Zbog čega grupa lekara napada prvog čoveka najstarije medicinske ustanove u Srbiji, kome smeta što se u VMA u ovom trenutku radi isto što i u Hjustonu, ko se leči u ovoj bolnici, kakvo je zdravstveno stanje Zorana Đinđića...

      Srpski premijer Zoran Đinđić i njegovi ministri obavili su nedavno specijalistički lekarski pregled na Vojnomedicinskoj akademiji u Beogradu - saopšteno je iz vlade Srbije. Ova vest, uz činjenicu da sličnih nije bilo u poratnoj političkoj istoriji, upućuje i na to da VMA i dalje ostaje elitna medicinska ustanova od nacionalnog značaja.
       Naš sagovornik, profesor dr Aco Jovičić (58) će se odmah usprotiviti upotrebi prideva "elitna" nudeći dokaz da je VMA, kao najstarija medicinska ustanova u Srbiji osnovana ukazom kneza Miloša 1836. godine kao "vojna i narodna bolnica", što je do danas ostala. I još dodaje da se to elitno može odnositi samo na red i rad po kome je VMA poznata i na šta je posebno ponosna. Ne sumnjajući u njegove reči, podsećamo ga da su svi srpski i jugoslovenski političari i državnici u poslednjih pedeset godina bili pregledani i lečeni baš u njoj. Iz razloga stručnosti, poverenja i bezbednosti. Samo, javnost je to saznavala šapatom od uva do uva.
       A sada je srpski premijer rekao da su svi bili na pregledu. Što znači da su načinjeni izveštaji o zdravstvenom stanju Zorana Đinđića ili Vladana Batića, na primer. Nije u nadležnosti načelnika, inače neuropsihijatra, da govori o tome, i svi naši pokušaji se završavaju njegovim odgovorom: "Dali smo izveštaj kome treba. A oni neka odluče hoće li to saopštiti javnosti."
       Da li je tačno, profesore, da je Zoran Đinđić "zdrav kao dren", pokušavamo da dobijemo potvrdu onoga što smo čuli od jednog ministra. Uzvraćeno nam je samo smeškom odobravanja. Sve zemlje na zapadu i istoku imaju vojne bolnice sličnog tipa. Na nekima od njih su specijalizirali današnji lekari sa VMA. I u svim zemljama u svetu ovo su strogo kontrolisane ustanove od nacionalnog značaja. Na čelu VMA, obično je bivao hirurg, kardiohirurg, što spada u negovanje doktrine ratne medicine. Od 1996. je to jedan neuropsihijatar. I to je lako objasniti: u ratu "u kome Srbija nije učestvovala", neuropsihijatrija je bila jednako važna grana medicine kao i hirurgija. Na hiljade nesrećnih mladića prvo je ostajalo bez ruku i nogu, a potom su postavljali pitanje - zašto? Nema tog savršenstva od proteze koja će preuzeti funkciju amputiranog dela duše. U toj ukupnoj nesreći u kojoj smo živeli, u kojoj su stradali i ljudi i pamet, naš sagovornik kaže da je uspeh ove ustanove bio u tome što je "VMA ne samo opstala, već i napredovala".
       Naravno, već to je bio dovoljan razlog da se u vremenu promena svega, pa i po svaku cenu, postavi i pitanje kako je to VMA "napredovala": legalno ili ne, zato što je pružala česte usluge vladajućem paru Milošević-Marković, zato što je dr Jovičić bio lični lekar bivšeg predsednika Srbije, odnosno Jugoslavije, zato što je bila u povlašćenom položaju u odnosu na druge bolnice... zbog svega, samo ne zbog eventualnog truda rukovodećeg tima na njenom čelu. Krajem prošle godine materijalno - finansijska inspekcija je bila u VMA dva meseca i našla propuste i nedostatke, ali nema ničeg zbog čega bi se pokrenula disciplinska ili krivična odgovornost. I tu bi mogao biti kraj priče o napadima koje je proteklih dana odbijao načelnik VMA a za koje tvrdi da su deo orkestrirane akcije 10-15 nezadovoljnih lekara na čelu sa njegovim bivšim zamenikom:
       - Došli smo u apsurdnu situaciju: VMA je sada najsnažnija po svim parametrima, a nikada nije podlije napadana. To čine ljudi koji večito sanjaju osvetu, a ona je uvek rezultat njihove nedovoljnosti. Oni samo čekaju povoljno vreme. I sada, dok se nova vlast nije stabilizovala, oni su jednostavno želeli da utrče u međuprostor. A to što se do sada nisu ostvarili kao stručnjaci je rezultat visoke kompeticije koja je poslednjih godina vladala u VMA i u kojoj je oslobođena kreativnost mladih i motivisanih stručnjaka da daju visoke rezultate. U tom nadmetanju su manje sposobni ostali nezadovoljni. Znate, Dragan Joksović, moj bivši zamenik je izgubio svoje mesto pre dve godine, mimo mog uticaja, i bio je miran do 5. oktobra prošle godine. A onda je krenuo u kampanju protiv mene uz pomoć laži i falsifikata. Ne želim ovim putem da se pravdam jer je finansijsko-materijalna komisija rekla svoje, ali da bi se videlo o kakvim osobama je reč, treba znati sledeće:
       Moj bivši zamenik za sebe javno izjavljuje da je vaspitavan "u duhu časti, poštenja i iskrenosti", a falsifikovao je svoju prosečnu ocenu od 6,7 na 8,12 i za to optužio drugoga! Kada je i to provereno, videlo se da opet laže. Toliko o moralnom profilu ljudi kojima je jedini cilj da nešto ulove u mutnom.
      
       Kako ste uspeli da u teškim devedesetim uspete da nabavljate novu opremu, dok za neke druge bolnice nije bilo ni vate, gaze... o lekovima da i ne govorimo. Čule su se, doduše nedokazane optužbe, kako ste nabavljali opremu "pod kriminalnim uslovima"?
       - Oni uzvikuju laži, a ja treba da dokazujem istinu. Opremu smo nabavljali dovijajući se na sve moguće načine jer je u jednom trenutku pretila opasnost da sve stane. Nismo se libili da primamo donacije iz inostranstva, mada je to za ustanovu ovakvog profila do juče bilo nezamislivo. Sve što smo nabavili ili kupili pod nekim povoljnijim uslovima nalazi se na VMA, za sve postoje papiri i moja je jedina satisfakcija da je taj naš trud urodio plodom. U ovom trenutku na VMA se može izvesti najteži hirurški zahvat, jednako kao u Hjustonu, na primer. Naši pacijenti nemaju razloga da idu u inostranstvo. Dokaz tome su oni čiji su životi spaseni samo zahvaljujući tom fantastičnom timskom radu koji je moguć opet zahvaljujući koordiniranom radu svih službi ove ustanove i vrhunskoj opremi. Znate, mi izgleda ne možemo da budemo zadovoljni zbog te činjenice. Nekima kao da mnogo više odgovara kad stvari ne funkcionišu kako treba, kada u bolnicama nema uslova za lečenje bolesnika, nego kada pacijent dođe na VMA samo sa četkicom za zube. Žao mi je, ali tu logiku nisam nikada prihvatao. Moj profesionalni princip je uvek bio da budemo najbolji. A to, naravno, košta. Jer, mi koji smo uspeli da stvorimo materijalno-tehničku osnovu za najmanje deset narednih godina, sada smo prozvani maltene zato što smo to radili, kako smo smeli to da radimo. Ja znam da se ovde uspeh najteže prašta i mene lično to nimalo ne pogađa, ali VMA je iznad svačijih pojedinačnih interesa.
      
       Nekadašnji najbolji đak sarajevskog Medicinskog fakulteta prozivan je ovih dana i kao "Miloševićev čovek od poverenja". Na pitanje kakva je njegova uloga u lečenju bivšeg predsednika Slobodana Miloševića i njegove porodice, ovaj neuropsihijatar odgovara:
       - Nema državnika i rukovodioca, osim Josipa Broza Tita, a da nisam bio u konzilijumu lekara koji ih je lečio. Tako nije sporno ni da sam bio prisutan u porodici Milošević-Marković od samog početka i da su me oni posle jednog konzilijuma odabrali kao lekara, ali nisam bio njihov lični lekar. Ne znam šta to govori osim da sam lekar, stručnjak u jednoj ustanovi od nacionalnog značaja koja je pružala usluge svima. Gospodin Dobrica Ćosić mi se prvi put obratio 1982. godine kada baš nije bio u milosti vlasti, i bila mi je čast što je došao na VMA. U toku rata u Vukovaru, primali smo ranjene hrvatske i muslimanske vojnike i operisali ih u isto vreme kad i naše ranjenike. A svako je od njih pre toga mogao ubiti srpskog vojnika. Imao sam jednu pacijentkinju Hrvaticu u vreme najžešćih ofanziva u Hrvatskoj, koja se plašila da mi kaže svoje ime. Da li znate da je Arkanov ubica najpre operisan na VMA pa tek onda su ga odveli gde je trebalo da ide... Radili smo samo ono što nam nalažu lekarska dužnost i etika.
       Svaki pregled je, inače, privatnost i mi nemamo prava da saopštimo ni ko se leči ni od čega se leči, a ni kod koga se leči. Ja o tome ne smem da govorim ni profesionalno niti u užem etičkom smislu.
      
       To je u redu, ali vi ste u prilici da lečite ljude od čijeg rada, odnosno zdravlja zavisi sudbina miliona. Smeju li, ako su bolesni, da donose tako dalekosežne odluke?
       - U stručnom i profesionalnom smislu nisam pravio nikakve ustupke. Postoji celokupna dokumentacija iz koje se može videti da su stručnjaci VMA uvek bili visoki profesionalci. Nikada nismo pravili kompromise i sve smo registrovali - kako onda, tako i danas prilikom pregleda članova nove vlade Srbije. Ako je nekada i bilo situacija da bolestan državnik nije hteo da sluša, detaljno su bili obavešteni nadležni iz njegove najbliže okoline. Nije naše da otkrivamo javnosti ko je i od čega bolestan, makar se radilo i o predsedniku države. Naše je da konstatujemo bolest, a to smo uvek radili. A ko će to objaviti, stvar je političara a ne lekara.
      
       U ovom trenutku mnogi su spremni da kažu kako je VMA azil za one koji treba da odgovaraju na sudu. Tako se spominje bivši direktor carine Mihalj Kertes. Šta vi kažete na to?
       - Vojnomedicinska akademija nije azilna ustanova za bilo koga na bilo kojoj funkciji. Ona pruža zdravstvenu pomoć u ambulantnim i bolničkim uslovima svima koji se za tu pomoć obrate, a stručnjaci VMA utvrde da je pomoć neophodna i moguća. To se čini nezavisno od njihovog socijalnog statusa, nacionalne i verske pripadnosti, ideološkog opredeljenja, nivoa obrazovanja, nezavisno od toga da li su aktuelni ili bivši funkcioneri.
      
       U zemljama razvijene demokratije se izdaju saopštenja o zdravstvenom stanju predsednika države, na primer, kada poseti bolnicu ili kliniku. Kod nas to nije bila praksa. Zbog čega?
       - Sećam se da sam često učestvovao u sastavljanju nekih saopštenja o zdravstvenom stanju pojedinaca. Uvek je isti problem: da svedočite istinu, a da ne ponudite materijal za drugačije interpretacije. Ponekad to nije jednostavno. Ne možete reći da je primljen predsednik republike u akutnom infarktu. Drama za državu! Možete reći zbog akutnih srčanih tegoba dijagnostika lečenja je u toku. I to je istina. Ponekad to od nas traži protokol, a ne sam predsednik.
      
       RADMILA STANKOVIĆ
      
      

Svi predsednički apartmani Šta je istina o famoznom 13. spratu u zgradi Vojnomedicinske akademije?        Kada je zgrada podignuta 1980. godine, na 13. spratu su opremljeni apartmani popularno nazvani predsednički. Reč je, naime, o jednom velikom i tri manja apartmana u koje se smeštaju predsednik države, visoki državni, politički i vojni funkcioneri, crkveni velikodostojnici. Apartmani su pre 20 godina opremljeni i do sada nisu ni renovirani ni adaptirani.        Iznad ovih apartmana je poslednji, 14. sprat na kome se nalazi odeljenje psihijatrije.

      
      

Koštunica bez ličnog lekara Do sada je protokol nalagao i da predsednik SRJ ima ličnog lekara koji ga prati kada ide na put. Po pravilu je to bio lekar sa VMA, uobičajeno je da to bude kardiolog, dok je u slučaju Josipa Broza Tita bila ekipa lekara. Predsednik Vojislav Koštunica za sada nema "ličnog lekara".