a ne ulažu dovoljno.
       Tadić najavljuje novi zakon o telekomunikacijama koji će urediti odnose u ovoj oblasti. Upravo ga rade naši stručnjaci sa nekoliko konsultantskih grupa stranih eksperata. Tokom naredna mesec-dva, trebalo bi da ovaj zakon bude usvojen u Saveznoj skupštini. Potom će, potvrđuje nam Tadić, biti raspisan konkurs za trećeg operatera za GSM mrežu.
       "Ne znam još formu izbora trećeg operatera - da li će biti raspisan tender, aukcija ili 'bjuti kontest'. Ono što decidirano tvrdim, bilo koju formu da izaberemo, postupak će biti potpuno transparentan. Neophodno je da posao vodi kvalifikovana komisija, tako da se spreči korupcija. To će otkloniti i uobičajene sumnje i govorkanja koji prate poslove vezane za atraktivne sisteme", kaže Tadić, koji izražava ambiciju da "produva čepove" u ovoj oblasti.
       Pregovori sa kandidatima za trećeg operatera već su uveliko u toku. Tadić kaže da su obavljeni razgovori sa Frans telekomom, norveškim Telenorom, mađarskim Matelom (60 odsto vlasništva drži Dojče telekom) a najavljeni su i direktni razgovori sa Dojče telekomom. Dalje, tu su bili još i Ceptel (operater mobilne telefonije u Republici Srpskoj), zatim austrijski ogranak Simensa, nemački Herman i suvlasnik Telekoma, grčki OTE. Najavljeni su razgovori sa slovenačkim Mobitelom i najvećim svetskim operaterom Vodafonom.
       "Izbor operatera mora biti javan", ponavlja Boris Tadić. "Želim našoj zemlji sreću u izboru trećeg operatera, koji treba da uvede modernu telefoniju. To treba da bude strateški ulagač koji će obezbediti modernizaciju naše privrede preko telekomunikacija. Potrebna nam je 'druga i po' generacija koja obezbeđuje visok kvalitet veza i brzinu prenosa podataka. Zato novi zakon o telekomunikacijama mora ovu oblast da tretira kao rzvojni resurs društva - ako korupcija ne bude najdrastičnije zaustavljena, dolazi u pitanje ekonomski razvoj zemlje i njena strukturna obnova i tehnološki razvoj", kaže Tadić.
      
       Cena
       Korupcija je, naravno, mnogo šira i "malignija" tema, koja daleko prevazilazi oblast telekomunikakcija. O tome će (nadajmo se) tek da se čuje. Postojeći operateri mobilne telefonije su, smatra Tadić, umesto motora, bili kočničari razvoja - držali su mrežu na tehnološki niskom nivou, a cene su više nego što treba. Zato je u toku revizija poslovanja u Telekomu i Mobtelu. Sad čekamo da vidimo da li će ono što kontrolori otkriju, biti i objavljeno.
       Kad je reč o informisanju javnosti, Telekom je i posle promene vlasti ostao ista "tvrđava" kao što je bio. Dakle, na pismeno dostavljena pitanja dobili smo više nego šture odgovore. Sva pitanja u vezi sa profitom u nadležnosti su akcionara, a bez njihove saglasnosti ne mogu nam dati odgovor, pa su nas uputili na većinskog vlasnika JP PTT Srbije. Na pitanje šta misle o uvođenju trećeg operatera mobilne telefonije, odgovoreno nam je da "odlučuje vlada Srbije, pa je ona jedina merodavna da komentariše ta pitanja".
       I na kraju, zanimalo nas je da li bi uvođenje trećeg operatera uticalo na sniženje cene i poboljšanje kvaliteta usluga sadašnjih operatera. Iz Telekoma smo dobili odgovor da to "zavisi od mnogo faktora, koji su za sada nepoznati, pa vam u ovom trenutku, nažalost, ne možemo ponuditi odgovor na ovo pitanje".
       U Mobtelu pokazuju veću kooperativnost: spremni su za "početak rada novih mobilnih operatera i to ne jednog, nego pet ili petnaest. Otvaranje tvržišta za nove operatere je veoma zdravo, a ograničenja i nameti koji proizlaze iz monopolističkog položaja Telekoma Srbije kao operatera fiksne telefonije direktno uslovljavaju postojeće mobilne operatere, sve privredne subjekte u zemlji i celo grđanstvo".
       Ministar Tadić bez dvoumljenja potvrđuje da korisnici, uvođenjem trećeg operatera, mogu očekivati bolju uslugu i niže cene. To bi bila logična posledica razbijanja monopola.
       Konsultant za strana ulaganja dr Milan Kovačević kaže da mi u mobilnoj telefoniji zapravo nemamo pravi monopol. Kad je Mobtel dobio ekskluzivno pravo na korišćenje frekvencija, imali smo pravi monopol. Telekom je kasnije prekršio sporazum i pokrenuo sopstvenu mobilnu mrežu, da bi se dva operatera na kraju sporazumela u tišini. Telekom je, inače, manjinski vlasnik akcija u Mobtelu.
       Mobilna telefonija, a i telekomunikacije uopšte, spadaju u najprofitabilnije i najperspektivnije grane, zanimljive za svaku vlast. Prethodni režim je pravo na korišćenje ovog resursa dodeljivao po svom nahođenju, utvrdiće se kontrolom po kojim kriterijumima - da li političkim, ekonomskim, ili možda korupcionaškim.Svojevremene najave tokom bivšeg režima da će kao treći operater biti dovedeni Kinezi, u stručnoj javnosti protumačene su kao čisto politički potez.
       Nova vlast takođe je prvo "zagrizla" u ovu oblast, uz kategorične tvrdnje da će prvi i treći kriterijum ovoga puta biti na svaki način eliminisani. Ono što je sigurno, jeste da je u pitanju ogromna zarada, i za državu i za operatere. Uvođenjem trećeg operatera sada se, kako saznajemo u upućenim izvorima, može računati maksimalno na 200 miliona maraka direktnih prihoda države. Indirektna korist, recimo od izgradnje baznih stanica, mogla bi dostići 500 miliona maraka. Konkretna cifra, kaže Boris Tadić, znaće se kad bude gotov poslovni plan.
       Niko od aktera ne želi da govori o svom, niti o potencijalnom profitu, ali zato želi jedna, da kažemo, zainteresovana strana. Zoran Marković, koji je pre skoro deset godina u Srbiju uveo pejdžing sistem (firma Bel padžet) tvrdi da bi sada Mobtel, ako bi se stavio na tender, vredeo oko dve i po milijarde dolara. Ukoliko bi se, kaže Marković, revizijom utvrdilo da je firma stečena na nelegalan način, država bi trebalo da je nacionalizuje, pa da je proda, zašto da ne, i samim Karićima,sadašnjim većinskim vlasnicima.
      
       Optužba
       Marković inače tvrdi da mu je firma Bel padžet sasvim nezakonito i nelegalno oteta i za to tereti Bogoljuba Karića. Zbog toga je protiv njega opet podneo krivičnu prijavu, posle neuspešnog pokušaja poravnanja. Takođe, tvrdi da su Karići svojevremeno upravo preko njega saznali kako je mobilna telefonija profitabilan posao. Naime, Marković je račun Bel padžeta držao baš kod Karić banke. Mesečni priliv od 20 hiljada korisnika iznosio je milion i po maraka mesečno. Sada je, procenjuje Marković, mesečni priliv koji BK kompanija ostvaruje od mobilnih telefona oko 20 miliona maraka.
       "Ovde ne postoji mogućnost da kontrolišete svoj utrošak - cene su astronomske, a Karići ne žele da ulažu u opremu pomoću koje bi se, kao u svetu, izdavao detaljan račun koga ste zvali, kada i koliko ste po svakom pozivu potrošili." On se nada da će nova vlast konačno da zavede red u sudstvu, oslobodi ga pritisaka i njemu konačno vrati firmu. Ili mu bar dodeli novu frekvenciju za mobilnu telefoniju.
       Advokat kompanije BK Vera Čabarkapa tvrdi, uz prateću dokumentaciju, sasvim suprotno od Markovića: pre svega, ona kaže da su Karići sasvim regularno kupili akcije Bel padžeta od većinskih vlasnika, kanadskih akcionara, i da taj slučaj nema nikakve veze sa mobilnom telefonijom. "Karići su uveli mrežu mobilne telefonije (tada kao 061) septembra 1995. dok je Bel padžet kupljen 1996.", kaže Čabarkapa.
       Za javnost ovaj slučaj može biti zanimljiv kao indicija da je zaista reč o veoma, veoma unosnom poslu. Koliko, mogla bi pokazati još jedna (kažu takođe istinita) anegdota: kad su jednog ovdašnjeg krupnog biznismena pitali da li bi više voleo da poseduje rudnik zlata ili mobilnu telefoniju, bez razmišljanja je odgovorio - "Ovo drugo, veći je profit, a ne mora da se kopa."
      
       BILJANA STEPANOVIĆ