Došli smo dotle da se na nas odnosi izreka kako svaka država ima svoju mafiju, samo ovde mafija ima svoju državu

      Niko živi sa sigurnišću ne može tvrditi ni da li je Miodrag Zečević još u zemlji, ili je iz nje na neki volšeban način, i pored oduzetih pasoša, ipak izašao. Ovaj bivši direktor Bank franko jugoslav iz Pariza i Jubmes banke iz Beograda napravio je potez od koga staje pamet: prema ogorčenom objašnjenju guvernera NBJ Mlađana Dinkića, Zečević je falsifikovao potpis tadašnjeg viceguvernera NBJ Branka Dragaša, kojim dozvoljava stranim poveriocima Bank franko jugoslav da za svoja potraživanja prema ovoj banci plene imovinu SRJ svuda u svetu gde je zateknu. Dug iznosi 192 miliona maraka. Srećom, niko ga nije naplatio.
       Ovako nešto, koliko se pamti, nije zabeleženo, ali ipak nije bilo dovoljno da (sad već takođe bivši) javni tužilac Andrija Milutinović zadrži Zečevića u pritvoru, nego ga je pustio na slobodu. Sad očito od Zečevićeve dobre volje zavisi da li će u zemlji i ostati budući da se pokazalo da je ovde lakše bilo dobiti dupli pasoš nego telefonski priključak.
      
       "Društveni dogovor"
       Svi se slažu u pretpostavci da Miodrag Zečević ovakvo kriminalno delo, kao i niz prethodnih, nije mogao sprovesti sam. Založiti državnu imovinu za svoje dugove (makar i falsifikovanim potpisom) može samo čovek čvrsto povezan sa rukovodstvom te iste države. Ovde se, dakle, može govoriti o organizovanom kriminalu.
       Ovo je samo jedan u nizu slučajeva koji nameću pitanje da li smo mi zemlja u kojoj se organizovani kriminal do te mere "zapatio" da se izjednačio sa državom, da li ga je država tolerisala, podsticala, ili ga je u svoje ruke sasvim preuzela. I drugo, kako se sada protiv toga boriti - ima li u redovima nove vlasti elana, potom i snage da se sa organizovanim kriminalom bori i da se on suzbija, jer do sada nijednoj zemlji nije uspelo da ga iskoreni.
       "Ne postoji ni teorijska ni praktična mogućnost da se organizovani kriminal iskoreni kad se jednom zapati. Postoji samo mogućnost da se smanji i drži pod kontrolom tako da ne nanosi veliku štetu državi i građanima", kaže u razgovoru za NIN ugledni kriminolog dr Dobrivoje Radovanović, direktor Instituta za sociološka i kriminološka istraživanja.
       Iskorenjivanju ćemo se vratiti na kraju, a sad je zanimljivo objasniti kako je organizovani kriminal, po kome ova zemlja ipak nije bila poznata, tokom "godina raspleta" uspeo da se ovoliko ukoreni. Cilj organizovanog kriminala je nezakonita dobit i tu se ne bira vrsta delatnosti - od "društveno prihvatljivih", kao što su finansijske mahinacije, utaja poreza, trgovina naftom i cigaretama, pa do sasvim nezakonitih - trgovina drogom, oružjem, ljudima. U oba slučaja, bez nekakve kopče sa državom ne može da opstane. Država ga može tolerisati, potpomagati, a mogu ga u svoje ruke preuzeti državni organi ili neki njihovi delovi. Protiv trećeg vida najteže se boriti jer ulazi u državno tkivo - činovnički aparat, sudstvo i organe gonjenja, objašnjava dr Radovanović.
      
       Prljavi poslovi
       Kod nas je, pod velom sankcija, napravljen svojevrsni "društveni dogovor" između države i građana kojim je država deo svojih nadležnosti prenela na podzemlje na primer, za rat u kome "nismo učestvovali" i za probijanje ekonomske blokade.
       "Na prvi pogled ovo deluje opravdano, ali država je morala znati da će kriminal iskoristiti priliku. Obavljao je prljave poslove i davao deo dobiti pojedincima i državi. Onda su delovi sistema shvatili da to mogu i sami raditi, pa je nastao sukob. Postepeno su ljudi iz vlasti preuzimali ove poslove i to je siguran put da se država kriminalizuje i postane deo organizovanog kriminala. Podzemlje je žestoko reagovalo - i to je ključ silnih nerazjašnjenih ubistava", smatra dr Radovanović.
       Sankcije su pogodovale razmahu organizovanog kriminala, slaže se, u razgovoru za naš list i Marko Nicović, bivši šef beogradske policije i međunarodni ekspert za drogu. Međutim, smatra on, država je baš tad morala da daje primer etike običnom čoveku načinom na koji posluje materijalnim sredstvima koja joj stoje na raspolaganju. Naša država radila je upravo suprotno - neke nelegalne poslove sama je stvarala, neke tolerisala. Dok je celo društvo tonulo u siromaštvo, policijski i sudski aparat korišćen je krajnje selektivno - u oblasti privrede i finansija postupali su po zakonu tek kad im se naredi, kaže Nicović.
       Pošto je država počela da preuzima poslove od organizovanog kriminala, ona je stvorila i pravnu klimu koja joj je omogućila da te poslove nesmetano radi, kaže dr Radovanović. "Zakoni su primenjivani selektivno - protiv suparnika u biznisu, a svoji ljudi su izuzimani od odgovornosti za organizovani kriminal. Toj pravnoj klimi država je pridodala još niz podzakonskih akata u vidu uredbi. Za najunosnije poslove uvedene su kvote, kontingenti i cela ekonomija tome je prilagođena, a svi profitabilni poslovi prešli su u ruke organizovanog kriminala, čiji su nosioci bili pripadnici državnih i partijskih struktura, ili njihovi srodnici", kaže dr Radovanović. On se čudi zašto nova vlast još ne ukida ove uredbe, kvote i kontingente.
      
       Korumpirana vlast
       Stara vlast je ovaj mehanizam tako majstorski razradila da će nova imati velike teškoće ako krene u obračun s ovim finansijskim centrima moći, smatra dr Radovanović. U tome joj je potrebna međunarodna pomoć, i ona će je dobiti, izjavio je Bodo Hombah, koordinator Pakta za stabilnost jugoistočne Evrope, tokom svoje nedavne posete Beogradu. Novim jugoslovenskim vlastima obećana je materijalna i stručna pomoć u borbi protiv organizovanog kriminala "jer se zaštitom Jugoslavije štiti i Evropa".
       Dragan Šutanovac, savetnik saveznog ministra unutrašnjih poslova, i Miloš Oparnica, zamenik načelnika Uprave kriminalističke policije (budući nacionalni biro Interpola), u razgovoru za NIN kažu da je Ronald Nobl, generalni sekretar Interpola, poslao pismo u kojem čestita na postavljenju novom ministru unutrašnjih poslova Zoranu Živkoviću i podržava povratak Jugoslavije u međunarodnu policijsku organizaciju Interpol. Naša zemlja formalno će se vratiti u ovu organizaciju u septembru, na godišnjoj Generalnoj skupštini u Budimpešti (SRJ zapravo iz ove organizacije nije izbačena, već joj je osporen kontinuitet sa SFRJ).
       "Jugoslavija je krajem prošle godine u Palermu potpisala Konvenciju Ujedinjenih nacija protiv transnacionalnog organizovanog kriminala, pre svega protiv trgovine ljudima, a posebno trgovine ženama i decom. Konvencijom su pokriveni i svi ostali oblici organizovanog kriminala. To je bio državnički i ministarski skup, a u ime naše zemlje Konvenciju je potpisao Momčilo Grubač, savezni ministar pravde", kaže Šutanovac, koji je prisustvovao skupu u Palermu.
       Potpisivanje Konvencije ne podrazumeva samo prava, nego i obaveze - države potpisnice moraju u svoja zakonodavstva inkorporirati osnovne stavove iz Konvencije.
       "Naša mafija ipak je minorna u odnosu na, recimo, rusku i kinesku. Svet se boji kineske mafije, a veliki deo nje prolazio je baš preko naše zemlje. Jugoslavija se režimom viza zaštitila delom od ruske mafije, pa sad nema toliko jake krake van državnih ili paradržavnih centara", kaže Miloš Oparnica. Mađarska je, na primer, angažovala pedesetak pripadnika američke specijalne policije da "očiste" granicu prema Rusiji. "Gde je velika korupcija, tu cveta kriminal - to ne ide odvojeno. A mi smo u vrhu liste korumpiranosti u svetu, odmah posle Nigerije", podseća Oparnica.
       Kriminalcima je najpre stalo da svoj novac legalizuju jer imaju kapital koji je neoporezovan. Za to im, primera radi, može poslužiti i privatizacija. Ekonomsku korist u prethodnom sistemu imao je onaj ko ima dobre informacije. Država je napravila takav sistem da se svaki građanin osećao kao kriminalac - znalo se, na primer, da ni cigarete nisu legalno ušle u zemlju. Znalo se da je samo 10 odsto trgovine pod legalnom kontrolom, kaže Šutanovac.
      
       Drakonske kazne
       Ovde ipak, smatra Miloš Oparnica, nije došao krupan međunarodni kriminal, jer smo mi siromašna zemlja. "Sreća je da se možemo učiti na primerima okolnih zemalja i videti njihove greške. U planu je da se oporezuje sve što je nelegalno stečeno", kaže Dragan Šutanovac.
       Treba računati da će organizovani kriminal pružiti žestok otpor. On se može manifestovati u obliku nasilja (te znake već imamo), pretnji (i to je na delu), opomena, napada, otmica, ili pak pokušaja da se pripadnici nove vlasti uvuku u poslove, kaže dr Radovanović. "Na altruizam novih političara ne treba računati da iz moralnih razloga krenu u borbu protiv ovog zla i da u njoj istraju, jer to prosto nije u ljudskoj prirodi", smatra dr Radovanović. "To je moguće u početnoj fazi, kad organizovani kriminal napadne (novcem ili nasiljem), ali su kasnije potrebni drugi mehanizmi: na primer, javnost rada i brze i efikasne promene političara kako bi se izbeglo njihovo uvlačenje u kriminal. Dalje, neophodne su visoke zaprećene kazne za korupciju (najmanje 50 godina, deset je smešno malo). Za borbu protiv organizovanog kriminala potrebno je uvesti i kumulativne kazne, kao u Americi, što na neograničeno vreme izoluje mafijaške bosove i onemogućava im dalji rad", smatra dr Dobrivoje Radovanović.
       Postavlja se pitanje koji je racionalan motiv političara da održe toliku čvrstinu karaktera, pa da uprkos pretnjama, ucenama ili primamljivim finansijskim ponudama, istraju u borbi protiv organizovanog kriminala. Želja za vlašću kod nekih ljudi toliko je žestoka da nadjačava strah od opasnosti - ističe taj bitan psihološki razlog dr Radovanović.
      
       Čistka u policiji
       "Ništa se od promene vlasti na ovom planu nije bitno desilo, niti je podzemlju poremećen posao", smatra Marko Nicović. "Ono je svesno da se policija ne snalazi brzo, a događaji sa Mihaljem Kertesom, bivšim direktorom Savezne carine i Zečevićem pokazuju nemoć policije. Kad se konsoliduje prava policija, sudar će biti žestok i krvav i zato se on za sada odlaže. Kriminal svakako ima jači motiv od boraca protiv njega, jer teži održanju profita i moći." Policija ovaj posao može raditi samo iz ubeđenja i entuzijazma, mora biti animirana, a u ovoj pesonalnoj konstelaciji, to se neće dogoditi, kaže Nicović. "Miloševićeva policijska struktura mora biti uklonjena sa rukovodećih mesta, jer potčinjeni odlično znaju šta su radili nadređeni i to ih može demotivisati." Nova vlast ozbiljnosti problema nije sasvim svesna, možda u konturama nazire opasnost, ali nije u stanju da ga reši, smatra Nicović.
       Pre svega, mora se promeniti krivični zakon, potom zatražiti pomoć velikih kriminalističkih policija, kao što su FBI, Skotland jard, Bundeskriminalmt, i to što pre.
       Uspeh akcije, smatra dr Radovanović, koja nikako ne sme biti kampanjska nego kontinuirana, sa specijalizovanim ekipama za različite delove kriminala, zavisi od mnogo faktora. Jedan od njih je i mentalitet građana - teško je boriti se u vrednosnom sistemu koji funkcioniše na principu porodice, familije, plemena (takav je albanski, sicilijanski, crnogorski, pa i srpski).
       Savezno ministarstvo unutrašnjih poslova ne može da suzbija organizovani kriminal, slažu se Dragan Šutanovac i Miloš Oparnica. Ono je "link" između sveta i republičkih ministarstava. Oni kažu kako je na Zapadu jasno detektovano koji oblici kriminala ovde postoje i njih ugrožavaju. Mi smo bitni kao prvi bedem prema zemljama EU. Ili ćemo ući u žestok okršaj sa organizovanim kriminalom, ili ćemo parazitirati narednih sto godina. Ovo prvo je državni i nacionalni interes, a ni svet nam neće dozvoliti da ovu pojavu tolerišemo, kažu ova dva naša sagovornika, pripadnika nove vlasti.
       Svet je ipak, proteklih godina, tolerisao uvođenje cele jedne zemlje u nelegalnu zonu, pa smo došli dotle da se na nas odnosi izreka kako svaka država ima svoju mafiju, samo ovde mafija ima svoju državu.
      
       BILJANA STEPANOVIĆ