Albanci nisu imali izbora i osudili su terorističke akcije kako oni kažu "neidentifikovane naoružane grupe" koja je izazvala opšti gnev međunarodne zajednice kada su tri vojnika poginula kod sela Tanuševci na severu Makedonije. Međutim, po mišljenju Makedonaca, iza te osude stoji isto toliko dobre volje koliko i iza predloga bugarskog predsednika Petra Stojanova da u pomoć pošalje svoje trupe

      Na prvoj krivini iza sela Pobožje stajalo je šest makedonskih policajaca koji su psovali kišu i posao navlačeći lake pancire preko zelenih maskirnih uniformi i proveravajući svoje kalašnjikove. Tu, na petnaest kilometara od Tanuševaca, novinar NIN-a saznao je od Dragog, policajca koji je imao teškoća da izvuče glavu iz šlema, da je ceo region proglašen vojnom zonom i da dalje ne puštaju nikoga.
       "Čak ni one iz Rojtersa i Bi-Bi-Sija", reče Dragi mršteći se na fotoaparat i dodajući: "Neću da me neko prepozna i da posle završim u Hagu, kao oni vaši."
       Nepuna dvadeset četiri časa ranije, samo nekoliko kilometara niz put, kod sela Ramno, kapetan Kirčo Ditrijev (veteran sa vukovarskog ratišta) i Dejan Joksimovski, poginuli su kada je 4. marta njihov džip, predvodeći kolonu u kojoj su bila i vozila OEBS-a, aktivirao protivtenkovsku minu. Samo petnaest minuta kasnije na karauli kod Tanuševca snajperski metak pogodio je Teodora Stojanovskog koji je nekoliko minuta kasnije izdahnuo dok su mu drugovi ukazivali prvu pomoć. Tela nesrećnih vojnika prenesena su helikopterom do kasarne "Ilinden", koju su okupirali roditelji vojnika, a potom ambulantnim kolima u skopsku vojnu bolnicu.
      
       Buka, pomama i bes
       Usledile su izjave predsednika Makedonije Borisa Trajkovskog, vanredni sastanak vlade kome su prisustvovali i Hans Hekerup, šef civilne misije Unmika na Kosovu i Metohiji, i Karlo Kabiđozu, glavnokomandujući Kfora. Teroristički čin javno su osudili i Majk Ajnk, američki ambasador u Skoplju, Karlo Ungaro, šef stalne misije OEBS-a u Makedoniji, DŽordž Robertson, generalni sekretar NATO-a...
       Međutim, niko, ni makedonska vlada ni međunarodni predstavnik, nisu se usudili da stvari nazovu pravim imenom. Albanski teroristi koji sebe nazivaju Oslobodilačka narodna armija Makedonije nazvani su "neidentifikovanom naoružanom grupom", a Makedoniji, čiji se suverenitet i integritet podržava, jasno je stavljeno do znanja da se nikakva samostalna vojna akcija neće tolerisati. Strah od nedavno okončanih represivnih mera međunarodne zajednice nad SR Jugoslavijom uticao je na Makedonce, ali i na Albance. Makedonci su pristali da pod nadzorom Kfora i Oebsa koliko sutradan, 5. marta, izvedu ograničenu vojnu akciju. Uništeno je šest snajperskih gnezda, što je, kako kaže portparol Ministarstva odbrane Makedonije Đorđi Trandafilovski, "od velikog značaja za našu vojsku jer je upravo iz jednog od tih snajperskih gnezda pucano na Teodora Stojanovskog". Makedonska vojska uništila je dva mitraljeska gnezda i osam bunkera.
       Dok se novinar NIN-a kod Pobožja natezao sa makedonskim policajcima, tri helikoptera Kfora osmatrali su Tanuševce više od sat vremena, posmatrači OEBS-a stajali su na karauli iznad Tanuševaca motreći kroz dvoglede na svaki pokret makedonske vojske i specijalnih jedinica policije, dok je reporterima koji su sa kosovske strane pratili događaje u Tanuševcima Kfor organizovao konvoj sa specijalnim obezbeđenjem. Makedonski novinari besneli su ispred Ministarstva odbrane nemoćni da odu na lice mesta.
       -'bem ti vladu kojoj su svi preči od nas Makedonaca, planuo je u jednom trenutku novinar skopskog lista "Večer".
      
       Veliko Kosovo
       Albanci iz Albanije i Makedonije, ali i sa Kosova i Metohije, nisu imali izbora i osudili su terorističke akcije, kako oni kažu "neidentifikovane grupe". Međutim, po mišljenju samih Makedonaca, iza albanske osude stoji isto toliko iskrenosti i dobre volje koliko i iza predloga bugarskog predsednika Petra Stojanova da uputi svoje trupe u Makedoniju - zarad dobrobiti makedonskog naroda (kome Bugarska ne priznaje ni pravo na postojanje) i stabilnosti na jugoistoku Balkana.
       Albanija je oprezno osudila događaje u okolini Tanuševaca u skladu sa politikom nemešanja, koju trenutno vodi kako se ne bi našla na udaru međunarodne zajednice. Međutim, upravo iz Tirane, a po pisanju visokotiražnog lista "Koha jon" kaže se da je cilj "grupe iz Tanuševaca" zapravo "oslobođenje albanskih teritorija na kojima bi se osnovala država koja bi bila rival Albaniji - matičnoj državi svih Albanaca".
       Za istu strategiju, ali iz drugih razloga, opredelile su se i političke albanske strukture u Makedoniji. Svestan (ne)raspoloženja domaće javnosti, Arban DŽaferi, lider DPA, najveće albanske partije u Makedoniji, izjavio je:
       "Situacija u Tanuševcima je ozbiljna, ali je ne treba dramatizovati. To nije delo Albanaca iz Makedonije. Smatram da je najbolje rešenje za ovaj problem i za smirivanje cele situacije da se nađe političko rešenje."
       Samo nekoliko dana ranije DŽaferijev zamenik Menhud Tači, potpredsednik PDA, zastupao je radikalniji stav koji je najbolje formulisao Ibrahim Rugova, predsednik Demokratskog saveza Kosova:
       "Uslov za sprečavanje destabilizacije situacije u regionu kod Tanuševaca je priznavanje prava Albanaca, odnosno davanje statusa državotvornog naroda Makedonije", izjavio je Rugova kome većina albanskih partija sa Kosova i Metohije zamera to što se nedovoljno zalaže za promociju nezavisnosti "velikog Kosova" koje treba da obuhvati i južnu Srbiju sa Nišom, severozapadnu Makedoniju kao i delove Crne Gore sa Podgoricom.
       Međutim, ono što zaista smeta Albancima, gde god da žive, jeste potpisivanje sporazuma kojim se reguliše granica između SR Jugoslavije i Makedonije i međunarodna podrška koju je ova diplomatska akcija dobila čak i u Savetu bezbednosti.
       "Taj dogovor trebalo je da postignu makedonska i kosovska strana, budući da se Republika Makedonija na jednom delu graniči sa Unmikom, a ne sa SR Jugoslavijom", rekao je nedavno Muhamed Halili, generalni sekretar PDP-a, dodajući da Trajkovski, predsednik Makedonije, nije ispunio obećanje dato koalicionom partneru DŽaferiju: "Ne samo da Trajkovski nije priznao Republiku Kosovo, kao što je obećao, već na široka vrata promoviše SR Jugoslaviju i time negira i Unmik i kosovske Albance."
       Međutim, koliko god Albanci vešto manevrisali i izbegavali da priznaju svoju povezanost sa teroristima na jugu Srbije i severu Makedonije, činjenica je da međunarodna zajednica gubi strpljenje što potvrđuje i najnovija izjava generalnog sekretara NATO-a Robertsona, nakon sastanka sa Kofijem Ananom, generalnim sekretarom UN, i predstavnicima zemalja članica Saveta bezbednosti: "NATO razmatra mogućnost da se Vojsci Jugoslavije odobri da uđe u kopnenu zonu bezbednosti na granici sa Makedonijom kako bi se sprečilo dalje širenje nasilja koje su započeli naoružani Albanci na jugu Kosova."
       Da bi ovo "obećanje" i bilo sprovedeno, potrebno je da NATO, odnosno Kfor, prihvati predlog makedonske vlade i na teritoriji SR Jugoslavije, tj. na Kosovu i Metohiji, duž makedonske granice stvori tampon-zonu široku pet kilometara, koja prema mišljenju mnogih, nije rešenje (što pokazuje i situacija na jugu Srbije) ukoliko se Kfor aktivno ne angažuje na obezbeđivanju granice, što do sada nije činio iako je po Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti bio obavezan.
      
       Otvaranje granice
       Pre nego što NATO razmotri sve razloge "za" i "protiv" angažovanja Jugoslovenske vojske u zoni bezbednosti koja se graniči sa Makedonijom, bilo bi poželjno da Makedonija otvori granicu ka Kosovu i Metohiji. Ministar spoljnih poslova Nemačke Joška Fišer obrazložio je neophodnost ovakve mere otežanim snabdevanjem hranom međunarodnih mirovnih trupa na Kosovu kao i civilne administracije UN.
       Ipak, otvaranje severne makedonske granice najviše bi pomoglo albanskim ekstremistima i onima koji vode organizovani kriminal. Zato izjavu Robertsona Makedonci shvataju samo kao "signal" Albancima da su preterali u svojim grandomanskim težnjama i da bi bilo mudrije ukoliko bi "smirili loptu".
       Međutim, albanski teroristi koji deluju organizovano u Makedoniji i na jugu Srbije, kao da nisu shvatili "signal". Kriza na severu Makedonije se širi.
       Napadi Oslobodilačke narodne vojske Makedonije na vojsku i policiju Makedonije sve su češći i u okolini Blaca, i sela Maline Malo. Iz sela Gošince, samo pet kilometara od Tanuševaca, 7. marta izbeglo je oko 500 Albanaca koji su se uputili ka kumanovskom selu Račinova. Istog dana Oslobodilačka vojska Preševa, Medveđe i Bujanovca žestoko je napala srpske položaje u okolini Preševa kada su dva pripadnika snaga bezbednosti poginula, a dvojca teže ranjena. Uloga međunarodnih mirovnih snaga i ovaj put se svela na intenzivniju, ali i dalje pasivnu ulogu.
       "Ne treba očekivati da će albanski oslobodioci, tj. Kfor, aktivno izvršiti obaveze preuzete Rezolucijom 1244 jer bi međunarodne mirovne trupe istog trenutka postale okupator za Albance", kaže Pavle Trajanov, predsednik Demokratskog saveza i bivši makedonski ministar policije, dodajući: "Istog trenutka međunarodna zajednica imala bi na Kosovu oko 45 000 talaca."
      
       LIDIJA KUJUNDŽIĆ
      
      

OVK klonovi Iako albanske teroriste političari nazivaju "neidentifikovanom naoružanom grupom" nesporno je da u Makedoniji deluje organizovana paravojska Oslobodilačka narodna vojska Makedonije. Ova paravojska nastala je iz OVPMB sa kojom ima zajednički štab, a glavnokomandujući je DŽavid Hasani, nekadašnji komandant OVK u Vitini. Cilj ove paravojske je oslobođenje albanske braće u Makedoniji i stvaranje velikog Kosova.        DŽavid Hasani rođen je u Tanuševcima i 1999. godine Kfor ga je predao makedonskoj policiji koja je za Hasanijem raspisala međunarodnu poternicu zbog ubistva policajca i nekoliko teških krivičnih dela. Iste godine Hasani se vraća na Kosovo i Metohiju. Pregovore koji su se završili razmenom Hasanija za četiri makedonska graničara koje je OVK kidnapovala vodio je lično Arban DŽaferi, predsednik PDA.        O obuci pripadnika ONV Makedonije brine Halid Zuzaku, demobilisani potpukovnik makedonske vojske. Član štaba je i Abdul Šasifari iz Kumanova koji pokazuje veliki interes za "biznis" i tesno sarađuje sa PDA. Centri za obuku pripadnika ONV i OVPMB nalaze se u Tanuševcima i selu Lojane.        Štabu su direktno podređeni zapovednik zajedničke štabne jedinice, kao i zapovednici 112. birigade "Karadak", 113. brigade Ibrahim Fejzulahu u čijem se sastavu nalaze specijalna komandna jedinica, vojna policija i nekoliko četa. Komandant ove formacije poznat je po ratnom nadimku Lilu. Po istom principu organizovana je i 114. brigada koja, zasad, nema posebno ime. # L. K.