Zamaraju vas suvoparne činjenice o najvećim vojnicima u novijoj istoriji? Zavirimo onda malo u intimnije sfere života velikih vojskovođa...

      Kad je istorija predstavljena na zanimljiv i maštovit način, onda ona budi interesovanje i ljubav prema saznanju naše prošlosti. O tome svedoče mnogobrojni sajtovi na Mreži, koji su posvećeni istoriji i koji nam omogućavaju da brzo i lako, bez enciklopedija i knjiga, dođemo do veoma zanimljivih podataka.
       Vojskovođe su uvek privlačile pažnju, naročito onih koji su zainteresovani za njihove ratove, bitke i strategiju. Ali, pored veštine ratovanja, ovi hrabri ljudi posedovali su i veštinu zavođenja, voleli su i patili, i to je možda onaj deo njihove istorije i života koji će više interesovati dame. Putovanjem kroz vreme i Internet, moći ćete, bar za trenutak, da se vratite nekoliko stotina godina unazad i zamislite onovremeni život, ljude i događaje.
       Jedan od najvećih zavojevača u svetskoj istoriji, državnik, car i vojskovođa je Napoleon Bonaparta. Taj čovek, koji je dotakao sreću, slavu, sjaj i moć, a posle svega umro potpuno slomljen, kao zatočenik na pustom ostrvu Sveta Jelena, predstavljen je na sajtu http://www.geocities.com/collegePark/Den/7664/napoleon.html. Ova lokacija pruža iscrpne podatke o njegovom životu, a izborom neke od ponuđenih bitaka, saznaćete sve o Bonapartinom vojevanju. Sajt http://www.wtj.com/archives/napoleon predstavlja dokumenta o korespondenciji između Napoleona, njegovog brata princa Jozefa, predsednika Ministarskog saveta u Parizu kao i drugih vojskovođa. Iz tih napisa možete saznati šta se sve dešavalo u Napoleonovoj glavi za vreme bitke kod Austerlica, Vaterloa i drugih, koliko je bilo vojske, šta se od nje očekivalo, kako je neprijatelj napadao i drugo. O medaljama, zašto su se i kada dodeljivale, novčićima i papirnom novcu iz Napoleonovog vremena, saznaćete više ako posetite sajt čija je adresa http://medals.napoleonicwars.com.
       Da je Pariz jedno od retkih mesta gde "muškarci misle samo o ženama i gde žive samo za njih", svedoči i ljubav između mladog oficira i šest godina starije udovice Žozefine Boarne. NJihova ljubav i strast koja ih je spajala, vremenom je postala problem koji je uništio njihovu vezu 1809. godine, kada je Napoleon, posle trinaest godina poništio brak i oženio se Marijom Lujzom, koja mu je, iako udata protiv svoje volje, podarila sina, Napoleona II. Ipak, onako usamljen i slomljen na Svetoj Jeleni, zapisao je da je Žozefina bila jedina žena koju je istinski voleo i za kojom je žalio. O tajnama Napoleonovog srca, koliko je i kako voleo i patio jedan car, možete da saznate ako posetite sajt http://www.geocities.com/Paris/Parc/9893/napoleon.html.
       Jedan od najvećih pomorskih stratega u istoriji, pobednik, ujedno i žrtva čuvene bitke kod Trafalgara koja se odigrala 1805. godine, engleski admiral Horacio Nelson, predstavljen je na adresi http://www.admiralenelson.org. Mnogo zanimljiviji sajt, na kome možete saznati dosta toga o admiralovom životu, njegovoj familiji, mornarici i čuvenoj bitci je http://www.anglia.co.uk/angmulti/nelson/nelmenu.html. Na istoj lokaciji nalazi se i arhiva bogate korespondencije Nelsona i njegove žene Fani, ćerke, ljubavnice ledi Hamilton, i drugih članova flote. Ta dokumenta nam pomažu da razumemo život, osećanja i pravila ponašanja toga vremena. Još jedan sajt koji sadrži prepisku sa ratišta je http://www.wtj.com/archives/nelson.
       Mihail Ilarionovič Kutuzov, vojskovođa izvanrednih sposobnosti, general feldmaršal, vrhovni komandant svih ruskih armija za vreme Napoleonovih ratova, komandant bitaka kod Austerlica, Borodina i Smolenska, predstavljen je na lokaciji http://rusgenerals.napoleonicwars.com/kutuzov.htm. Ovaj sajt pruža obimne podatke o njegovom školovanju, životu i vojevanju.
       Rat u kome je 600 000 muškaraca dalo svoje živote jeste Građanski rat u Americi, rat između Severa i Juga, koji je trajao od 1861. do 1865. godine. Pored uobičajenih podataka iz istorijata samog rata, sajt na adresi http://www.us-civilwar.com/civilwar.shtml pruža veoma zanimljive podatke o muzici, tačnije pesmama koje su se svirale i pevale tokom borbi (ako imate zvučnu karticu, možete sebi priuštiti zadovoljstvo da čujete i prve taktove pesama). Na istom mestu izloženi su podaci o hrani koja se spremala i recepti koje su skupljali vojnici.
      
       Severnoamerički general, jedan od najistaknutijih komandanata vojske Sjedinjenih Država, Xorx Smit Paton, učestvovao je i u Prvom i Drugom svetskom ratu istakavši se kao energičan i vešt komandant. Poginuo je 1945. godine u saobraćajnoj nesreći u Nemačkoj, a o svemu ovome možete više saznati ako posetite sajt na adresi http://members.aol.com/PattonsGHQ/homeghq.html.
       Henri Filip Peten, francuski general, a od 1918. godine i maršal, proslavio se odbranom Verdena u Prvom svetskom ratu. Međutim, zbog saradnje s Nemcima u Drugom svetskom ratu izveden je pred sud i osuđen na smrtnu kaznu koja je zamenjena doživotnom robijom. Više informacija o ovom zanimljivom čoveku naći ćete na lokaciji http://gi.grolier.com/wwii/wwii_petain.html. Bitka kod Verdena, inače najkrvavija bitka Prvog svetskog rata, s mapama, fotografijama i utiscima svedoka predstavljena je na lokaciji http://war1418.com/battleverdun.
       Još jedan vojskovođa koji je učestvovao u oba svetska rata bio je komandant jedne od odlučujućih bitaka Drugog rata, bitke kod El Alamejna 1942. godine. On se, posle neuspelog atentata na Hitlera 1944. godine, otrovao. Naravno, reč je o nemačkom feldmaršalu Ervinu Romelu, čiji je lik predstavljen na sajtu http://www.iso.net/aswanson/ww2his/rommel.htm. Na istoj lokaciji nalaze se i iscrpne informacije o Montgomeriju, De Golu, Staljinu, Čerčilu, Geringu i drugima. Ako želite da razgovarate s ljudima širom planete o tome da li je Romelova vojna taktika bila dobra ili ne, možete da posetite sajt http://www.insidetheweb.com/mbs.cgi/mb247194, na kojem možete poslati poruku, na koju će vam neko sigurno odgovoriti, ako ga budete dovoljno isprovocirali ili zainteresovali pitanjem ili svojim stavom.
       Srpske vojvode su se zajedno sa srpskim narodom borile za svoju otaxbinu, za slobodu kao najveće blago i za čast kao najveću svetinju. Živojin Mišić, Radomir Putnik, Stepa Stepanović i Petar Bojović predstavljeni su na ličnoj prezentaciji čija je adresa http://users.dyubc.net/~aca. Na ovom lepo dizajniranom sajtu, pored kraće biografije četvorice istaknutih vojvoda, možete pročitati i ponešto o bitkama u kojima su učestvovali ili ih predvodili. Nažalost, ovo je jedini sajt o srpskim vojskovođama koji pokazuje koliko još zaostajemo za svetom kada je u pitanju predstavljanje nacionalne istorije putem Interneta.
      
       VLADANA RAŠIĆ