Sajt s kojeg vredi započeti pretragu koja se tiče planete Zemlje i prilika na njoj je sajt Savezne uprave za okeanografiju i atmosferologiju SAD

      Kada se pomene izraz "vremenske prilike", većina nas pomisli na "običnu" prognozu vremena. Takve prognoze predstavljaju praktičnu i najvidljiviju stranu meteorološke nauke, ali se ona bavi i mnogim drugim razmatranjima. Zahvaljujući saznanjima do kojih se došlo ne samo putem meteoroloških istraživanja, već i putem dometa i drugih srodnih nauka, danas se o globalnoj klimi i njenim "ponašanjima" zna više nego ikad. Naša planeta je viđena kao izuzetno osetljiv i složen mehanizam (organizam), gde gotovo nijedan prirodni fenomen nije stvar za sebe, već je posledica interakcije mnoštva faktora, od kojih se mnogi - prostorno - nalaze i hiljadama kilometara od samog mesta dešavanja.
       Sva novija razmatranja ove vrste ne bi bila moguća bez upliva savremenih tehnologija, među kojima je i Internet. Ovaj moćan komunikacioni medij služi kao neiscrpan izvor informacija, ali i omogućuje nesmetanu saradnju među stručnjacima s različitih geografskih lokacija. Sajt s kojeg vredi započeti pretragu bilo koje vrste, a koja se tiče planete Zemlje i prilika na njoj je sajt Savezne uprave za okeanografiju i atmosferologiju SAD (http://www.noaa.gov). Odlično urađen, segmentiran je na više celina i može poslužiti kao prava virtuelna učionica o nebeskom telu na kojem živimo. Na jednom od pod-domena ove američke agencije, može se naći iscrpna prognoza vremena za bilo koji kutak na Zemlji, uključujući grafičku obradu podataka u vezi sa eventualnim padavinama, visinom temperatura, smerom vetra i ostalim parametrima, i sve to za željeni vremenski interval (http://www.arl.noaa.gov/ready/europe.html).
      
       Zračenje
       Kao referentne sajtove za region Evrope, američki eksperti, između ostalih, preporučuju i dva jugoslovenska - http://www.vreme.tehnicom.net (za uspešan model davanja prognoze za region Balkana i ostatka kontinenta) i http://vreme.yunet.com, za vremensku prognozu uopšte. Ova dva sajta su, treba istaći, trostruki pobednici sveevropskog nadmetanja u prognozi vremena! Na njima možete naći sve podatke koji su vam potrebni u vezi sa trenutnom vremenskom situacijom u našoj zemlji, ali i šire, što je posebna pogodnost za osobe koje treba da putuju u inostranstvo. Podaci se učestalo ažuriraju (http://www.vreme.yunet.com/ams/ams.htm), tako da su vam na raspolaganju gotovo trenutna očitavanja sa teritorije Beograda i Novog Sada, uz mogućnost dobijanja detaljne prognoze za bilo koji region Jugoslavije za period od tri do dvanaest dana. Ističemo i relativno nov sajt Saveznog hidrometeorološkog zavoda, koji ima (utemeljene) ambicije da postane mesto na kojem se mogu naći svi odgovori na pitanja o stanju voda u zemlji, hidrologiji i meteorologiji uopšte (http://www.meteo.yu). Štaviše, njegovi autori najavljuju pionirski poduhvat (barem na našim prostorima) - uvođenje NJAP transfera željenih informacija na mobilne telefone korisnika!
       Vremensku prognozu, kao i pregled nivoa UV zračenja i istanjenosti ozonskog omotača, pruža veliki broj renomiranih informativnih kompanija iz oblasti Interneta i uopšte: http://www.met-office.gov.uk, http://weather.yahoo.com, http://www.cnn.com/WEATHER, http://www.wunderground.com, http://www.weather.com, a mnoge od njih omogućuju i preciziranje vašeg interesovanja i snabdevanje korisnika podacima redovnom dostavom elektronskih pisama u virtuelno sanduče.
       Tema koja već godinama zaokuplja pažnju naučne, ali i laičke javnosti je globalno zagrevanje. Da li i u kolikoj meri enormna emisija ugljen - dioksida u atmosferu utiče na globalno otopljavanje i promenu svetske klime, pitanja su koja imaju različite odgovore, koji se mogu naći i na Internetu. Neki od najuverljivih, ali i najrazumljivije obrađenih nalaze se na adresi Savezne agencije za zaštitu životne sredine SAD http://www.epa.gov/globalwarming. Izuzetno korisni linkovi na ovu temu su ka Svetskoj meteorološkoj organizaciji (http://www.wmo.ch/web/wcp/wcdmp/20Century/20th.html), odgovarajućim agencijama OUN (http://www.unep.org; http://www.undp.org; http://www.uccee.org), kao i ka sajtovima raznih vladinih i privatnih organizacija: http://www.globalwarming.org; http://www.co2science.org; http://www.globalwarming.net.
      
       El ninjo
       Fenomeni o kojima se dosta čulo proteklih nekoliko godina, el ninjo i la ninja, izazvali su buru polemika o tome šta su oni zapravo, da li su posledica ljudskih aktivnosti i kakav im je uticaj na globalnu klimu. El ninjo (na španskom - dečkić) je pojava koja se javlja svakih nekoliko godina, kada je temperatura vode ekvatorijalnog Pacifika viša od uobičajenih vrednosti, dok la ninja ("devojčica") predstavlja suprotnu pojavu (http://www.pmel.noaa.gov/toga-tao/la-nina-story.html). Kada se neka od ove dve pojave manifestuje, globalna klima je te godine neuobičajena u čitavom svetu, te su suše, poplave ili najezde štetočina samo neke od njihovih negativnih propratnih posledica. Više o tome pronaći ćete na adresi http://www.globe.gov/fsl/html/templ.cgi?ElNino&lang=en&nav=1.
       Ozonski omotač koji štiti živi svet od pogubnog uticaja ultraljubičastog zračenja je svake godine sve tanji. Činjenica da su emisije gasova koji oštećuju molekul ozona i pored svih mera sprečavanja i dalje visoke, kao i ona da je freonu, glavnom "ubici" ozona, potrebno čak i do 50 godina da se podigne do visina gde može da efektivno izazove štetu, uznemiravaju svakoga (http://www.al.noaa.gov/HTTP://WWWHD/pubdocs/StratO3.html; http://i115srv.vu-wien.ac.at/uv/uv_o3destruction.htm). Ono što zbunjuje jesu pokazatelji da ozonska rupa varira po svojoj veličini i mestu prostiranja, tj. da ima tendenciju da se "šeta". Zbog čega se to dešava, kredibilan odgovor pokušavaju da daju stručnjaci NASA-e (http://www.giss.nasa.gov/research/intro/shindell.01).
       Prošlog leta, naše i strane informativne stanice uporno su ponavljale upozorenja o štetnostima izlaganja Sunčevoj svetlosti. Upravo zbog visokog nivoa istanjenosti ozonskog omotača, u svakodnevni razgovor među ljudima uvukao se zloslutni termin UV-indeks. Šta je UV zračenje i njegov indeks, kakvi su rizici izlaganja Suncu i kako se zaštititi, možete naći na srpskom jeziku, na adresi http://www.vreme.yunet.com/uv/uv.htm. Grafičke prikaze nivoa UV zračenja iznad evropskog kontinenta, koji se redovno ažuriraju, možete pogledati na http://auc.dfd.dlr.de/GOME/latest/europa_pal.gif i http://i115srv.vu-wien.ac.at/uv/ozone/O3_eu.gif.
      
       DUŠAN KATILOVIĆ
      
      

Um iznad materije Vreme kada ćemo biti u mogućnosti da mislima upravljamo računarima ne čini se više tako dalekim, tvrde naučnici. Naravno, prerano je za priču o konkretnim uređajima, ali je činjenica da je neuroelektronika ostvarila značajan napredak tokom poslednjih desetak godina. Istraživanja idu u više pravaca, a jedan od najznačajnijih odnosi se na konstrukciju aparata kojim bi se "moždana slika" pretvorila u set instrukcija za upravljanje robotom koji bi, recimo, mogao da nadomesti nedostatke invalidnim ljudima (kvadriplegičari i oboleli od neuromišićnih oboljenja). Ispitivanja se vrše svakodnevno, na eksperimentalnim majmunima koji bivaju podvrgnuti testiranju sa VR kacigama i robotima. Preko elektroda koje su prislonjene na odgovarajuće režnjeve velikog mozga, impulsi se prenose do računara, gde se obrađuju i u odgovarajućem obliku prosleđuju robotskoj ruci. Zamisao je da se, kada majmun zamisli da hvata bananu koju vidi na ekranu ispreg sebe, robotska ruka pomeri i načini pokret koji se odigrao u mislima eksperimentalne životinje. Rezultati su takvi da ulivaju nadu da će kroz desetak godina biti moguće krenuti s eksperimentima na ljudima, što bi bio poslednji korak ka afirmaciji ove čudesne tehnologije. Ako se uzme u obzir činjenica da pretvarač moždanih signala nije ni postojao do pre godinu dana, jasno je da stvari u ovoj oblasti veoma brzo napreduju. Više informacija o ovoj temi potražite na lokacijama: ttp://neuroscience.brown.edu/DonoghueLab/population.html, http://www.nsi.edu/motorlab, http://www.neuro.duke.edu.