Dok su Srbi čamili pod sankcijama, bratska Rusija naučila je da računa. Potpredsednika savezne vlade Miroljuba Labusa dočekali su oštri pregovarači o isplati duga za gas, a srpske privrednike otkriće da u Moskvi nemaju šta da traže

      Pre četiri godine, kad je osnivana Veksim banka, ruska banka sa jugoslovenskim kapitalom u Moskvi (oksimoron izazvan sankcijama), pitali rukovodeći ljudi svoje zaposlene, Ruse: "Kako pamtite Jugoslaviju?". "Ah, imali ste divne suve šljive", kažu sredovečni Moskovljani, koji su zbog jugoslovenske robe stajali u dugačkim redovima. "Otkud šljive", začudiše se Jugosloveni, "pa toga odavno već nema ni u Srbiji."
       Pre nekih 20 godina, samo jedan od tadašnjih poljoprivrednih giganata, "Takovo" iz Gornjeg Milanovca, izvozilo je u Rusiju 400 tona šljiva. Prošle godine u Srbiji je rodilo 370 tona šljive, jedva za domaće potrebe, a požegaču - šljivu koja je u vreme Miloša Obrenovića bila jedan od dva glavna izvozna artikla - trebalo je tražiti svećom.
      
       Zahlađenje
       Niti je Srbija ono što je bila, niti su Rusi oni nekadašnji. Potpredsednik savezne vlade Miroljub Labus rekao je prošle nedelje jugoslovenskim privrednicima koji rade u Moskvi (najčešće registrovani kao "Kiprani") da su njegovi razgovori sa kolegom iz ruske vlade Viktorom Hristenkom o isporukama gasa, vraćanju jugoslovesnkog duga i izvozu jugoslovenske robe bili "otvoreni i konstruktivni". Srpski izvori u Moskvi kažu da je to samo eufemizam za prilično neprijatne razgovore u kojima "Hristenko nije pokazao nikakvo razumevanje za jugoslovensku situaciju" i, naprotiv, zaoštrio stav o interesima ruskih firmi da, na ime starog duga za gas, preuzmu neka srpska preduzeća.
       Deo Labusovih razgovora ticao se sprovođenja sporazuma o slobodnoj trgovini koji su Rusija i Jugoslavija sklopile u vreme socijalista. Ugovor je povoljan jer je 90 odsto jugoslovenske robe na slobodnom režimu, ali sporazum tek treba da se ratifikuje u obe skupštine. Labus je obećao da će jugoslovenski parlament to učiniti na prvoj sledećoj sednici, Hristenko se odlučio za neodređenu vremensku odrednicu "uskoro".
       "Takav ugovor nema nijedna zemlja iz našeg okruženja. Ako to ne iskoristimo, ili ne znamo šta radimo, ili smo nesposobni", kaže Miroslav Mitković, direktor Komercijalno tehničkog biroa i predstavnik Privredne komore Jugoslavije u Moskvi . "Gasni aranžman je svojevrstan kredit, bez rizika naplate, što je u Rusiji najveći problem."
       Najjača jugoslovenska uzdanica su građevinari koji su na ovom tržištu prošli kroz sito i rešeto. Labusu su jetko rekli da su prethodne jugoslovenske vlasti Rusiju odgurnule i napustile još 1992. godine, i da bi oni mogli da zarade tri puta više novca nego što vredi gasni aranžman "kad bi iza njih stajala država".
      
       Pita
       Jugoslovenski privrednici koji su u organizaciji PKJ izlagali na Međunarodnom sajmu prehrane u Moskvi baš u vreme Labusove posete, vratili su se u Beograd pomešanih osećanja. Pantelija Gačić, v.d. direktora "Takova", kaže da je prošle godine ta firma izvezla simbolične količine dečje hrane "juvitana" i da ove godine planira da taj izvoz upetostruči. "Proizvođači hrane nemaju šta da traže na ovom tržištu ako poljoprivreda ne dobije subvencije od vlade, kakve imaju druge zemlje", kaže Gačić i navodi primer brašna: u Moskvi košta osam dinara kilogram, a u Srbiji 12.
       Gliša Glavaški, direktor izvoznog sektora u "Sojaproteinu" iz Bečeja kaže da njegova firma ima predstavništvo u Rusiji koje je u poslednjih deset godina imalo izvesnih uspona i velikih padova. "Sad imamo najava da bi jedan od ruskih učesnika u gasnom aranžmanu mogao da poveća porudžbinu naše robe za 50 odsto", kaže on. I tu je reč o simboličnim količinama, a Glavaški kaže da je rusko tržište teško ne samo zbog inostrane konkurencije već i zbog ruskih proizvođača koji su počeli da osvajaju tu proizvodnju.
       Novopridošli na rusko tržište, vlasnik poslovnog sistema "Todorović", Mihailo Todorović veruje da će kore za pite i smrznuta testa ove firme naći tržište u Rusiji, a tehničkog direktora "Floridabela" "drži fini optimizam". "Na domaćem tržištu smo za kratko vreme postali vodeći snabdevač suvog voća, muslija, kikirikija i lešnika, a za naš štand u Moskvi vladalo je veliko interesovanje ruskih partnera." "Juhor" i "Mitros" ocenili su da bi jedini artikal s prođom na ruskom tržištu mogao da bude pašteta, a Radisav Bogdanović, vlasnik firme "Global" iz Užica, zamislio je da Ruse koji piju domaću votku, a radi prestiža viski, nauči da piju "staru sokolovu rakiju", luksuznu srpsku šljivovicu.
      
       Prodor
       "Jeste li potpisali neki ugovor?", pitao je pomalo cinično Labus privrednike u punoj sali jugoslovenske ambasade u Moskvi. I ostao bez odgovora.
       Po mišljenju Jugoslovena lokalaca iz ambasade i PKJ, najviše obećava pristup za koji su se odlučile četiri uspešne jugoslovenske firme. "Avala Ada", "Bambi", "Centroproizvod" i "Plantaže" iz Podgorice osnovali su rusku firmu "ABC produkt". Zoran Ivković, direktor nove firme, kaže: "Imaćemo zajedničko veliko skladište, ponudu u rubaljskim cenama na lageru i moći ćemo sami da kontrolišemo kako se plasiraju naši proizvodi." "Iz tog centra moći ćemo da snabdevamo i gradove u radijusu od hiljadu kilometara gde konkurencija nije toliko jaka kao u Moskvi, a snabdevenost je slabija", kaže Bratislav Gajić direktor marketinga u "Avali Adi". Uskoro bi mogli da im se pridruže i "Knjaz Miloš", "Next", i "Jaffa".
       "To je jedini način da se ovde uspe: roba u Moskvi i stalno prisustvo u ruskim regionima koji su mnogo manje snabdeveniji od glavnog grada", kaže Miloš Mirković, predsednik Veksim banke. "Banka je spremna da podrži pripremu izvoza jugoslovenskih preduzeća. Najjeftiniji krediti koje Jugoslavija može da dobije od stranih banaka su sa kamatom od 12 odsto, a naša je devet odsto."
      
       TANJA JAKOBI