("Predsednici, moji pacijenti", NIN br. 2615)

      "Čučni, Jevreme, u velikoj si nuždi!" napisao je pre nekoliko godina doajen našeg novinarstva, sada pokojni, Vasko Ivanović. Nisam novinar ali slični događaji se ponavljaju. Ne želim da govorim rečnikom Aca Jovičića (moram da dodam, general-potpukovnik, jer malo će čitalaca znati da je reč o načelniku VMA, najstarije medicinske ustanove u Srbiji), niti da "perem" svoju biografiju "manje sposobnog, nezadovoljnog i, do 5. oktobra mirnog..." O mojoj "nedovoljnosti" i stručnost, sud može i treba da da stručna javnost. Želim samo da ukažem na neke činjenice.
       Od postavljenja na mesto zamenika bio sam "nemiran", i stalno postavljao pitanja, i sebi i načelniku, zašto moramo da kupujemo filmove, lekove i drugi potrošni materijal, skuplje i za devize, kad nam se nudi jeftinije, ili za dinare. Odgovarano mi je da sam naivan i da se ne razumem u trgovinu. Kulminaciju je izazvalo rashodovanje sanitetskog materijala, vrednosti blizu milion maraka, za koji je komisija procenila da je upotrebljiv, a prodat je kao plastični šut za 1 200 dinara (tri dinara po kg). Tada je počelo. Izbegavanje ostalih članova uprave da svraćaju u moju kancelariju, izuzetno hladan odnos mog šefa, lansiranje priče da ga ogovaram zbog kriminalnih radnji (mada je već tada brujalo po Beogradu). Tadašnji direktor Fonda za zdravstveno osiguranje javno je izjavljivao da sa nama neće da sklopi ugovor o lečenju civilnih osiguranika, jer firme sa kojima trgujemo "naduvavaju cene". Tada je zapravo i počela priprema za moje smenjivanje.
       Nije tačno da sam ćutao! Po naređenju tadašnjeg načelnika GŠ generala Momčila Perišića, pozvan sam u višu komandu na razgovor, gde sam izneo sve što sam video i znao. To se sve znalo i u vojnom vrhu koji je ubrzo posle toga smenjen. Prethodno mi je rečeno da moj načelnik čini sve da me smeni. Tako je i bilo. Pred početak rata pročitan mi je ukaz predsednika SRJ Slobodana Miloševića o poništenju ukaza za čin generala, smenjivanje sa tog mesta i stavljanje na raspolaganje. Na moje pitanje kakvo je obrazloženje, kratko mi je odgovoreno - Kako si zamesio, tako i kusaj. Od tada, svi koji su se na bilo koji način ogrešili o apsolutizam Ace Jovičića smenjeni su, prekomandovani ili penzionisani. I to je verovatno ta brojka od "...10-15 nezadovoljnih lekara koji love u mutnom, na čijem je čelu Dragan Joksović".
       Ne treba, međutim, zanemariti činjenicu da je upravo među "nezadovoljnicima" veliki broj s naučnim i nastavnim zvanjima. Nemam prostora da opišem sva dalja događanja, ali ona se svode na sledeće: ogromno nezadovoljstvo svih struktura zaposlenih, pogubna kadrovska i personalna politika - veliki broj zapošljavanja neposrednim prijemom nekompetentnih i nepotrebnih "stručnjaka", protivzakonito unapređenje civila u čin pukovnika, uzurpacija i degradacija institucije Naučnonastavnog veća VMA. Upućeni tvrde, a to će se lako dokazati, da izveštaj inspekcije o materijalno-finansijskom poslovanju nije baš sa "...propustima i nedostacima, zbog čega se neće pokrenuti disciplinska ili krivična odgovornost". Na kraju, čudi me da se Aco Jovičić usudio da pomene izraz falsifikat, jer otkad je na ovom mestu, gotovo sav život i rad naše ustanove postaje falsifikat.
      
       DR DRAGAN JOKSOVIĆ,
       (još pukovnik, profesor, načelnik Centra za kontrolu trovanja)