Pokret "Otpor" je na svom Drugom kongresu proklamovao ideju "novog patriotizma", postao politički pokret i oslobodio se svog revolucionarnog simbola

      Da revolucija još jednom ne bi pojela svoju decu, deca su ovog puta pojela revoluciju! i nastupila je evolucija - Narodni pokret "Otpor" je na Drugom kongresu, kažu otporaši, od revolucionarnog evoluirao u politički pokret. Znači li to da će na, recimo, sledećim predsedničkim izborima u Srbiji "Otpor" izaći sa svojim kandidatom, kao i ostali politički pokreti?
       "Ne," kaže za NIN aktivista pokreta Nenad Konstantinović, jer ni novi "Otpor" neće biti politička stranka kao što to nije bio ni onaj stari. "Registrovani smo kao udruženje građana, i pri tome i ostajemo. Nismo politička stranka."
      
       Pobednici
       Smatrajući da "mnogo više" mogu da "doprinesu ovako", dakle mimo izbora i lista, Konstantinović objašnjava da će "Otpor" nastaviti i posle Slobodana Miloševića da se bavi politikom ali "u najširem smislu te reči", vaninstitucionalnim pritiskom na vlasti i predlaganjem konkretnih rešenja koja će poboljšati život u zemlji ("Neki su od nas očekivali da nastavimo u istom smeru, da pljujemo i novu vlast. Ali mi sada hoćemo da podstaknemo pozitivne promene u društvu", navodi Konstantinović).
       "Osećamo se kao pobednici. Zbog velikog značaja i energije nismo hteli da ugasimo 'Otpor' ili da ga pretvorimo u kulturni pokret", opisuje NIN-ov sagovornik razloge zbog kojih je produžen život ovog pokreta.
       Ono čime će se "Otpor" ubuduće baviti nazvano je "novi patriotizam", koji se od "starog" razlikuje po tome što je "okrenut sadašnjosti i budućnosti", "sposobnima", "tržišnoj ekonomiji", "toleranciji i dijalogu"... Ukratko, insistiraće otporaši na odgovornosti, znanju, novim tehnologijama i novom odnosu sa dijasporom. Konstantinović najavljuje otvaranje Internet centara, stipendiranje postdiplomaca "kako ne bi odlazili u inostranstvo", inicijative za skraćenje vojnog roka... "Ono što je bilo do 5. oktobra, bilo je mnogo lakše od onoga što nam predstoji", kaže Konstantinović.
       Posebno je, inače, zanimljiva najavljena nova uloga dijaspore (u kući koja predstavlja novi patriotizam na mestu je prozora), pogotovo podsetimo li se da je pre nekoliko meseci jedan od poznatijih aktivista "Otpora" Vukašin Petrović NIN-u rekao da je jedan od izvora finansiranja pokreta upravo naša dijaspora. Sada, predviđa se dijaspori da "uzme potrebnu ulogu u društvenom životu matice i, što je još važnije, da zastupa interese Srbije u svetu".
       Što se pak finansiranja "Otpora" tiče, o čemu je inostrana štampa dosta spekulisala a naša se mahom trudila da je kao nezgodnu temu izbegne, Nenad Konstantinović kaže "pričaćemo o tome" (kad dođe vreme) i "finansiranje iz inostranstva se a priori shvata negativno, a podsetio bih da Norvežani finansiraju isplatu dečjih dodataka, da nam je iz inostranstva plaćeno za struju, da su stigli autobusi...".
       U svakom slučaju, "Otpor" se više neće baviti dnevnom politikom - neće, primerice, uzeti nijednu stranu u raspravi o tome treba li Miloševića isporučiti Hagu, mada smatra da mu svakako treba suditi - ali to ga "ne, apsolutno neće" gurnuti na marginu političkog života pošto su, kaže Konstantinović, novopatriotska pitanja kojima će se "Otpor" ubuduće baviti "par ekselans politička pitanja".
      
       Levitiranje
       Neće, iako "ima raznoraznih priča", otporaši odlaziti ni u diplomatska predstavništva niti ulaziti u strukture vlasti ("Postojale su ponude da uđemo u neka ministarstva, čak i da nam se da jedno ministarstvo, ali mi to nismo prihvatili", govori sagovornik NIN-a), a ako se suprotno od ovoga ipak dogodi, to je zbog ličnih kvaliteta pojedinaca a ne zato što su članovi "Otpora". "Aktivistima 'Otpora', ipak, ne smeju da budu uskraćena prava da budu birani na neke funkcije zato što su članovi 'Otpora'", objasniće Konstantinović.
       Ono što otporaši hoće, jeste da njihova pesnica zauzme mesto koje joj pripada i ode u penziju, jer, "ona je simbol revolucije, borbe protiv Slobodana Miloševića. NJega više nema, i nama više nije potrebna da nas gura". "Otporu", takođe, predstoje i promene u strukturi, ustrojavanje neke vrste kolektivnog rukovodstva, ali kako će ono izgledati zasad nije poznato budući da su dogovori i dalje u toku.
       Kakav god dogovor da se postigne, sigurno je da će "Otpor" po strukturi nalikovati političkim strankama više nego podzemnom revolucionarnom pokretu, što je u početku bio, te da će kao takav levitirati negde između (prave) političke partije i još jedne nevladine organizacije. Koliko će se takvo stanje između neba i zemlje održati, pitanje je, kao što je pitanje i neće li revolucija, ipak, na koncu pojesti svoju decu; a to je, možda, i neumitno.
      
       NIKOLA VRZIĆ
      
      

Prazni dosijei Na kongresu "Otpora" privremeni srpski ministar policije Dušan Mihajlović svečano je uručio otporašima njihove policijske dosijee. Ukupno 1 544 koverte iako je broj privođenih za oko pet stotina veći. Nedostaju, tako, oni potencijalno veoma zanimljivi poput dosijea Stanka Lazendića, optuženog svojevremeno za saučesništvo u ubistvu Boška Peroševića, ili su potpuno prazni, kao "vraćeni" dosije jedanaest puta hapšenog otporaša iz Subotice Robertina Knjura.        Sadržaj koverata koje nisu prazne takođe je razočaravajući. Nema podataka o praćenju, prisluškivanju, očekivanih dojava i prijava, već samo zapisnika sa saslušanja, kucanih u dva primerka, u kojima se navode okolnosti pod kojima je "lice" privedeno, podaci gde "imenovani" živi i čime se bavi, izjava da "Otpor" nema vođu te da mu je način finansiranja tzv. pokreta nepoznat i, eventualno, još jedna rečenica na kraju izveštaja u kojoj se kaže da je "izvršen pretres stana i u istom je pronađeno jedan bedž sa oznakom OTPORA i jedna bela majica sa istom oznakom što je uz potvrdu o privremeno oduzetim predmetima oduzeto".        Otporaši vraćenim nisu zadovoljni i, kaže aktivista Predrag Lečić, "razgovaraćemo ponovo sa policijom, tražićemo da nam se daju pravi dosijei".               N. V.