Što se tiče tampon-zone, postoji mnogo ideja šta raditi sa njom. Svako shvata da je to problem i da tu nešto mora da se uradi. Sjedinjene Države ne isključuju nijednu ideju. To je odluka koja je umnogome u rukama NATO-a i o tome će Čović sa njima razgovarati

      Prošlonedeljni pucnji iz albanskog snajpera na vozilo američke delegacije koja je obilazila liniju fronta između srpske policije i naoružanih Albanaca, nisu pokolebali ambasadora Vilijama Montgomerija u pohvalama jugoslovenskim i srpskim vlastima na račun plana za rešavanje krize na jugu Srbije. U razgovoru za NIN ambasador objašnjava razloge dobre saradnje sa ovdašnjim vlastima kao i zašto je situaciju na jugu Srbije uporedio sa Severnom Irskom i Bliskim istokom.
       - Jedino na šta sam mislio kada sam pomenuo ta mesta bila je ideja da kad god pokušavate da organizujete mirovne razgovore ili iznalazite rešenja za postizanje mira, ekstremisti pojačaju aktivnosti da ih spreče, da onemoguće mirovne razgovore. Zbog toga sam pomenuo ova dva regiona i zaista nisam mislio ni na kakvo generalno poređenje.
       Mislim da je plan srpskih i jugoslovenskih vlasti veoma pozitivan jer se u njemu govori o nekim problemima koji već dugo postoje a koji se moraju rešavati. Navodi se da će promene koje su neophodne da bi se tamo stvorilo društvo kakvo želite, koje podrazumevaju uključivanje svih žitelja u njegove strukture kako bi svi bili građani prvog reda, biti dugoročan proces. Plan govori o vremenu od dve do tri godine, koliko će biti potrebno za ekonomsko-socijalni razvoj. Zato mislim da ne postoje razlike u našim shvatanjima da će ovo biti dugoročan proces. Pitanje je koliko dugo mogu trajati oružani sukobi. Složio bih se sa vašim vlastima da to mora biti okončano mnogo brže.
      
       Svesni ste da, na različite načine, i Srbi i Albanci mnogo očekuju od Amerikanaca. Kakva će biti vaša uloga u pokušajima rešavanja krize u Preševskoj dolini?
       - Mi imamo četiri-pet oblasti preko kojih nameravamo da podržimo ovaj proces. Najpre, naši vojnici u sastavu Kfora moraju veoma pažljivo da nadziru graničnu oblast i da u najvećoj mogućoj meri spreče priliv naoružanih ljudi i vojne opreme namenjene pokretu naoružanih ekstremista. To shvatamo veoma ozbiljno: dramatično smo povećali broj patrola i opreme na terenu a preduzeli smo i neke druge korake. Kao što znate, sada u bazi Bondstil imamo između 80 i 100 pritvorenih u pokušajima da uđu na teritoriju Srbije.
      
       Da, ali to nije neka fascinantna cifra s obzirom na tri hiljade, možda i više, naoružanih ljudi koji operišu u tampon-zoni?
       - Ne znam koliko ih ima, procene se razlikuju. Prema našim saznanjima, njihov broj je znatno manji od ovoga koji vi pominjete. Suština je, da bez obzira koliko ih sada ima, oni zavise od isporuka opreme i od priliva novih ljudi a deo procesa je da im to maksimalno otežamo.
       Nameravamo da sa našim savezncima u NATO-u veoma pažljivo razmotrimo celu tu priču sa kopnenom zonom bezbednosti i da pokušamo da, u dogovoru sa vašim vlastima, odlučimo šta da sa njom uradimo, jer se ona svakako koristi u svrhe i na načine koji nikako nisu predviđeni Vojno-tehničkim sporazumom. Mislim da će gospodin Čović, prilikom svoje posete sedištu NATO-a, imati priliku da sa tamošnjim zvaničnicima razmeni mišljenja o toj temi.
       Oblast ekonomije je treća oblast preko koje nameravamo da pomognemo. Za ovu godinu imamo 100 miliona dolara budžeta namenjenog za pomoć Srbiji i nameravam da se postaram da određeni procenat te pomoći ode u južnu Srbiju, onako kako predviđa i plan (Čovićev). Konačno, nameravamo da našu podršku iskažemo i preko nastupa u medijima i na bilo koji drugi način na koji vaša vlada smatra da možemo da pomognemo.
       Stiče se utisak da se Amerikanci, više nego drugi partneri u NATO-u, protive bilo čemu što bi vodilo vojnoj intervenciji, na primer, ukidanju ili smanjivanju tampon-zone?
       Što se tiče tampon-zone, postoji mnogo ideja šta raditi sa njom. Svako shvata da je to problem i da tu nešto mora da se uradi. Pitanje je šta? Sjedinjene Države ne isključuju nijednu ideju. To je odluka koja je umnogome u rukama NATO-a i o tome će Čović sa njima razgovarati.
      
       Ako bi evropski partneri u NATO-u odobrili ukidanje te zone, da li bi se američka strana tome protivila?
       - Nije to način na koji se stvari rešavaju u NATO-u. Tamo će se raspravljati dok se ne postigne konsenzus. Verujte mi, trenutno nijedna članica alijanse nije sasvim odlučila kako da se postavi u ovoj situaciji. Nije, dakle, reč o jednoj ili dve zemlje koje pokušavaju da blokiraju konsenzus, već se radi o tome da se mora razgovarati o tome koji je najbolji put kojim treba ići.
      
       Ovde se veruje da bi od velike pomoći bilo i kada biste malo zapretili ekstremistima, a smatra se da to možete.
       - Potpuno ste u pravu. Kada sam vam dao spisak stvari koje nameravamo da uradimo, prevideo sam da pomenem jedan od ključnih momenata i hvala što ste me na njega podsetili. Uputili smo seriju protesta i imali brojne razgovore sa svakim od lidera kosovskih Albanaca u kojima smo isticali štetu koju ponašanje ekstremista nanosi njihovom imidžu na Zapadu. To su im rekli i mnogi evropski lideri. Nema jednog sastanka sa vođama kosovskih Albanaca na kome ovo nije jedna od ključnih tema. Realnost je da će ovo imati velikog uticaja na to kako će oni biti doživljeni i kako će ceo problem Kosova biti viđen.
      
       Da li se ta kritika odnosi i na Albance sa juga Srbije? Da li ste i sa njima u vezi?
       - U vezi smo sa gospodinom Halimijem, gradonačelnikom Preševa, kao i sa nekim zvaničnicima iz Velikog Trnovca. Nemamo direktne kontakte sa naoružanim albanskim pobunjenicima. Nisam siguran koliki uticaj imamo među njima.
      
       Kako komentarišete Halimijeve najnovije izjave da je srpski plan nerealan i neostvarljiv?
       - Kada o nečemu ozbiljno pregovarate, ne pridajete mnogo pažnje raznim izjavama za štampu. Davno sam naučio da sa ljudima sednem i direktno razgovaram pre nego da se oslanjam na nešto što čitam u štampi.
      
       Albanska strana naglašava da bi volela da međunarodnu zajednicu vidi u nekoj ozbiljnijoj ulozi u nekim budućim mirovnim razgovorima. Da li vi ostajete samo posmatrači koji podržavaju plan ili razmišljate o ulozi posrednika ili neke treće strane u eventualnim pregovorima?
       - Nismo ništa od toga. Ovo je u potpunosti vaša ideja i plan. Mi je podržavamo jer sadrži demokratske principe, vrednosti i poglede na rešenje problema koji su i naši. Nije nikakvo čudo što takav plan podržavamo ali nećemo biti nikakvi posrednici.
      
       Kako vam se dopada ideja ministra Gorana Svilanovića da Kosovo i ceo region postanu tema međunarodne konferencije ?
       - Ideju o nekoj vrsti Dejtona 2 pokrenuli su razni ljudi, neki od njih su i u Americi. Mislim da je ideja veoma preuranjena. Takva konferencija nikako ne bi smela da se organizuje pre nego što se precizno zna šta njome hoćete da postignete i pre nego ste spremni da živite sa njenim posledicama. Mislim da je prerano sada govoriti o tome.
      
       Kažite, konačno, ko su bili strelci koji su pokušali da vas zaplaše prilikom nedavne posete Bujanovcu?
       - Jasno je da šta god da se dogodilo, došlo je sa strane sela Lučane koji kontroliše OVPBM.
      
       Ali tako nije pisalo u vašem prošlonedeljnom saopštenju?
       - Da, ali morate da shvatite da je iz pozicije u kojoj sam sedeo, bilo teško tačno reći šta se desilo. Bio sam u vozilu koje je prilično zvučno izolovano a možda i zato što starim, nisam čuo ništa. Video sam uznemirene ljude ali sam nisam imao ideju šta se dogodilo. Nisam, dakle, mogao da vidim šta se događa a nisam ni čuo pucnje. Drugi su ih čuli, videli smo da ima problema, okrenuli se i vratili. Kasnije smo, na televiziji, videli oblake dima iz pušaka u pravcu iz koga je pucano. Dakle, dogodilo se, ali veoma brzo u situaciji koju mi zovemo "fog of njar", što znači u stanju konfuzije i nesigurnosti u ono što se desilo.
      
       LJUBICA GOJGIĆ