("Đavo se plaši Srbije", NIN br. 2615)

      Povodom razgovora sa Mirjanom Novaković objavljenog u poslednjem broju vašeg lista pod naslovom "Đavo se plaši Srbije" želela bih da gđi Novaković javno uputim nekoliko komentara. Kako nisam čitala njen roman, komentari se odnose samo na njene stavove iznete u pomenutom razgovoru. Ti stavovi uz određenu zluradost sažimaju tezu da Srbima nije toliko smetala turska okupacija i da bi bolje za njih bilo da su bili pod austrougarskom vladavinom. Kao što svi znamo, srpska nacionalna svest određena je otporom prema svakoj okupaciji, bez obzira što su realne okolnosti kroz duge istorijske periode onemogućavale realizaciju tog otpora.
       Austrougarski kulturni uticaj prihvaćen je dobrovoljno kao evropski i hrišćanski u vreme emancipacije od turske vladavine, ali su Srbi isto tako pružali otpor okupatorskim težnjama Austro-Ugarske monarhije što je i dovelo do konačnog obračuna u Prvom svetskom ratu. Gđa Novaković nije usamljena u nipodaštavanju vrednosti srpske kulturno-istorijske svesti. Razlog za to i kod nje i kod drugih može biti i to što je u njihov sistem vrednosti uključeno kulturno nasleđe drugih naroda asimilovanih u srpski narod. Asimilacija je bolan proces koji često rađa revolt u obliku negativnih osećanja prema asimilatorskoj sredini i ta osećanja se mogu prenositi kroz generacije.
       Uz puno uvažavanje svakog kulturnog nasleđa predlažem gđi Novaković i drugima afirmaciju vrednosti drugih kultura uključenih u njihovo poreklo umesto potcenjivanja srpskog dela svog kulturnog i ličnog identiteta.
      
       DRAGANA MOMČILOVIĆ,
       Beograd