Legendarna Kristijan Amanpur iz Si-eN-eN-a najavljuje dolazak u Beograd, kao da nešto predoseća

      Povodom 8. marta, međunarodnog dana žena, razmišljao sam kojoj svetskoj dami da posvetim ovaj prostor. Pala mi je na um Buba Morina, emancipovana aktivistkinja, zato što je izbeglicama delila preparat za mršavljenje, da budu šlank, da nam međunarodna zajednica zavidi. S druge strane, Buba je ipak prošlost, estetika nije pomogla, nije se kvalifikovala.
       Gorica Gajević takođe se povukla iz naših života; samo nam je ostavila izjavu da ništa nezakonito nije stekla.
       Gađajte nas, mi smo u Takovskoj 10! - metaforično je poručila Tatjana Lenard, pre nego što je zaćutala.
       U nastupu humanosti, Leposava Milićević je šoferu i činovnicima podelila stanove, sada mirno spava.
       Zoricu Brunclik su istorijske okolnosti pasivizirale...
       Sve su to žene koje s pravom zaslužuju ovaj prostor. Kao što ga zaslužuje i Karla del Ponte; ne samo što je žena, nego je i glavni tužilac, međunarodni faktor. To što je žena, u poslu joj nije prednost: sama ide kroz život, sa svojih deset prstiju mora da popunjava Hag, da bi primila platu! S tim što Karla ispoljava neke lične slabosti. Ide okolo, po svetu, i ogovara muškarce. Koštunica joj se, veli, nimalo ne sviđa, dok je Toni Bler muževan.
       Karla del Ponte je zakopčana ličnost - vidi rolku! NJoj je samo do pravde, a život prolazi...
       Na kraju je, kod mene, prevagnula Kristijan Amanpur iz Si-eN-eN-a, zato što je još 1994. proglašena za svetsku ženu godine i što je oduševila Klintona. Glas humanosti - izrazio se Klinton dok je bio na vlasti. Nije bez značaja ni činjenica da Kristijan zarađuje milion dolara godišnje od Si-eN-eN-a i od Si-Bi-eS-a još sto hiljada dolara po emisiji...
       Na međunarodnoj sceni Kristijan Amanpur je ono što su dva vrana gavrana u našoj narodnoj pesmi; ptica zloslutnica. Ume da namiriše leš. Ako vam, ne daj Bože, Kristijan Amanpur dođe u posetu, biće rata, ludih krava, ili, u najboljem slučaju, hapšenja. Ovih dana trebalo bi, zloslutnica, da sleti u Beograd. Namirisala je hapšenje...
       Kristijan je već bila u Beogradu, 1999. u martu, pred samo bombardovanje, ali je pobegla. Neko je, balkanski sirovo, išutirao. Domaća patriotska štampa potanko je izvestila o slučaju. Mlada novinarka RTS-a obratila joj se na engleskom: "Ovo ti je za Srpsku krajinu" (pa šamar!), "ovo ti je za Republiku Srpsku" (drugi šamar!), "ovo za Kosovo" (treći i zaključni šamar!). Gospođa Amanpur se sklonila u Ambasadu Švedske, zatim je napustila Jugoslaviju. Pre toga je, kažu, ova svetica izbačena iz jednog srpskog manastira. Nije stigla da snimi kolateralnu štetu...
       Kristijan Amanpur je uvek na strani ljudskih prava i ratnih ciljeva Sjedinjenih Država, što je i učinilo slavnom. Kolege su je na početku karijere nazvale Duboko grlo, bez ikakve veze sa istoimenim porno filmom, nego zato što duboko promišlja međunarodne probleme i onda ih svojim rečima formuliše. Srbima se zamerila još u Bosni, kada ih je optužila za masakr na pijaci u Sarajevu. "Nije bilo načina da u tom trenutku sazna ko je počinio zločin", napisala je Stela Jatras u "Vašington tajmsu", ali ona je saznala da su to Srbi!
       Onda je otišla u Kiseljak, pod hrvatskom vlašću, snimila tezge prepune mesa i voća, i u kameru Si-eN-eN-a bestidno saopštila: "Dok narod u Sarajevu umire od gladi, Srbi žive u izobilju". Na to je londonski "Gardijan" napisao: "Čini se da je s promocijom Kristijan Amanpur novinarstvo kao profesija doseglo samo dno. S njom kao simbolom modernog novinarstva devedesetih može se govoriti samo o novoj istoriji otvorenog i agresivnog novinarskog beščašća".
       Mora joj se, međutim, priznati nos! Predosetila je masakr u Ruandi i prva je stigla. Kako je radila, komentariše njen kolega Stiven Kinzer: "Ja bih zadrhtao nad onim što je ona bila u stanju da uradi, a što se zove propagandno novinarstvo". Prva je stigla i na Zalivsko ratište, gde je slavila humanizam "tomahavka", i u Somaliju, ispred američih trupa koje su se, avaj, slavno obrukale...
       Na kritike odgovara šarmantnim profesionalnim cinizmom:
       - Kakva objektivnost, mora se biti na pravoj strani!
       Dozu nekrofilije - kako to propisuje psihopatologija - vuče iz rane mladosti, kada su je u strogoj engleskoj ženskoj manastirskoj školi časne sestre bičevale zbog prestupa. Ponosna je, veli, što nije plakala!
       Kristijan potiče iz bogate porodice, od oca Iranca i majke Engleskinje. Živeli su u Teheranu, na visokoj nozi, do dolaska Homeinija. Onda su pobegli u Englesku, zatim je Kristijan postala Amerikanka, čime se takođe ponosi. Početak karijere bio je - da ti se srce cepa! U Atlantu, u Si-eN-eN stigla je sa 125 dolara i s polovnim biciklom. Kad je došla slava, došla je i odgovarajuća biografija, u kojoj se ističe da je izrasla u neustrašivu novinarku koja je često rizikovala i život! "Izveštavajući, pogotovo iz Bosne, pod stalnom vatrom snajpera i kišom granata", piše u biografiji, "stekla je međunarodni ugled ratne dopisnice, čiji su izveštaji oblikovali javno mišljenje Amerikanaca i menjali stav vlade SAD prema kriznim područjima sveta. Postigla je da je danas slušaju i svi šefovi država"!?
       Poznavaoci prilika, kažu da je ta biografija tipična američka sapunica.
       Kad se Kristijan (43), posle nekoliko usputnih ljubavi, konačno udala za nešto mlađeg DŽejmsa Rubina (40), pomoćnika Medlin Olbrajt i portparola Ministarstva spoljnih poslova, zlobnici su, zavideći im na sreći, na fotografijama sa venčanja zapazili fatalnu muževnost Kristijan Amanpur. (Izraz iz američke štampe).
       Fatalna je i ostala, najavljuje dolazak u Beograd!