U Srbiji je očigledno isparila, u početku javno demonstrirana gadljivost prema kolaborantima sa Miloševićevim režimom. Stranke DOS-a širokogrudo (iako to ne priznaju) ugošćuju njegove saradnike i simpatizere

      Od prošlog oktobra košava nas nije pošteno produvala ali, svejedno, odnekud stalno vuče promaja. Duvanje je u neposrednoj vezi s političkim strujanjima. Ovde su sva vrata širom otvorena jer se širokogrudo dočekuju novi članovi dosovskih stranaka. Oni još nevini (bez stranačkog iskustva) žure, guraju, trče i utrčavaju. Politički iskusniji, obogaćeni zavidnim stažom u doskoro vladajućim strankama smelo preleću u novovladajuće. Uzburkalo se na nebu i na zemlji. Kao u vreme najezde skakavaca. Svi bi voleli da se zna da su oduvek bili za DOS, da su sada sa DOS-om.
       I DOS ih alavo guta. Treba nahraniti osamnaest gladnih stomaka i zato se ne pravi pitanje. Najkrupniji zalogaj već je zastao u grlu Demokratskom centru.
      
       Julovska dovitljivost
       Ovoj maloj stranci utrčao je Slobodan Živulović, po mnogima "nekrunisani kralj" Batočine. Za njim ovih dana traga policija, o njemu mediji često izveštavaju. Bio je predsednik SO Batočina ili, kako se voli kasti, njen gradonačelnik. Kao član Direkcije JUL-a izvojevao je dve uzastopne pobede ove stranke na lokalnim izborima. U Batočini je organizovana i centralna izborna konferencija JUL-a u predizbornoj kampanji za lokalne izbore. Bio je direktor firme "Straževica".
       Živuloviću je 5. februara Zoran Dobrosavljević, sudija i v.d. predsednika Opštinskog suda, odredio jednomesečni pritvor jer se protiv njega vode dva krivična postupka zbog osnovane sumnje da je zloupotrebio službeni položaj. Živulović se, međutim, kako je objasnio Dobrosavljević, nije pojavio na dvadeset četiri sudska procesa iako je na vreme i redovno dobijao pozive suda. Još nije uhapšen jer se navodno nalazio u Vrnjačkoj Banji na lečenju, odakle se u međuvremenu već odjavio i nestao u nepoznatom pravcu.
       Uprkos svim svojim mukama, Živulović je pokazao zavidnu revnost. On je krajem januara, kako je izjavio LJubiša Milosavljević, predstavnik Demokratske stranke iz Batočine, u svom preduzeću "Straževica" omogućio "osnivanje ogranka Demokratskog centra" (DC). Ovaj prebeg oštro je osudio DOS Batočine ocenjujući ga kao "pokušaj julovaca da se infiltriraju u novu vlast i na taj način sačuvaju pozicije stečene u prethodnom periodu". Zbog toga je delegacija DOS-a obavestila o ovom "presedanu" rukovodstvo ove članice DOS-a.
       Demokratski centar je odgovorio da "nema nikakvog uticaja, učešća ni ingerencija na rad SO Batočina, Izvršnog odbora SO Batočina, niti predsednika SO". Ali: "Izražavamo zadovoljstvo naglim bujanjem demokratskih potencijala na teritoriji Batočine, doskorašnjeg bastiona JUL-a." Šest dana kasnije, shvatajući valjda da je vrag odneo šalu, Izvršni odbor DC u Beogradu izveštava prijatelje iz DOS-a u Batočini: "Obaveštavamo vas da je proverom od strane Izvršnog odbora utvrđeno da članovi našeg OO u Batočini nisu bili članovi JUL-a (a o čemu imamo njihovu pismenu izjavu uz biografiju)."
      
       Infiltriranje
       Tim povodom Vesna Marjanović, portparol DC-a za NIN je preinačila prethodno demonstrativno odbijanje mogućnosti da im se "prišljamčio" prevrtač: "Ovih dana smo čuli da za Živulovićem traga policija. Zbog toga ćemo najverovatnije raspustiti naš Opštinski odbor u Batočini. Mi u centrali nismo znali za njegovu biografiju, nemamo stranačku policiju koja bi mogla da kontroliše biografije novoprimljenih članova. Naš stav je od početka da ne primamo članove JUL-a i SRS-a. Što se SPS-a tiče, tu smo fleksibilniji. Obični članovi mogu da postanu i naši članovi ali će i ostati samo članovi."
       Marjanovićeva ističe da je "veliki priliv članstva čak i u DC-u". Do oktobra, stranka je brojala nekoliko hiljada članova a sada se pretpostavlja da se broj popeo na sedam hiljada. Do oktobra, DC je formirao šezdeset opštinskih odbora a sada ih ima stotinak.
      
       Male stranke, članice DOS-a, muku muče pri formiranju opštinskih odbora. Nedostatak kadrova je očigledan. To je jedan od razloga koji omogućava laku infiltraciju sposobnih i "premazanih" kadrova nekada vladajuće "crveno-crne koalicije". Ne treba, međutim, smetnuti s uma da su upravo oni, pristupajući novim gospodarima, omoguđili mirnu smenu vlasti. Mnogi tvrde da se zahvaljujući brojnosti konvertita kod nas vlast promenila bez krvi.
       Ovih dana Milat St. Protić podneo je ostavke na sve funkcije i članstvo u Novoj Srbiji (NS) zbog novopridošlica u stranci (uglavnom bivših članova SPO-a i DS). On takvim svojim kolegama zamera da su "profiteri" i to zato "što nisu učestvovali na septembarskim nego tek na decembarskim izborima za koje smo svi znali da ne mogu da budu izgubljeni". Kaže da ga niko nije slušao kada je predlagao da se takvi prvo dokažu pa da tek onda "zauzmu fotelje u prvim redovima". Zbog toga preko NIN-a upozorava predsednika stranke Velju Ilića: "Previše je popustljiv i nije isključeno da će mu se to uskoro obiti o glavu."
      
       Kragujevački primer
       Ovo nije prvi slučaj da osnivači stranke demonstriraju netolerantnost prema novopridošlicama. Slično se dogodilo i u DSS-u (videti NIN 2614 - "Izgubljena nevinost"). Stranački starosedeoci se ljute što novi brzo dobijaju rukovodeća mesta. S druge strane, razumljivo je da su novopridošli aktivniji jer imaju veću potrebu da se dokazuju i zaklinju na vernost.
       Gospodin Ilić ipak je zadovoljan: "Politička scena se menja i to je dobro." Kaže da je broj članova njegove stranke od oktobra porastao za deset hiljada tako da NS sada broji oko 50 000 članova.
       Što se "preletača" tiče, još je drastičniji primer Kragujevcu. Prilikom konstituisanja gradske vlade i saopštavanja imena njenih članova, istaknuto je da su svi iz redova DOS-a. Onda je istupio Miroslav Klačar, šef odborničke grupe SPS-a, i javno zahvalio što su u sastav nove vlade uključena i dvojica socijalista: Milenko Turanjanin kao član DSS-a zadužen za privredu i poljoprivredu u gradskoj vladi i Dragan Milosavljević kao član DS, zadužen za komunalne poslove. I pored toga što su navedena konkretna imena niko iz gradske vlade ili Skupštine grada nije demantovao taj podatak.
       Tako nastaje apsurdna situacija: članovi gradske vlade, kojima još važi članstvo u SPS-u, sada u ime nove demokratske vlade sprovode odluke o zabrani rada uličnim prodavcima, među kojima su uglavnom otpušteni radnici "Zastave". Zbog toga su oni nedavno (bilo ih je nekoliko stotina) ispred Gradske skupštine demonstrirali uz povike "bando crvena" i "hoćemo promene".
       U Subotici je Mirko Bajić, savezni poslanik DS u Veću građana, na konferenciji za novinare insistirao na tvrdnji da se u ovu stranku nije učlanio nijedan bivši socijalista ili julovac koji je imao istaknut položaj u nekadašnjoj vlasti. On je, međutim, otvoreno optužio koalicionog partnera, Demokratsku stranku Srbije: "Ekspanzija članstva u Opštinskom odboru DSS-a posledica je pružanja utočišta članovima bivšeg režima."
      
       Leskovačka mućkalica
       Gospodina Bajića iz subotičke ušuškane sigurnosti demantuju primeri iz daljine - iz leskovačkog DS. U redovima opštinskih odbora stranaka DOS-a i u vrhu lokalne vlasti u Leskovcu nema bivših članova i funkcionera levice, ali prebega ima u članstvu.
       Među poznatijima je Gojko Veličković, bivši predsednik Opštinskog odbora SPS-a i predsednik leskovačke opštine. On se prošle godine 8. oktobra učlanio u DS. Kako navode u lokalnom DS, učlanjen je u Beogradu, a Opštinskom odboru samo je "stavljeno do znanja" da je Veličković član te stranke.
       Na gotovo isti način u leskovački DS učlanjen je i Miodrag-Mića Jović, načelnik saobraćajne policije. On je kao član JUL-a na septembarskim izborima izabran za odbornika Skupštine opštine Leskovac, ali je pre početka prve sednice skupštine podneo neopozivu ostavku. Sada je jedan od kandidata za novog načelnika leskovačke policije. "Jović je vratio mandat u dogovoru sa DS a zauzvrat nije tražio ništa. Sada, međutim, pokušava da naplati ostavku nudeći se za mesto načelnika policije", ocenio je jedan od čelnika leskovačkih demokrata koji je tražio da ostane anoniman.
       Zbog naglog priliva članstva leskovački odbor DSS-a formirao je Komisiju za prijem. Neki su ipak uspeli da se "neopaženo provuku".
       Miodrag Jovanović, portparol DSS-a, kaže da je posle 5. oktobra počelo "enormno učlanjivanje" u tu stranku. U decembru, Sekretarijat toliki priliv više nije mogao da izdrži. "Dodatno smo angažovali petoricu momaka koji do dana današnjeg jedva stižu da obave taj posao." Naš sagovornik, međutim, ističe da su svi koji su zakucali na vrata posle revolucionarnog datuma "samo potpisali pristupnice". Krajem marta ili početkom aprila održaće se vanredna skupština stranke. Tek posle nje će opštinski odbori "zvanično primati članstvo".
       Jovanović ističe da će novo članstvo proći proveru. "Za one koji samo žele da 'operu' biografije i koji su bili visoki funkcioneri SPS-a i JUL-a, neće, kao ni dosad, biti mesta." Raduje ih, ipak, što je najviše onih koji ranije nisu bili ni u jednoj stranci. Od ljudi s iskustvom najviše je nakadašnjih članova SPO-a i SRS-a. U narednom periodu najvažnija će im biti profesionalizacija stranke. "Dok smo bili u opoziciji, radilo se volonterski, sada je neophodno da profesionalce primamo u stalni radni odnos."
       Zvanično, u DSS-u nismo mogli da dobijemo podatak o tome koliko su imali članova do oktobra prošle godine, a koliko ih ima sada. Nezvanično nam je rečeno da je do prošlog leta broj članova stranke iznosio oko 15 000, a sada ih je oko 100 000. Priliv se, dakle, ušestostručio.
       Generalni sekretar DS Marijana Todorović je otvorenija. Pre "dana D" stranka je brojala 80 000 članova, onda se u nju zaljubilo još 20 000 građana. Sada je, što se brojnosti članstva tiče, otprilike mrtva trka sa DSS-om.
       Za razliku od ostalih članica DOS-a, u DS je, kaže Todorovićeva, masovnije učlanjenje otpočelo još u vreme bombardovanja. U martu prošle godine Glavni odbor je doneo odluku da funkcioneri SPS-a i JUL-a "ne mogu da se učlane a kamoli da budu na funkcijama". U stvari, treba da prođe od tri do pet godina da bi takvi eventualno bili primljeni u stranku. Od trenutka učlanjenja mora da prođe bar tri meseca da bi novopečeni član mogao da bira i bude biran. Naša sagovornica negira priču koja se u poslednje vreme često čuje: Željko Mitrović, vlasnik Pink imperije i bivši visoki funkcioner JUL-a nije prešao u DS. Ona ističe da su im se kao ljudi s iskustvom najviše pridruživali bivši članovi SPO-a i SRS-a.
       Za razliku od stranaka koje pokušavaju da kontrolišu stihiju, Socijaldemokratija (SD), izgleda, nije voljna da polaže račune. U beogradskoj centrali niko nije hteo da komentariše situaciju u unutrašnjosti. A tvrdi se da je opštinski ogranak SD u Boru postao prava Meka za pripadnike bivšeg režima. Kako su dopisniku Bete "u poverenju" rekli u odborničkom klubu DOS-a, od demokratskih promena u Srbiji ovoj partiji u Boru pristupilo je oko 250 članova iz redova SPS-a i JUL-a.
      
       Borsko utočište
       Među njima je i Blagoje Spaskovski, zvani Sosa, bivši direktor rudnika bakra u Boru, dakako i nekadašnji socijalista. NJegov primer sledili su i ostali uticajni levičari, kolege iz istog preduzeća - Dragan Dumitrašković, Arsa Kljajević i Slavko Dumitrašković. Koordinator SD za Timočku krajinu je Neca Radošević, takođe bivši socijalista.
       Zanimljivo je da je ista ekipa ljudi angažovana i u tzv. Ligi za Bor, kojoj je cilj da pomogne oporavak borske privrede. Tu je svoje mesto našao i penzionisani načelnik borskog SUP-a Časlav Golubović, nekada pouzdan saradnik Slobodana Miloševića i Nikole Šainovića. Golubović je bio zadužen za Miloševićevo obezbeđenje prilikom boravka u letnjikovcu na planini Dubašnica.
       Član mladih socijalista Dragan Zajcov, osim što je utočište našao u SD, već je uspeo da uđe u Izvršni odbor te stranke. Bora Dimitrijević, direktor arhiva "Timočka krajina" u Zaječaru i prvi predsednik lokalnog SPS-a, pristupio je posle 5. oktobra, Novoj demokratiji. U lokalnim odborima SD i ND naglašavaju da u svoje redove neće primati jedino kompromitovane funkcionere SPS-a, JUL-a i SRS-a.
       Slične primedbe mogu se čuti na račun Demokratske alternative (DA) i Demohrišćanske stranke Srbije (DHSS). U kragujevački DA nedavno se učlanio bračni par Knežević, ugledni lekari i uvaženi članovi JUL-a. Prethodno, nekoliko drugih članica DOS-a nije želelo da ih primi.
      
       Kadrovski rasadnici
       Gvozden Jovanović, predsednik DHSS-a u Kragujevcu i republički poslanik, promenio je više stranaka. Prvo SPO, onda DSS, odakle je, navodno zbog malverzacija, izbačen. U postrevolucionarnom periodu nije odoleo modi kriznih štabova - eksperimentisao je u "Zastavi". Kolege u DOS-u za to nisu imale razumevanja, osudile su takav čin. Ovu stranku formirali su nezadovoljnici iz DSS-a i DS. Kasnije su im se pridružili razočarani članovi iz SPO-a i SRS-a.
       Živojin Stjepić je potpredsednik DHSS-a. Kaže da stranka trenutno broji oko 22 hiljade članova. Početkom prošle godine cifra je iznosila oko 12 000. "Nemamo problema sa prilivom članstva iz SPS-a i JUL-a. I pre pobede imali smo dobru infrastrukturu. Po organizovanosti, mi smo treća stranka u DOS-u. Tamo gde je pobedio DOS, učestvujemo u svim nivoima vlasti." Ipak, mnogi se pitaju zbog čega su primili Aleksandra Stefanovića, prebega iz SRS-a. On je ostao upamćen po agresivnim i netolerantnim nastupima. Sada je zahvaljujući demohrišćanima ponovo republički poslanik.
       Posle svega evidentno je da je u Srbiji isparila gadljivost prema kolaborantima sa Miloševićevim režimom.
       Politička scena je sve više podeljena. Na jednoj strani je podgojeni DOS, na drugoj su marginalizovani siročići. Stranke kojima se dogodio odlazak naroda (članstva) ne osećaju potrebu da svoje probleme javno podele sa javnošću. U SPO-u i SRS-u su ljubazno odbili da o ovoj temi razgovaraju za NIN. Svaka preljuba je bolna, rane posle nje sporo zarastaju tako da se njihovo ćutanje mora uvažiti.
      
       Prilika za renesansu
       Više hrabrosti da se suoče sa vlastitim problemima pokazali su naši sagovornici iz SPS-a i JUL-a. Zoran Anđelković, generalni sekretar SPS-a, nekad najmoćnije stranke na ovim prostorima (hvalila se da ima pola miliona članova), kaže da još ne zna koliki su im gubici. Situacija se polako sleže, a najveća migracija dogodila se u oktobru i novembru prošle godine.
       "Partijski izbori su u toku. (Ne)uplaćena članarina biće najprecizniji parametar u završnom računu. Gubici nisu veliki, kao što se na prvi pogled možda nekima čini. Izbori kod nas u stranci teku normalno, što dokazuje da je sve u redu", samouveren je Anđelković. On je siguran da ćemo na sledećim izborima, ukoliko se vlast ponovo promeni, prisustvovati "istovetnoj igri preletača".
       Ratko Krsmanović, generalni sekretar JUL-a, demonstrirao je za NIN nesalomivost duha. Na predlog da proceni razmere gubitaka u toj stranci, on u početku kao da ima razumevanja za prevrtače: "Političko kameleonstvo nije novina, ali je ovog puta dodatno uslovljeno činjenicom da je sadašnja vlast startovala nasiljem i pretnjama. U takvim režimima nekada je časnije biti u ropstvu nego na slobodi." Ipak, o kameleonima nema lepo mišljenje i sklon je da poveruje da u svakom zlu ima nečeg dobrog: "Za JUL i levicu u celini ovo je prilika da se oslobodi rđe i truleži. Neponovljiva prilika za renesansu levice!"
       Na pitanje u kojoj meri je razočaran masovnim odlivom kadrova i da li bi pomenuo neki od svežijih primera prebega, Krsmanović se kao duševan čovek, spreman da oprosti mangupima iz sopstvenih redova, ustremio na DOS: "S obzirom na to da je po osnovu dezerterstva samo jedan gotovo beznačajan deo članstva JUL-a u redovima DOS-a, neka se oni bave personalizacijom i ilustracijom. To će teško uraditi, jer DOS je sastavljen od ljutih partijskih sekretara, bivših egzekutora, istaknutih funkcionera drugih partija, čistunaca iz SKJ i JNA, jahača popova i Golootočana. Oni su danas jahači tobože demokratije i uspostavljanja jednopartizma."
       Uprkos Krsmanovićevoj ostrašćenosti, u njegovoj izjavi ima istine. Od ukupno 122 poslanika opozicije u trećem sazivu Narodne skupštine Srbije (1993. godine), njih devedeset sedmoro ili 73,7 odsto bilo je u članstvu SKJ pre 1990, a od njih se svaki treći nalazio na rukovodećim mestima u tom istom SKJ. U dva prethodna saziva parlamenta njihov broj je bio još veći. (Ovo su podaci koje je Vladimir Goati objavio u knjizi Partije Srbije i Crne Gore u političkim borbama od 1990. do 2000).
       Naivčine će posle svega tvrditi da ovo nije novo lice Srbije za kakvo su se borili. Mnogi su nezadovoljni kadrovskim ujdurmama, nezadovoljni što se novi gospodari oslanjaju na stare sluge.
      
       MARIJANA MILOSAVLJEVIĆ
       (sa Oliverom Tomić, Milicom Ivanović i Sašom Trifunovićem, dopisnicima agencije BETA)
      
      

Najpoznatiji prebezi Aleksandra Janković-Sajkov,        klinički psiholog (1959)        (DOS-Nova Srbija)               Član SPO od 1990. godine; republički poslanik u prvom sazivu (1991. godina) postala zahvaljujući izlasku nestranačkih poslanika DEPOS-a iz republičke skupštine; posle izbacivanja iz Glavnog odbora SPO-a početkom oktobra 1997. godine prestala da se bavi politikom.        "Vraćam se na psihijatriju, gde je atmosfera mnogo bolja", izjavila je tada. Po sopstvenom priznanju, u Novu Srbiju prešla je po nagovoru svog bivšeg stranačkog kolege Velimira Ilića. O motivima prelaska u NS kaže:        "Prelasci mogu biti motivisani interesom, ali je potpuno normalno da ljudi promene stavove i mišljenje. Ne bi bilo dobro da i kada uvide da greše, ostanu pri starim stavovima. Zato je potpuno prihvatljivo, pa i poželjno na osnovu novih saznanja i uviđanja stvarnosti promeniti mišljenje, pa i stranu."               Mihajlo Kovač (1946),        diplomirani politikolog i novoizabrani ambasador SRJ u Austriji; Član Saveza komunista Jugoslavije (SKJ) 26 godina; glavni urednik "Duge" i "Komunista". Iz Stranke Jugoslovena kao narodni poslanik u republičkoj skupštini 1992. godine prešao u Demokratsku stranku, a posle u DSS. Napušta Demokratsku stranku Srbije 1994. godine sa mesta potpredsednika.               Milan Paroški (1957),        predsednik Narodne stranke Član SKJ od 1975. godine. Onda formira Narodnu stranku. Član GO DS postaje nakon što je NS kolektivno pristupila DS. Zbog učestvovanja na izborima '97. godine isključen iz DS. Bio je i šef Centra za informisanje i propagandu PK SK Vojvodine (do 1988. godine); radio na obnavljanju Srpskog četničkog pokreta (1993).               Čedomir Mirković,        bivši savezni ministar za međunarodnu kulturnu i naučnu saradnju Član SKJ; bivši direktor RTS-a predsednik Socijaldemokratske partije, a zatim i Socijaldemokratske partije centra koja je 1994. godine kolektivno pristupila Novoj demokratiji; isključen iz članstva ND sa mesta potpredsednika kada je prihvatio mesto saveznog ministra.               Goran Matić,        bivši savezni sekretar za informisanje (JUL) Član Lige socijaldemokrata Vojvodine od 22. maja 1992. godine. Suspendovan je 12. oktobra 1998. godine zbog prelaska u JUL na mesto portparola; obavljao funkcije saveznog ministra informisanja i ministra bez portfelja.               Milan Božić,        profesor matematike Demokratsku stranku napustio da bi sa Nikolom Miloševićem i Kostom Čavoškim osnovao Srpsku liberalnu stranku. Iz nje otišao u SPO i postao savetnik Vuka Draškovića.               Slobodan Vuksanović ,        filolog Iz Demokratske stranke otišao u Pokret za demoraktsku Srbiju pošto ga je Zoran Đinđić pobedio na izboru za predsednika stranke.               A. ROKNIĆ