Nespremnost novih vlasti da ozbiljnije otvore pitanje transformacije izaziva nervozu kako nezavisnih tako i državnih elektronskih medija, i nove napore stranih eksperata na ubrzanju ovog važnog procesa

      Ambiciozan ali i jedini mogući cilj srpskih medija: transformacija u demokratski kontrolisane javne službe kad je reč o državnim medijima svih nivoa, odnosno omogućavanje nezavisnim medijima da postanu samofinansirajući, četiri meseca posle upada u ozloglašenu "TV Bastilju" još je veoma daleko od ostvarenja. Nije usvojen ni zakonski okvir za transformaciju Radio-televizije Srbije i lokalnih medija koji su opštinsko, odnosno državno vlasništvo. Umesto očekivanih eksperata i nestranačkih ličnosti, u upravnim odborima "Politike", "Borbe" i Studija B nalaze se predstavnici stranaka, a tek posle snažnog pritiska javnosti krajem godine je uveden moratorijum na dodelu frekvencija. Ni ono što je specifičnost srpske medijske tranzicije: utvrđivanje krivice novinara koji su nametali govor mržnje i iskrivljavali sliku stvarnosti, odnosno uspostavljanje novog profesionalnog i etičkog kodeksa, ne napreduje tempom koji bi zadovoljio ne samo rušitelje RTS-a, već verovatno i većinu građana Srbije.
       Želja da se ovi procesi pospeše ne manjka: u beogradskom hotelu "Interkontinental" u toku je međunarodna konferencija "Mediji u Srbiji: Put kroz tranziciju", u organizaciji poznatog konferencijskog centra "Vilton Park" iz Velike Britanije, a u saradnji sa Paktom stabilnosti za jugoistočnu Evropu, Svetskim servisom Bi-Bi-Sija i Medija centrom. Ciljevi konferencije su nastavak debate o regulatornim pitanjima, upoznavanje sa radom novoimenovanih ministara u resorima od značaja za medije, kao i sa projektima koje planiraju međunarodne organizacije, među kojima su Svetski servis Bi-Bi-Sija i Forum nove Srbije. Biće predstavljena iskustva iz Slovenije i Bosne i Hercegovine a raspravljaće se i o informisanju nacionalnih manjina i evropskim standardima.
       Glavne teme su privatizacija državnih medija i pitanja vlasništva, uređivačka politika u doba tranzicije i popravljanje kvaliteta novinarstva, regulativa u ovoj oblasti i politika dodeljivanja frekvencija i dozvola, sistem distribucije štampe i sagledavanje dobitaka i gubitaka u bici za reklame. Osim inostranih gostiju, govornici će biti potpredsednik Vlade Srbije Žarko Korać, savezni sekretar za informisanje Slobodan Orlić, predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije Gordana Suša, eksperti Snježana Milivojević, Srđan Bogosavljević i Milan Kovačević, kandidat za direktora RTS-a Miodrag Isakov, brojni urednici medija i predstavnici ministarstava.
       S posebnom pažnjom svakako će biti saslušani predstavnici donatora s obzirom na mogućnost da, kao u ranijim slučajevima u Istočnoj Evropi, njihova pomoć presahne posle ostvarivanja demokratskih promena. Prema najavama pojedinih predstavnika donatora, kao što je gospođa Sonja Liht, predsednica Fonda za otvoreno društvo u Jugoslaviji, čini se da se inostrana pomoć može očekivati još tokom ove godine. Posle toga, priliv sredstava je neizvestan, odnosno verovatno će se odvijati samo kroz investicije, za šta je preduslov jasno definisanje svojinskih odnosa. Za sisteme poput Radio-televizije Srbije jedina moguća pomoć će verovatno biti samo stručna i eventualno tehnička, i to tek pošto odnosi RTS sa vlastima i pretplatnicima preciziraju i postave na realne osnove. Pitanja ukidanja takse na električna brojila, ukidanja republičkog ministarstva za informcije, mogućnost razdvajanja vlasništva nad predajnicima od uređivanja programa i nezavisna stručna tela za dodelu frekvencija samo su neka od pitanja pokrenutih na samom početku.
       Konferencije Vilton Parka su neformalnog karaktera i poverljive sadržine kako bi se omogućila otvorena razmena ideja i slobodna rasprava. Međutim, po njihovom okončanju publikuje se izveštaj dostupan na Internetu, iz kojeg će se jasno naslutiti viđenje medijske situacije iznutra i sa strane i budući razvoj situacije u ovoj tako važnoj a sada gotovo haotičnoj sferi.
      
       SVETLANA ĐURĐEVIĆ-LUKIĆ