Zemlju koju je bombardovao, Havijer Solana je posetio zato što je voli

      Još letos, dok nije bio predsednik SRJ, na pitanje da li bi pružio ruku osobama kao što su Havijer Solana, Medlin Olbrajt i slični humanisti, Vojislav Koštunica je odgovorio: "Pa, ako bih davao lični odgovor, onda bih rekao da ima dosta onih kojima bih teško mogao pružiti ruku. Međutim, ako bi me mandat, odnosno funkcija obavezivala, onda bih im pružio ruku sa više nego pomešanim osećanjima, da ne kažem nešto drugo. Postoji nešto što je neminovnost u politici, ali prvi deo mog odgovora dosta kazuje o odnosu prema ličnostima koje su, ne samo s obzirom na funkciju na kojoj su se nalazile, nego i svojim ličim doprinosom, učinile mnogo zla mom narodu. To je zlo koje se ne može zaboraviti. Nemam pravo da ga zaboravim. Nema pravo ni narod da ga zaboravi."
       Tako je i bilo. Koštunica je primio Solanu, Karlu del Ponte i ostale svetske higijeničare, iz puke političke nužde. Ništa im nije zaboravio, samo je pomešao osećanja. Što se i videlo.
       Onda ga je nova opozicija, tj. bivši režim (Bane Ivković s plamtećim radikalima), osudila što nije nastavio njihovim putem, putem izolacije, tavorenja i truljenja. Što nije rekao istorijsko ne, kao što su oni rekli. Mada ih pamćenje vara: i Slobodan Milošević se sastajao sa Solanom, čak i sa Klintonom (Dejton, baza Rajt-Paterson), organizovao je referendum protiv stranog mešanja i na kraju pristaa na Kumanovski sporazum. Gosti su slični, domaćin je drukčiji...
       (Klasik srpske književnosti, međutim, Vidosav Stevanović ne misli tako, i iz Pariza poručuje: "Posle Miloševića dolazi jedan novi Milošević, samo sa drugim imenom." Klasik Stevanović je ispred Miloševićeve torture pobegao s mesta komunističkog mezimca u egzil; sada naplaćuje modrice).
       S druge strane, ni Karla del Ponte nije zadovoljna predsednikom, ne sviđa joj se. Pomenuo je - pred damom! - izmišljene masakre, bombardovanje Jugoslavije, osiromašeni uranijum! Domaći fan klub Karle del Ponte bio je ozlojeđen. Zašto, uostalom, da nas Karla del Ponte uči kakav nam je predsednik, kad imamo sopstvene kapacitete istog profila... ne bih više o Sonji Biserko ili Nataši Kandić, Vidosav Stevanović je tu radi ravnoteže polova.
       Ne znam da li je u opisu radnog mesta međunarodne sudske činovnice da ocenjuje šefove država i vlada stranih zemalja; znam, iako nisam Vladan Batić, da nijedan sud, makar bio Haški tribunal, ne bi smeo da se bavi ucenama. Ali Karla da! Pojavila se na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu. Šta će tužilac u Davosu - da istražuje korupciju, da ucenjuje one koji joj se ne sviđaju? Da se sanka?
       Havijer Solana je, opet, ljudsko biće koje pati. Predsednika Koštunicu nije komentarisao. Komesar za bezbednost i spoljnu politiku Evropske unije, koji je nekad bio generalni sekretar NATO-a, neće da kaže kako je u njegovoj duši. "Video sam neke bombardovane zgrade", rekao je Solana. "Ja sam ljudsko biće, nisam neko bez osećanja, i sam sam veoma propatio, ali ne želim lična osećanja da delim ni sa kim."
       Solana pati u sebi.
       Beščašće je planetarna pojava. Solana veli da njegova poseta Beogradu nije provokacija, mada je on potpisao ("samo izvršavao naređenja") nalog za bombardovanje Jugoslavije. Da je, kaže, mislio da je provokacija, ne bi dolazio, ali nije mislio, pa je došao! Dostojevski je u pravu: zločinac ima unutrašnju potrebu da se vrati na mesto zločina, makar i kao činovnik Evropske unije kojoj svi težimo. Zato je jugoslovenska vlast ovu provokaciju morala da izdrži.
       Protokol se potrudio i Solana nije video demonstracije protiv sebe, mada ih dozvoljava: "Normalno je da me neko u ovoj zemlji ne voli, to spada u rok službe!"
       Normalno je da me u ovoj zemlji neko ne voli podrazumeva da je normalno da me neko u ovoj zemlji i voli. To Solana od naše zemlje očekuje. I, doista, ima takvih. Drugo, rok službe. Nalog za bombardovanje Jugoslavije, drži Solana, spadao je u rok službe. Žrtve takođe, i kolateralna šteta...
      
      
       Nekad je teorijski fizičar, smerni katolik Solana, ljubitelj porodice i knjige bio protiv ulaska rodne Španije u NATO i protiv američke hegemonije. Vapio je: "Ako je potrebno, poslaćemo im Ustav u Vašington kako bi se konačno uverili da smo suverena država!" Onda mu je došao rok službe i svaka suverenost, naročito tuđa, postala je doktrinarno pitanje.
       U rok službe spadaju i lične žrtve: "Velike žrtve bi se teško podnosile da nema zadovoljstva u radu." U Beograd je dolazio da vidi rezultate rada. Žrtve sada lakše podnosi... "Ponovo sam u zemlji koju volim..."
       Havijer Solana svojevremeno je ovako pohvalio organizaciju kojoj se u mladosti protivio, ali se tokom sazrevanja predomislio: "NATO će svakako veoma voditi računa o poštovanju normi međunarodnog prava. Nijedna mera koju bi NATO preduzeo ili koju bi bio primoran ubuduće da preduzme, neće ga udaljiti od ovog osnovnog principa." Onda se udaljio od principa, koliko je Klinton tražio, i potpisao nalog za bombardovanje Jugoslavije. Šifra: "Milosrdni anđeo".
       Milosrđe nije imalo alternativu.
       Solana i dalje živi u Briselu, odvojeno od porodice. Teško podnosi samoću, ali i to spada u rok službe. Vozi se belim "mercedesom". Kad ne može da spava, uzima tablete. Kad spava, mirno spava. Jede samo ribu i voće.
       Kao što reče, propatio je. Samo on zna kako mu je danas u srcu. Zato je i posetio zemlju koju voli i Beograd koji voli. S principom u duši.