Nismo imali političku selekciju, izbor se nije pravio na osnovu pripadnosti ovoj ili onoj partiji, ali smo vodili računa da ličnosti koje su se više politički eksponirale budu pozvane samo onda kada urade nešto što ima umetničku težinu

      Art televizija postoji od 1992. godine i od nastanka nije menjala svoj koncept. Oko 60 ljudi okupljenih u ovoj stanici pokušava da pravi program koji će se baviti isključivo kulturom i, kako kažu, oni su jedina stanica na kojoj se ništa nije promenilo posle 5. oktobra.
       Oko 40 odsto programa prave u sopstvenoj produkciji, vide se u Beogradu, Vojvodini i svim većim gradovima do Niša. Trenutno su u planu nove emisije i vraćanje nekih starih ("Radoznalost" tok šou Zorice Pantelić, serijal "Kultura zdravlja", emisija o dostignućima domaće nauke, noćni kontakt program) kao i ambiciozni projekt "TV institut za umetnost" koji bi trebalo da promoviše likovnu umetnost.
       - Nismo osnovali stanicu zbog profita. Mislim da funkcija televizije ne sme da bude samo profit. Kao najuticajniji medij ona mora da ima i neku drugu misiju osim prihoda, ta druga misija je bila naš cilj. Pošto ovde ne postoji dovoljno osvešćeno javno mnjenje koje bi reagovalo i na nešto drugo, a ne samo na političke događaje i pošto su mnogi elementi kulture potisnuti, želeli smo da pomognemo da se oni očuvaju i da učestvujemo u kreiranju i buđenju javnog mnjenja koje neće biti izmanipulisano i zloupotrebljeno. Nismo bili samo informativni servis umetničkog života, nego smo poslužili i kao neka vrsta društveno-kulturnog generatora. Pokušali smo da sačuvamo ono što je bilo marginalizovano, kao što je umetnička kritika, klasična muzika ili domaći film. I dalje smo jedina stanica koja ima rezervisan termin za domaći film, kaže Milan Atanasković, suvlasnik i glavni i odgovorni urednik Art TV
      
       Za televiziju je ipak najvažnije da bude gledana. Koliko ste uticaja imali s obzirom na to da vam je ciljna grupa očigledno prilično mala?
       Pitanje smisla postojanja ovakve stanice je kao kada biste konstatovali da knjige treba da budu čitane, pa zato one koje nisu najčitanije ne treba ni da postoje. To što radimo je primereno koncepcijskom opredeljenju, znam da kultura za neke predstavlja nešto nepodnošljivo, ali isto tako ima ljudi kojima su nepodnošljivi programi nekih drugih stanica. Ciljna grupa je konstantna, nismo u vrhu gledanosti što je i logično, ali mislim da koliko se život bude vraćao u normalu, toliko će rasti i naša gledanost.
      
       Sada se i druge stanice, uključujući i državne, oporavljaju, tako da ćete imati daleko jaču konkurenciju. Kako vidite svoje pozicije?
       - Naš program je koncipiran prvenstveno na autorskim emisijama, u tome smo stvorili prepoznatljiv medijski jezik. Negujemo gledalište i uvodimo ga u ono što bi trebalo da bude duhovna slika buduće Srbije. Pošto nismo informativna kuća imamo više vremena da se suštinski bavimo bitnim pitanjima, vreme je prednost za temeljno bavljenje temom. Gledalac kod nas možda neće dobiti tako bogatu sliku kao na nekoj moćnijoj televiziji, ali će u intelektualnom smislu ona biti potpunija. Uostalom, budućnost televizije je specijalizovanje; bez obzira što ima mnogo kanala, znaće se za šta je koji specijalizovan.
      
       Trudili ste se da budete apolitični u periodu u kome je to bilo gotovo nemoguće. Kako je vlast to prihvatala?
       - Teško i bolno smo prošli ovaj period, svi koji su se smenjivali na mestima koja su nama bitna (u ministarstvima kulture i informisanja) bavili su se drugim problemima, a ne onim što je njihov posao. Nisu nas onemogućavali, ali nisu nam ni pomagali. Bili smo na terenu koji država nije shvatala i nije prihvatila kao svoj, što bi bilo logično. Kultura je jedino što ova zemlja ima da pokaže i što bi trebalo da pokaže. Bili smo element otpora utoliko što smo preživeli.
       Nismo imali neki poseban krizni momenat, nego dugoročni napor da stanica opstane. Bio je to spor, ali konstantni razvoj, nismo odstupali od koncepcije, osim u vreme rata kada smo radili ono što bi svaka stanica u zemlji u kojoj je rat radila - prenosili Dnevnik državne televizije.
      
       Nikada niste imali mnogo reklama, od čega ste se izdržavali?
       - Od toga čega nikada nije bilo mnogo.
      
       Pitanja kulture su bila tesno vezana za politiku. Da li ste pravili selekciju gostiju?
       - Nismo imali političku selekciju, izbor se nije pravio na osnovu pripadnosti ovoj ili onoj partiji, ali smo vodili računa da ličnosti koje su se više politički eksponirale budu pozvane samo onda kada urade nešto što ima umetničku težinu. To je bilo nepisano pravilo kod nas, poznato svima. Gosti su i sami prepoznavali taj stav i nikada nisu uplitali lična imena političara. Uostalom, ne postoji niko iz sveta kulture ko je nešto napravio, a da nije gostovao.
      
       Prošlog leta bilo je najavljeno da ćete sarađivati sa televizijom DŽU info, da li je to još u planu?
       - To je bio više načelan dogovor, oni su dolazili da im nešto pomognemo, a onda je to u javnosti pogrešno interpretirano. Uostalom, mi smo uvek za saradnju, sa bilo kojom televizijom.
      
       Pred ove izbore imali ste i politički marketing. Spotovi tadašnjih vladajućih partija bili su neprijatno iznenađenje za gledaoce, da bi zatim usledila reklama da se spotovi Koštunice mogu videti samo na vašoj televiziji.
       - Zamereno nam je da prvi put imamo politički marketing, ali to nije tačno, jednom smo ga već imali. Svako ko je hteo mogao je da se reklamira i svi su platili.
      
       IVANA JANKOVIĆ