NASLOV: "Pritajeni tigar, skriveni zmaj", Tajvan/Hong Kong/Kina/SAD, 2000.
REŽIJA: Ang Li
SCENARIO: DŽems Šejmus, Vang Hui Ling, Tsai Kuo Jang
ULOGE: Čou Jun-Fet, Mišel Jeo, Žang Ziji, Čang Čen, Čeng Pej-Pej

      Vuk Pavlović
      
       Tajvanski reditelj Ang Li se, posle impresivnih filmova snimljenih u Americi ("Ledena oluja", "U sedlu s đavolom"), vratio svojim istočnjačkim korenima ne baš uspešnom bajkovitom kung-fu melodramom "Pritajeni tigar, skriveni zmaj".
       Radi se o fantastičnoj priči smeštenoj u Kini s početka XIX veka, čiji je glavni junak čuveni ratnik Li (Jun-Fet), pripadnik mističnog reda vitezova koji osim savršenih borilačkih sposobnosti poseduju i natprirodne moći (i fizičke i psihičke). Li se zasitio ratovanja, i svoj legendarni mač poklanja prijatelju, s ciljem da se skrasi pored dugogodišnje simpatije, ratnice Šu (Jeo). Međutim, mač krade mlada aristokratkinja Jen, koja je posle veze sa razbojnikom Loom (Čen) i pod uticajem veštice DŽejd (Pej-Pej) ovladala moćima Lijevog reda. Sa njegovim čudotvornim mačem, Jen predstavlja opasnog protivnika, i Li je primoran da se vrati na scenu i uđe u dugotrajnu borbu.
       A takav je i scenario - predugačak i preopširan, što mu je glavna mana. Scenaristički trio je hteo previše toga da kaže i pokaže za kapacitet jednog celovečernjeg filma: kao da su imali materijala za kakvu mini seriju. Pored osnovne priče o (s)umornom ratniku i njegovom ukradenom maču - kroz koju se prelama univerzalna tema o borbi Dobra i Zla, odnosno o koliziji ovih elemenata u čoveku (konkretno u liku Jen) - pisci teksta su uporedo vodili čak dve obimne tragične ljubavne storije, a to je, uz poveći flash-back i nekoliko suvišnih situacija, nepotrebno razvuklo radnju i razvodnilo film. Da su te dve romanse delimično sužene, a fokus više uperen na glavnu priču, i da je izbegnuta povremena predvidljivost i patetičnost, film bi izgledao jezgrovitije, sažetije, samim tim i efektnije.
       Ovako, dobili smo konglomerat melodrame, akcije, istočnjačkog misticizma i ratničke sage, a sve to, nažalost, ne deluje do kraja kao kompaktna masa, odnosno naprosto se oseća suficit materijala bez koga bi "Pritajeni tigar, skriveni zmaj" mogao da bude vrlo dobar film. I mada su likovi uglavnom izvrsno postavljeni, dijalog oštar i precizan, a poenta - Dobro u čoveku nadvladava Zlo - jasna i prodorna, navedene scenarističke greške (ili preambicioznost) ne dopuštaju priči da se razvije i razigra do visina nagoveštenih na njenom početku.
       Stoga ni režija Anga Lija nema konstantnu liniju. Fantazmagorične scene borbi, letenja i bajkovitih okršaja su apsolutno fenomenalno urađene, a njihova žestina i lepršavost vizuelnog stila se divno stapaju u egzotiku tajnovite kineske atmosfere. U njima Li genijalno spaja vrednosti Zapada i Istoka, i one predstavljaju globalan omaž kultu mača i časti, tj. simbiozi tela i duha, po čemu se mogu meriti sa remek-delima kao što su "Konan" i "Ekskalibur", ali je vidljiv uticaj i "Divlje horde" i "Matriksa", pa je "Pritajeni tigar, skriveni zmaj" u tom pogledu skladna mešavina borilačkih filmova, vesterna i epske fantastike. Ipak, iako su pomenute scene zaista neprevaziđene, drugi delovi filma ih ne prate adekvatno, zbog čega je ritam radnje mestimično zagušen i zaštuckuje po sistemu toplo-hladno, što ide na dušu reditelja koji nije u svojim rukama čvrsto održao dizgine filma, što je živa šteta.