NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Beogradski đak

Sastanak predsednika češkog Senata Pitharta, bivšeg beogradskog đaka i čehoslovačkog disidenta s predsednikom Kube, nije ličio uopšte na susret s komunističkim diktatorom. Bila je to više intelektualno-politička debata - nadmetanje dva idejna neistomišljenika

      (Specijalno za NIN od dopisnika iz Praga)
      
       Češki poslanik Ivan Pilip i bivši poslanik i studentski lider iz "somotske revolucije" 1989. Jan Bubenik dočekani su u utorak uveče na aerodromu kod Praga kao heroji i "mučenici demokratije" posle više od tronedeljnog zatočeništva na Kubi, koga su dopali zbog kontakata s tamošnjim disidentima.
       Na slobodu su pušteni pošto su u utorak ujutro izjavili pred ambasadorima deset evropskih i latinoameričkih zemalja u kubanskom Ministarstvu inostranih poslova da su iz neznanja prekršili kubanske zakone i da se zbog toga izvinjavaju kubanskom narodu "ako se zbog toga oseća povređenim". Potpisali su to što su izjavili "crno na belo" i dodali da na njih nije vršen pritisak da to učine, mada im nije bila omogućena konferencija za novinare.
       Kubanske vlasti su ih zatim predali Misiji interparlamentarne unije, koja je bila jedan od posrednika u ovom slučaju, i dvojica Čeha poleteli su preko Madrida kućama. A pretila im je kazna zatvora od čak 20 godina, za podsticanje pobune i prevrata, za šta ih je najpre teretila istraga, koja je kasnije kvalifikaciju krivičnog dela ublažila na ugrožavanje ekonomskih interesa Kube ("svega" 2-6 godina zatvora).
      
       Alergija na instruktore
       Kubanske vlasti su naprosto alergične na američke kontakte sa njihovim disidentima, posebno na organizaciju za ljudska prava "Fridom hauz" u čijoj su misiji Pilip i Bubenik došli na Kubu radi kontakata i, može se pretpostaviti, "instruktaže" disidenata. Ovu organizaciju Havana smatra "ekspozituram CIA.
       Pilipa i Bubenika je, međutim, u stvari oslobodila ljudski, moralno i intelektualno visoka misija koju je preduzeo pravi junak ove priče, predsednik češkog Senata (gornjeg doma parlamenta), češki premijer 1990-1992. i disident u bivšoj komunističkoj Čehoslovačkoj Petr Pithart (1954-1958). On je desetak dana posle hapšenja dvojice svojih sunarodnika, i dobrih poznanika, ako ne i prijatelja, napisao pismo kubanskom predsedniku Fidelu Kastru u kojem mu je ponudio "najviše što može da ponudi" - ličnu garantiju da ova dvojica nisu američki špijuni, za šta su već bili proglašeni na Kubi. Dodao je da ih i kao čovek i kao predsednik Senata - drugi najviši ustavni činilac zemlje, dovoljno dugo poznaje da to može tvrditi sa sigurnošću, uz ponudu da mu i lično pruži ruku.
       Kastro je, kako je rekao u odgovoru Pithartu, bio dirnut "razumnom i obzirnom sadržinom pisma", "veoma različitog od arogantnih stavova - predrasuda češke vlade i niza čeških političkih ličnosti" i pozvao njegovog pošiljaoca na Kubu. Tamo je Pithart stigao januara i na sastanak čekao danima. Bio je jedini koji nije izgubio nadu da će se sastati sa Kastrom (mnogi su već u Češkoj počeli da ga pozivaju da se vrati) i do poslednjeg trenutka je govorio da ima reč kubanskog predsednika da će se sastati i da on u tu reč veruje.
       Konačno, u prošlu subotu pozvan je na ručak, iako Kastro, kako se čuje, duge, intelektualne razgovore radije ostavlja za noć. U društvu njih dvojice u jednoj od Kastrovih rezidencija bili su samo predsednik kubanskog parlamenta Rikardo Alarkon i prevodilac. Upravo u toj istoj rezidenciji, sat-dva ranije snimljen je radio-govor lidera kubanske revolucije u kojem on ponavlja da njegova zemlja insistira na izvinjenju od Češke u ovom slučaju. (Pre toga je već češki predsednik Vaclav Havel odbio to izvinjenje, a po povratku Pitharta i premijer Miloš Zeman, s jednostavnim obrazloženjem: Pilip i Bubenik, bilo šta da su uradili, na Kubi nisu bili u ime češke države ili vlade.)
      
       "Gnezdo američkih špijuna"
       Razgovor je počeo i veći deo vremena je bio posvećen temama iz političke istorije Češke i Kube. O temi, zbog koje su se sastali, razgovarali su pred kraj susreta. "Unervozio sam se malo kad smo posle tri sata razgovora stigli tek do tridesetih godina prošlog veka. Tu smo se najviše zadržali na Minhenskom sporazumu, a kasnije na 68.godini", ispričao je novinarima po povratku Pithart, tihi intelektualac i bivši disident, u politici, međutim, poznat po nekonvencionalnim izjavama i ponašanju. (Pamti se njegova izjava da rado sluša "kako trava diše".)
       Češki emisar tvrdio je novinarima da se nijednog trenutka nije osećao "u ulozi slabijeg, nekog ko nešto moli". U razgovoru su, kako kaže, dodirnuti najdelikatniji trenuci iz istorije dve zemlje, posebno njihovi odnosi koji su nekada bili veoma bliski, a izrazito su ohladili posle "plišane revolucije". Kastro je ponovo pod upitnike stavljao neke delove češke istorije. "Verujte mi, nigde mu nisam ustupio i povlađivao", napomenuo je Pithart povodom poznatog stava Kube prema sovjetskoj intervenciji '68. u Čehoslovačkoj.
       Tek posle četiri sata istoriografsko-politikološke debate došli su na temu radi koje su se sastali. Prethodnim razgovorom su, kako slikovito objašnjava Pithart, "raščistili prostor za raspravu o 'slučaju'". Kastro je ostao pri svom tvrđenju da su u pitanju američki špijuni i da je češka ambasada u Havani "špijunsko gnezdo". Pithartu je ubrzo postalo jasno da neće uspeti da sa sobom odvede kući Pilipa i Bubenika - od trenutka kad je kubanski lider primetio da od njega ne može tražiti izvinjenje za ono što se dogodilo u međusobnim odnosima. "Kastro je realista i zna da niko ne može biti odgovaran za aktivnosti Pilipa i Bubenika, a ja ponajmanje", zaključio je po povratku Pithart koji, je ipak, izrazio uverenje da će se uskoro ova dvojica vratiti kući.
       Bio je u pravu. Za razliku od mnogih, posebno od predsednika Snemovne (donjeg doma parlamenta) bivšeg dugogodišnjeg premijera Vaclava Klausa, koji je rezultate Pithartove misije, samo 12 sati pre puštanja Pilipa i Bubenika na slobodu, ocenio kao "nikakve, mada se ne može reći da je nešto još više pokvarila". Dobar deo javnosti u ovakvoj Klausovoj izjavi vidi neskriven rivalitet koji Klaus oseća prema Pithartu - ovaj će mu, moguće je, biti najozbiljniji kandidat u nasleđivanju Havela na mestu šefa države (Havelu na ovom položaju ističe drugi, poslednji petogodišnji mandat za dve godine). Štaviše, sam Havel je označio Pitharta kao jednog od ljudi koje bi najradije video kao svog naslednika.
       Ima dosta mišljenja da je hapšenje dvojice Čeha na Kubi bila neka vrsta "osvete" prema Češkoj zbog uloge koju je imala u predlaganju i donošenju Rezolucije OUN o kršenju ljudskih prava na Kubi mada neki misle da je, u stvari, hapšenje upereno protiv SAD i poslednjih sankcija koje je Vašington uveo prema Kubi.
      
       MILAN LAZAREVIĆ
      
      
Kubanci nisu vazali

Pithart je u belešci, koju je pod naslovom "Šest sati sa komandantom: dva viđenja sveta", objavio u najuglednijem češkom dnevniku "Lidove novini" ("list za intelektualce") ukazao na nekoliko najzanimljivijih momenata ovog sastanka. "Kada smo došli na vojnu okupaciju Čehoslovačke u avgustu 1968, rekao sam mu da nas je njegova podrška okupatoru veoma iznenadila a mnoge i bolela. On je odgovorio da su oni sebi najpre dali vremena, čekali nekoliko dana, da vide kako ćemo reagovati. 'Verovali smo da ćete se braniti, onako kao što bismo mi svakako učinili. Tada bismo se sigurno stavili na vašu stranu. Nama se nije nimalo sviđalo to što su vam Sovjeti uradili, ali kada ste tako podlegli, odlučili smo da reagujemo tako kao što smo reagovali da ne bismo ugrozili svoju odbranu pred onim koga smatramo najvećim neprijateljem - vladom SAD.'"
       "Zatim sam Kastru, s detaljima, pričao kako sam se kao protivnik režima sastajao sa stotinama ljudi iz slobodnog sveta koji mi nisu donosili samo pozdrave već i mašine za umnožavanje kopija i tone zabranjenih knjiga. Kastro od te teme nije bežao, ali je samo dodao: ' Ali kod nas je to drugačije, na čelu Kube nisu ničiji vazali, kao što je bilo kod vas. Vi ste se pre svega suprotstavljali vazalima i ja to razumem i cenim. Znao sam još pre nego što ste došli ovamo da ste se postavili protiv režima i da o tome hoćete sa mnom da govorite. Ali, to je nešto drugo...'"
       "Suverenitet Kube je za sve koje smo tamo sreli vrednost naprosto dominirajuća. NJoj su spremni da podrede sve. Opoziciju zato ne shvataju kao autohtonu (kažu da ne izrastaju iz domaćih odnosa) nego za izazvanu spolja. Bez podrške SAD, tvrde, nikakva opozicija na Kubi ne bi postojala..."


Copyright © 1996-2003 NIN - redakcija@nin.co.yu