Nemačka naučna i akademska javnost spori se oko filozofskih aspekata problema kloniranja. Da li je kloniranje prestup protiv individualiteta i neponovljivosti čoveka?

      Kritičar kulture DŽeromi Rifkin u svojoj studiji (Das biotechniche Zeitaiter) napisao je: "Ko kontroliše gene, taj kontroliše 21. vek!"
       U rano leto 1997. godine prvi put su škotski naučnici objavili senzacionalnu vest da je klonirano jezgro ćelije i stvorena životinja identičnog genetskog materijala sa ćelijom organizma iz koga je kopirana - reprodukovana. Tako je sačinjena ovca Doli. Od tada do danas kontroverzne, filozofske diskusije o ovoj temi ne prestaju i sve se vrti oko suštinskog pitanja: Da li je kloniranje oprečno pojmu ljudskog dostojanstva?
       U Nemačkoj ova debata ne prestaje u naučno-akademskoj javnosti, Novi povod je nedavno izašla knjiga "Hello Dolldž. Uber das Klonen", Suhrkamp Frankfurt 2000. U njoj je obrazloženo nekoliko teza koje se svode na sledeća pitanja:
       Da li kloniranje čini prestup u odnosu na zaštitu embriona? Da li je kloniranje prestup protiv individualiteta i neponovljivosti čoveka? Da li je čovek koji se nalazi u rasponu između prirode i kulture, principijelno ovlašćen da interveniše u prirodi? Ako je čovek od začeća do smrti shvaćen kao jedinstvo, da li je u tom slučaju dupliranje ličnosti prestup protiv čovekovog dostojanstva?...
       U većini priloga objavljenih u ovoj knjizi je otpor protiv kloniranja shvaćen kao izraz antikvirane slike sveta i kao antiprosvetiteljski gest. Iz polemika koje su tim povodom nastale, mogu se kristalizovati dva diskursa: apokaliptičari i euforičari.
       Apokaliptičari se boje sloma ekoloških sistema, širenja nepoznatih bolesti kroz genetički manipulisane organizme i zloupotrebu genetskih procedura.
       Euforičari očekuju izgradnju ekološki prihvatljive agrarne privrede putem biljaka koje su rezistentne na štetočine, zdravije životinje, izlečenje teških bolesti i nadasve - revoluciju u kontracepciji!
       Da li je zaista skandal to što Julijan Nida Rimelin, renomirani profesor filozofije iz Getingena a sada ministar kulture u kabinetu Riharda Šredera, veli da "embrioni nisu nosioci ljudskog dostojanstva", već su autonomni skup ćelija ili slobodno lebdeći "embrionauti". Konsekventno tome, evidentno bi bilo da kloniranje ne povređuje ljudsko dostojanstvo. Ta teza je primljena u naučnoj javnosti Nemačke sa žestokim reakcijama.
       Dakle, da li su embrioni nosioci ljudskog dostojanstva?
       Za Nidu Rimelina odgovor je kategorično ne. Pozadina argumenta se sastoji u negaciji onoga što bi se moglo prevesti pojmom "poštovanje", odnosno "samopoštovanje", a što je osnova ljudskog dostojanstva.
       Zbog ovakvog stava novi ministar je proglašen oportunistom i kozerom, lekarska udruženja i juristi protivreče njegovim tezama, nemačka biskupska konferencija je preneražena, Crkvi naklonjena hrišćanska opozicija podmeće mu "kulturu smrti" i prebacuje mu servilnost eugeničarima i gen-euforičarima.
       Povod za ovu raspravu je esej o terapeutskom kloniranju koji je Nida Rimelin objavio u berlinskom listu "Tagesspiegel". Na pitanje "može li kloniranje uopšte povrediti ljudsko dostojanstvo", odgovor ministra je u ovom tekstu, dakle, kategorično negativan.
       Radikalni utilitarist, australijski filozof Piter Ziler postulirao je svoje teze o "pravu na život" i "pravu na eutanaziju" u odnosu na ono šta je "persona" i da li joj se mogu pripisati "intencionalitet" i "racionalitet". Analogija ove dve argumentacije je evidentna. Zinger definiše pravo na život za samoodređenje ličnosti, a Nida Rimelin uzima samopoštovanje za kriterijum ljudskog dostojanstva.
       Iz ovih polemika i argumenata ostaju bez odgovora neka suštinska pitanja. Na primer, koji su kriterijumi odlučujući za sistematsko poboljšanje genetskog materijala, tačnije, kako izgleda željeni čovek? Treba li da izgleda inteligentnije ili srećnije? Ili pak da bude srdačniji, kreativniji, robustniji, senzibilniji? Može li se pojam "ljudsko dostojanstvo" zameniti pojmom "ljudsko pravo"?...
       Slavni Jirgen Habermas naziva kloniranje "moralnom opscenošću narcističkog udvostručenja sopstvene genetske datosti".
       Angažovani katolik Špeman podseća na teološke implikacije ovog problema citirajući nikejsko-carigradski credo "Rođen, ne stvoren", koji je formulisan na Prvom vaseljenskom saboru 325. godine, a koji se odnosi na rođenje Logosa, Sina Božijeg. Ta formulacija važi i za one, veli Špeman, koji u Sina Božijeg ne veruju.
       Kako god se dalje odvijao ovaj dijalog započet onog trenutka kada je ovca Doli pokazana svetu, jedno će biti izvesno. Kritičar kulture DŽeromi Rifkin je u svojoj studiji (Das biotechniche Zeitaiter) tu izvesnost formulisao rečenicom:
       Ko kontroliše gene, taj kontroliše 21. vek!
      
       ZORAN ANDRIĆ
      
      

Kad počinje život duše? Britanski "Dom lordova" je 21. januara ove godine, posle šestočasovne debate, sa 212 glasova "za" i 92 "protiv" izglasao dopune zakona o ćelijama embriona donetog još 1990. Adekvatno tom zakonu dopušteno je manipulisati genetskim materijalom do 14. dana nakon "začeća", dakle do momenta morfogeneze. Ovo podseća na sholastičke spekulacije o početku personalnosti. Za Tomu Akvinskog "život duše" otpočinje u trećem mesecu, za britaski Parlament 15 dana nakon začeća.