Mihajlo Pantić

      Na poziv Srpskog kulturnog društva "Prosvjeta" i centralne biblioteke Srba u Hrvatskoj, beogradski pisac i književni kritičar Mihajlo Pantić održao je 25. januara u Zagrebu predavanje o srpskoj književnosti poslednje decenije 20. veka. O tom predavanju, upriličenom u sklopu svetosavskih svečanosti zagrebačkih Srba, narednih dana relativno opširno izveštavala je hrvatska štampa, između ostalog i zato što je reč o prvom obuhvatnijem predstavljanju srpske književnosti u Hrvatskoj posle više od deset godina. Pantić je govorio o sociokulturnim aspektima promene društvene funkcije književnosti u doba Miloševićevog režima i, posebno, o estetskim vrednostima dela novih generacija srpskih pisaca. U publici, koja je u drugom delu večeri Pantiću postavljala najrazličitija pitanja, od toga koliko se i šta čita u Srbiji, do toga ko je u pravu: Ćosić ili Basara, bilo je moguće videti mnoga poznata lica iz zagrebačkog kulturnog, političkog i univerzitetskog života. Na pitanje kakve utiske nosi iz Zagreba, Mihajlo Pantić, koji je za vreme rata predavao hrvatsku književnost na beogradskom Filološkom fakultetu kaže za naš list: "Posle više od deset godina video sam se sa mnogim meni znanim ljudima, a upoznao sam i nove. Obradovali smo se jedni drugima. Čini mi se da, u tom smislu, stvarnost i dalje ide ispred politike. Svi sa kojima sam razgovarao, a između ostalog razgovarao sam i sa predstavnicima hrvatskog PEN-a, rekli su mi da je neophodna normalizacija svih, a naročito kulturnih odnosa između dveju država."