"Uticaj nacionalne televizije će se srozavati a privatne će jačati i mi ćemo biti zadovoljni misleći da je RTS nezavisan, dok će se preko privatnih stanica ostvarivati interesi koje je prethodni režim ostvarivao preko državne", kaže Miodrag Isakov

      Pošto je predlog o ukidanju plaćanja takse na električno brojilo dobro odjeknuo u javnosti, poslanici Skupštine Srbije požurili su da ga i zvanično usvoje. Građani su, u prvom trenutku, osetili neko olakšanje, istina ne toliko što će im kućni budžet biti oslobođen troška od oko 50 dinara, koliko zbog toga što više neće biti primorani da finansiraju stanicu koja im je čitavu deceniju, za njihov sopstveni novac, radila o glavi.
       Upravo to je i bio argument za ukidanje takse - da sredstva koja su se iz džepova građana slivala u RTS nisu namenski korišćena, već su njima finansirane lične potrebe čelnih ljudi televizije.
       Problem je, međutim, nastao kada se ispostavilo da nema drugog rešenja, te da je državna televizija ostavljena "na ledu", dok se nešto ne smisli...
       Gotovo 90 odsto sredstava, od oko 150 miliona dinara, koliko je mesečno potrebno, RTS dobija od pretplate, a samo deset odsto od reklama. Da bi poboljšala marketing, televizija bi prvo morala da poboljša program, a za to su joj potrebna sredstva, kao što je, čak i sa najboljim programom, potrebno da prvo privreda stane na noge da bi uopšte iko želeo i mogao da se reklamira. Kad bi svi uslovi i mogli biti ispunjeni ovog časa, opet bi do trenutka kada bi novac počeo da pristiže proteklo nekoliko meseci...
       Kako ostaje bez finansijske podrške građana, RTS će za početak biti finansiran iz budžeta, bar dok novoosnovana komisija (Božidar Đelić, Žarko Korać, Miodrag Isakov) ne podnese predlog za finansiranje i transformaciju RTS-a i dok se on ne usvoji. U izgledu je i novi zakon o RTS-u.
       Trenutno se, u stvari, ne zna kakva će rešenja biti ponuđena. Postoji više predloga, od toga da se pretplata direktno odvaja od plate, pošto bi se prethodno na predstojećem popisu stanovništva u aprilu utvrdilo ko poseduje televizor (nezaposleni ne bi plaćali), preko toga da se troškovi pretplate uključe u komunalne usluge ili preko računa za struju (iskustvo Grčke i Kipra, preuzele Bosna i Makedonija), do predloga da se građanima ostavi mogućnost da sami izaberu televiziju na čiji će se program pretplatiti (što bi u najmanju ruku prepolovilo pretplatnike državne televizije).
       Prema rečima Miodraga Isakova, mogućeg direktora RTS-a bilo bi najbolje da se pronađe način da građani neposredno, bez posrednika, finansiraju RTS. Dosad je novac išao Elektrodistribuciji Srbije, ona ga je prosleđivala vladi, a vlada televiziji. Da bi RTS postao javni servis i zaista nezavisan, morao bi direktno da odgovara građanima i da što manje zavisi od vlade.
       "Razumem političke razloge za ukidanje takse, ali to je bila ishitrena odluka", kaže Isakov. "Ako ostanemo bez nacionalne televizije, biće to skuplja dara nego mera. U budžetu nema novca za obnovu RTS-a i neophodne su inostrane donacije, koje će doći samo pod uslovom da zaista postanemo javni servis. Ako se država opredeli da televiziju ostavi u podaničkom odnosu prema vlasti, onda nema pomoći. Uticaj nacionalne televizije će se srozavati a privatne će jačati i mi ćemo biti zadovoljni misleći da je RTS nezavisan, dok će se preko privatnih stanica ostvarivati interesi koje je prethodni režim ostvarivao preko državne."
       IVANA JANKOVIĆ